Crkvena opština u Cirihu eparhija Austrijsko-Švajcarska
Svetotrojični hram
Svetouspenski hram

Vesti

20.8.2018.

PREOBRAŽENJE U CIRIŠKIM HRAMOVIMA

PREOBRAŽENJE U CIRIŠKIM HRAMOVIMA

Ove godine je Preobraženje bilo u nedelju tako da su svi hramovi bili ispunjeni vernim narodom. Tako je bilo u Svetotrojičnom i Svetouspenskom hramu u Cirihu. Služili su u Svetotrojiččnom hramu protojerej Branimir Petković, starešina hrama i arhimandrit Kozma Bihl. U svetouspenskom hramu su služili protojereji-stavrofori Simeun Prodanović i Miroslav Simijonović. U oba hrama se veliki broj vernika pričestio a nakon zaamvone molitve je bilo osvećenje grožđa i ostalih plodova koje su ljudi doneli iz svojih bašta. Danas je takođe pročitana molitva deci za početak školske godine koja počinje u kantonu Cirihu od ponedeljka, 20. avgusta.

Nakon liturgije su članice Kola srpskih sestara priredile posluženje za narod.

 

Preobraženje Gospoda Isusa Hrista

Istorijat

Praznik je posvećen uspomeni na događaj iz života Gospoda Isusa Hrista opisan u 17. glavi Evanđelja po Mateju. Gospod se popeo na goru Tavor sa svojim učenicima: Petrom, Jakovim i Jovanom. U noćnoj tišini se preobrazio i pokazao učenicima "delić svojeg Božanstva" - neopisivu Božansku svetlost dok je Gospod razgovarao sa starozavetnim prorocima Mojsijem i Ilijom.

Ovaj praznik se prvo praznično negovao u Jerusalimu u toku 6. veka. Već početkom 8. veka je prihvaćen od pravoslavnih hrišćana na istoku. Na zapadu se ovaj praznik prihvata u toku srednjeg veka a zvanično ulazi u kalendar svetih 1456. godine, kada su mađarski krstaši sa Srbima odbranili Beograd od turske vojske.

Najstarija očuvana predstava ovog praznika Preobraženja Gospodnjeg potiče iz prve polovine 6. veka u mozaik tehnici u manastiru Sv. Ekatarine na Sinaju koji je sagradio Sv. car Justinijan, rođen na teritoriji današnje južne Srbije kod sela Prekopčelica, opština Lebane.

 

Tumačenje praznika

Po crkvenom predanju, mesto preobraženja Gospodnjeg je bila gora Tavor. Gospod odabira samo tri učenika: Petra - oličenje vere; Jakova - oličenje nade i Jovana - oličenje ljubavi. Sa njima se Gospod penje na vrh gore. Svako penjanje je naporno za telo, ali taj napor tela u čoveku takođe stvara radost i želju za još većim uznošenjem ka visinama života. U duhovnom smislu ovo penjanje simbolizuje napor duše i tela u uzdizanju u tajne carstva nebeskog. Taj napor je blažen za čoveka ako se za tu vrstu „alpinizma" duhovno pripremi: verom, nadom i ljubavlju - vrlinama sv. Apostola: Petra, Jakova i Jovana. Ipak, ovi apostoli nisu mogli da vide Gospoda u NJegovoj slavi! Zaklonili su svoje oči i pali na zemlju. Time su i savremenom čoveku ukazali da ni veliki apostoli, gledajući ovaploćenog Gospoda, nisu mogli da vide NJegovu božansku slavu običnim očima.

Ovaj praznik nas upućuje na razmišljanje o sledećim stvarima:

Bez truda, napora i uspinjanja koje u životu prate vrline: vera, nada i ljubav čovek nije u stanju da vidi/oseti blagodat i lepotu Božiju u svom životu. Osećaj prisustva Božijeg razvija u čoveku svest o potrebi pokajanja, korigovanja sopstvenih navika kako bi čistije video tajne Bogopoznanja. Tek u toj čistoti kroz pokajanje, razvija se u čoveku - bogotražitelju osećaj prisustva Božije lepote koja ga umiruje a koju je sam apostol Petar osetio rekavši: Gospode, dobro nam je ovdje biti; ako hoćeš da načinimo ovdje tri sjenice: tebi jednu, i Mojsiju jednu, i jednu Iliji (Mt. 17, 4).

 

Običaji vezani za ovaj praznik

U starozavetnoj tradiciji, jevrejski narod je na Pedesetnicu blagodario Bogu na prinose u poljima. U antičko doba su mnogobožački narodi krajem leta prinosili bogovima žrtve kao blagodarnost za rod u godini. Ovi praznici su bili propraćeni raznim igrama i zabavama koje su bile u sukobu sa hrišćanskim moralom. Da bi se izbegli ti nepristojni običaji, Crkva je uvela u praksu da se o prazniku Preobrazenja osvećuju sazreli plodovi i na taj način blagodarili Gospodu na svemu što je podario ljudima te godine. U crkvu se donose plodovi, posebno grožđe sa imanja koje sveštenici osvećuju.

Ovakvo blagodarenje takođe postoji na zapadu, ali se ono proslavlja početkom septembra. Razlog što jevrejski narod na Pedesetnicu blagodari Gospodu na plodovima zemlje, vizantinci u avgustu a latini u septembru, jeste u tome što su plodovi na istoku ranije sazrevali nego što je to slučaj na zapadu. Ono što spaja antičke i starozavetne običaje sa hrišćanskom tradicijom jeste da se blagodari Bogu na plodovima koje nam je zemlja pružila.

U savremenom svetu lanaca ogromnih prodavnica prehrambenih proizvoda, ljudi su izgubili osećaj o brizi za pripremu zaliha hrane u toku zimskog perioda. Crkva je jedina institucija koja još uvek neguje tradiciju blagodarenja Bogu za plodove koje će u jesenjem periodu pripremati za vlažnu, hladnu i nepredvidivu zimu. Da bi ti plodovi bili korisni i u toku hladne zime, plodovi se "preobrazuju" i postaju zimnica koja se koristi u zimske - mračne dane, kao što je i Gospod svojim svetlim preobraženjem sačuvao svoje učenike od hladnoće i mraka ovog sveta.