Crkvena opština u Cirihu eparhija Austrijsko-Švajcarska
Svetotrojični hram
Svetouspenski hram

Vesti

16.12.2016.

GOVOR PRED ČLANOVIMA GRADSKOG PARLAMENTA U CIRIHU

GOVOR PRED ČLANOVIMA GRADSKOG PARLAMENTA U CIRIHU

Na poziv člana skupštinskog veća grada Ciriha, gospodina Daniela Regli (SVP) protojerej dr Miroslav Simijonović je održao govor pred članovima gradskog parlamenta u istorijski uglednoj Prediger crkvi u Cirihu, 14. decembra 2016, na temu: "Predbožićna razmišljanja u političkoj svakodnevnici". Srpski prevod govora je izložen u produžetku.

 

Zalaganjem člana skupštinskog veća, gospodina Kiriakos Papageorgiju (SP) koji je takođe predsednik Zajednice pravoslavnih crkava, pružila se prilika da se gradski i kantonalni političari iz raznih partija  upoznaju sa razmišljanjima Pravoslavne Crkve i njenih vernika o filosofiji života u savremenom društvu. 

 

Za vreme prigodnog banketa u svečanoj sali Gradske kuće u Cirihu, o. Miroslav se  zahvalio  u ime Srpskog naroda članu skupštinskog veća, gospodinu Hajnc Šat (SVP) koji je pre 11 godina pomogao svojim autoritetom da Srpska pravoslavna crkva kupi prostorije koje su vremenom adaptirane za potrebe crkve Uspenja Presvete Bogorodice u ciriškom 12 kvartiru - Švamendingenu. Gospodin Šot je sa osmehom na licu rekao da on stanuje blizu crkve i da mu je drago što su od tri potencijalna kupca Srbi dobili objekat jer je sadašnjim izgledom cekve i crkvenih apartmana po mišljenju komšija, kvartir Švamendingen posebno ulepšan. 

 

Hvala ciriškim vlastima i dobrim ljudima na razumevanju i podršci prema svim aktivnostima koje Srpska pravoslavna crkva čini na čelu sa svojim Episkopom Andrejom, sveštenstvom i crkvenoopštinskim upravama.

 

PRIGODNI GOVOR 14. decembra, 2016

Poštovane dame i gospodo, draga braćo i sestre,

Posebno mi je zadovoljstvo, ali i posebno veliki izazov, večeras da budem sa Vama. Gospodin Daniel Regli mi je predložio jednostavno kreativno da govorim... Shodno pravoslavnoj hrišćanskoj tradiciji, zaista nije lako kreativno govoriti. Možda će vas ova misao malo zbuniti ali mi neznamo kako ”kreativno” da razmišljamo. Mi samo znamo Ko nas je kreativno stvorio. Kreativnost je sinonim nečeg originalnog, nečeg što utiče na ljude, što je privlačno za zajednicu. To je za nas sveštenike, ali i za političare svakako jedan željeni cilj. Međutim – odakle dolazi kreativnost? Kako može čovek da bude kreativan? Kreativni ljudi su sasvim prirodni ljudi. Hrišćanska filosofija života jeste, da je Bog kreator (stvaratelj) svega i sa time izvor čovekove kreativnosti. Bog nije komplikovan. On je sasvim prirodan, miroljubiv, dobrodušan i jednostavan u svojoj veličini.

 

Shodno hrišćanskom predanju, da bi postali kreativni, trebalo bi voljenog Boga da oponašamo u NJegovoj prirodnosti, NJegovoj miroljubivosti, NJegovoj dobrodušnosti, NJegovoj jednostavnosti da oponašamo Hrista – Imitatio Christi. Toj ideji je Tomas iz Kemptena još u 15. veku napisao izuzetnu knjigu koja je još uvek rado čitana, čak i među nama Pravoslavnima. Oponašanje Hrista, život u Hristu nama daje krila da budemo kreativni u svemu što radimo.

 

Sv. Serafim Sarovski (+1833) je početkom 19. veka pisao: ”Radosti moja (on se ljudima obraćao ne kao prijateljima, već kao radosti moja, jer je svaku osobu video kako nosi u sebi Boga i to je u njemu negovalo radost), pridobij duh mira i onda će se hiljade duša oko tebe spasiti.” Ovaj unutrašnji mir, koji je on sa mnogo poteškoća pridobio, proširilo se oko njega kao radost i svetlost. Zato nije Sv. Serafim ostavio iza sebe jedno sistematsko učenje, već iskrenije jedan životni primer (uzor). Synaxsarion Bd. I, S. 547.

 

Naše poteškoće u odnosima sa drugima, bilo da je to slučaj u porodici, na poslu, u crkvi, ili politici, dolaze uglavnom zbog nedostatka ”mira” i jednog kreativnog pogleda na život – životni primer. Ako nemam u sebi ”duh mira” i ako je moj životni primer (uzor) nejasan te prema svom životnom primeru nemam poštovanja, kako mogu da poštujem ”mir” i životni primer drugih ljudi?

 

O tome je u davnini u 3. veku jedan rimski filosof i neoplatoničar, helenskog porekla, Plotin pisao, da lepotu nemogu da osete oni koji nemaju osećaj lepog u sebi samima (Enn. I, 6, 6, 8–9.). Tako je i danas među nama, oni koji nemaju kreativne životne primere za sebe, nisu u mogućnosti drugima da pokažu mir i radost života u lepim primerima a to je veoma bitno, kako za nas sveštenike, tako i za političare – za ljude koji treba da budu primer svetu u kome živimo.

 

Romeji, odnosno kako ih danas istorijski nekorektno nazivaju ”Vizantinci”, su imali jednu veoma mudru izreku: ”Reči jednog govornika – zvon jednog zvončića.” Da ne bi i naše reči bile samo ”zvon zvončića” i da bi smo bolje razumeli ”duh mira” i kreativni životni primer o kojem je govorio Sv. Serafim Sarovski, želeo bih u ovom vremenu predbožićne radosti sa vama da podelim jedan divan savet kasnoantičkog mudraca iz Egipta, Kopta Sv. Antonija Velikog iz 4. veka. Dok je ležao na samrtničkoj postelji, on je svojim učenicima savetovao da se drže 3 vrlina ako žele da imaju miran i spokojan život u sebi i sa svojim bližnjima:

 

1.Poslušnost

2.Skromnost

3.LJubav – sve što radimo u životu, da radimo sa ljubavlju

 

Sve tri vrline su tajna harmonije života odnosno bez njih, to nas vodi u nezadovoljstvo u familiji, na poslu, u crkvi, ili u politici. Molim vas da posebno prvu vrlinu ”poslušnost” ne razumete u kontekstu hijererhijske poslušnosti u crkvi koju neke osobe egocentrično doživljavaju. Ovde mislim o poslušnosti Hrista radi svih prema svima! Ne samo na poslušnost mlađih prema starijima, već i starijih prema mlađima. Primera radi, otac dođe uveče umoran sa posla a ćerka ga zamoli: Tata, molim te skuvaj mi čaj. Uobičajena reakcija bi bila: nemogu, umoran sam, ili možda: ti bezobrazna devojčice, vidiš da sam umoran, spremi ga sama! Međutim, u dihu poslušnosti Hrista radi, otac će pomisliti: ”zlato moje, Hrista radi, spremiću ti čaj”. Time umorni otac daje lep primer poslušnosti svom detetu da i ono bude poslušno svojim roditeljima. Takve primere možemo primeniti ne samo u porodici već i na poslu, crkvi i posebno u politici. Takvim primerima ćemo ”hiljade duša ... spasiti” poslušnošću.

 

Da bi smo bolje razumeli ove vrline u svakodnevnom životu, mislim da je korisno da navedemo antonime ovih vrlina. Suprotno poslušnosti je: neposlušnost, tvrdoglavost, inat i anarhizam. Suprotno skromnosti je: neumerenost, gordost, arogancija, bahatost. Suprotno ljubavi je: neljubaznost, mržnja, grubost, narcistički egoizam... Molim Vas da razmišljamo o ovim pozitivnim i negativnim aspektima u životu svakoga pojedinačno!

 

U kontekstu ovih razmišljanja o sebi samima, želeo bih da u predstojećim božićnim praznicima moju porodicu, moje komšije, radne kolege, moje prijatelje u crkvenoj opštini, ali takođe političke istomišljenike, ili neistomišljenike, sa novim životnim elanom zagrlim radi lepše budućnosti našeg grada Ciriha, Švajcarske i čitavog sveta u kojem živimo. Amin.