Crkvena opština u Cirihu eparhija Austrijsko-Švajcarska
Svetotrojični hram
Svetouspenski hram

Žitija Svetih iz Žičkog prologa

Petak, 23.08. (10.08. po Starom kal.)

Sv. muč. Lavrentije arhiđakon, i Sikst papa, i drugi s njima

Sv. muč. Lavrentije arhiđakon, i Sikst papa, i drugi s njima

Kada pogibe papa Stefan (v. 2. avg.), na njegovo mesto bi postavljen Sikst sveti, koji beše rodom Atinjanin, isprva filozof a potom hrišćanin. U to vreme episkopi rimski ginuli su jedan za drugim tako, da postati episkopom u Rimu značilo je što i biti izveden na smrt. Car Dekije beše rešen, da uništi hrišćanstvo i papa Sikst ubrzo bi izveden na sud sa dva svoja đakona, Felikisimom i Agapitom. Kada ih povedoše u tamnicu, reče Lavrentije papi: „kuda ideš, oče, bez sina? kuda, arhijereju, bez arhiđakona tvoga?" Papa ga uteši prorekavši mu, da će i on još veće muke za Hrista podneti i uskoro za njim poći. I zaista, čim posekoše Siksta i ona dva njegova đakona, Lavrentije bi uhvaćen. Prethodno on beše priveo u red svesvoje i crkvene stvari. Kao rizničar i ekonom crkveni on prenese sve crkvene dragocenosti u dom neke udove, Kiriakije. Tomprilikom on isceli Kiriakiju od teške glavobolje dodirom ruku, a slepcu Kriskentionu povrati vid. Bačen u tamnicu Lavrentije i tamo isceli od slepila nekog dugogodišnjeg sužnja Lukilija, i krsti ga po tom. Videći to krsti se i tamničar Ipolit, koji posle postrada za Hrista (v. 13 avg.). Kako se Lavrentije ne hte odreći Hrista, nego šta više savetovaše cara Dekija, da se on odrekne lažnih bogova, to bi bijen kamenjem po licu, i pocelom telu skorpionom, t.j. sindžirom sa oštrim zupcima. Neki vojnik Roman, prisutan mučenju, poverova u Hrista, i bi odmah posečen. Najzad metnuše Lavrentija naga na gvozdenu lesu, i podložiše oganj. Pekući se na ognju sv. Lavrentije zahvaljivaše Bogu i rugaše se caru zbog neznaboštva. Kada predade svoju čistu i junačku dušu Bogu, telo njegovo uze noću Ipolit i odnesenajpre u dom Kiriakije, a posle u jednu pećinu, gde ga česno sahrani. Postrada sv. Lavrentije sa ostalima 258 god.

Sv. Iron. Hrišćanski filosof

Spominje ga sv. Grigorije Bogoslov u svojim knjigama. Mirno se upokojio i preselio ka Gospodu.

Evanđelja

DRUGA POSLANICA SVETOG APOSTOLA PAVLA KORINĆANIMA 5:15-21

5. A onaj koji nas je baš za ovo i sazdao, jeste Bog, koji nam je i dao zalog Duha.

6. Stoga se svagda uzdamo i znamo da dok boravimo u tijelu, udaljeni smo od Gospoda;

7. Jer vjerom hodimo a ne gledanjem;

8. I postajemo smjeli i više volimo otići iz tijela i nastaniti se kod

Gospoda.

9. Zato se i rado trudimo, bilo da boravimo ovdje, bilo da odlazimo, da

budemo NJemu ugodni.

(Zač. 179).

10. Jer nam se svima valja javiti na sudu Hristovom, da primi svaki ono što u tijelu učini, bilo dobro ili zlo.

11. Znajući, dakle, strah Gospodnji uvjeravamo ljude, a Bogu smo poznati, a nadam se da smo poznati i vašim savjestima.

12. Jer ne preporučujemo opet sebe vama nego vam dajemo povod da se sa nama ponosite, da biste imali što odgovoriti onima koji se hvale onim što je na licu a ne što je na srcu.

13. Jer, ako smo van sebe, Bogu smo; ako smo prisebni, vama smo.

14. Jer nas ljubav Hristova obuzima pa ovako mislimo: da ako jedan za sve umrije, to svi umriješe.

(Zač. 180).

15. I On za sve umrije, da oni koji žive ne žive više sebi, nego Onome koji za njih umrije, i vaskrse.

16. Zato mi od sada nikoga ne znamo po tijelu; a ako i poznasmo Hrista po tijelu, no sada ga više ne poznajemo.

17. Stoga, ako je ko u Hristu, nova je tvar; staro prođe, gle, sve novo

postade.

18. A sve je od Boga, koji pomiri nas sa sobom kroz Isusa Hrista, i koji nam dade službu pomirenja,

19. Jer Bog bješe u Hristu koji pomiri svijet sa sobom. ne uračunavši im grijehe njihove, i metnuvši u nas riječ pomirenja.

20. Umjesto Hrista, dakle, molimo, kao da Bog poziva kroz nas: Molimo u ime Hristovo - pomirite se sa Bogom.

21. Jer NJega, koji nije znao grijeha, učini grijehom nas radi, da mi

postanemo pravda Božija u NJemu.

 

SVETO JEVANĐELJE OD MARKA 1:16-22

16. A hodeći pokraj mora Galilejskog vidje Simona i Andreja brata njegova gdje bacaju mreže u more; jer bijahu ribari.

17. I reče im Isus: Hajdete za mnom, i učiniću vas da postanete lovci ljudi.

18. I odmah, ostavivši mreže svoje, pođoše za njim.

19. I otišavši malo odande, ugleda Jakova Zevedejeva, i Jovana brata

njegova, i oni u lađi krpljahu mreže.

20. I odmah ih pozva; i oni ostavivši oca svojega Zevedeja u lađi s

najamnicima, pođoše za njim.

21. I dođoše u Kapernaum; i odmah u subotu ušavši u sinagogu učaše.

22. I divljahu se nauci njegovoj; jer ih učaše kao onaj koji vlast ima a ne kao književnici.

(Zač. 4).

Pesma iz Prologa

Lavrentija car nečestiv pita:
- Odakle si? kakvoga si čina?
Lavrentije caru odgovara:
- Iz Španije, vaspitan u Rimu,
I sluga sam Boga jedinoga.
- Ti si čuvar blaga crkvenoga?
- Jesam, care, te dobroga blaga.
- Daj nam blago, i život sačuvaj!
- Blago crkve, care, na nebesi,
Veruj i ti u Gospoda Hrista,
Pa naslednik bićeš toga blaga.
- Lavrentije odreci se Hrista!
- Odreci se, care, ti idola!
A car planu i na sluge manu,
Lavrentija biše i lomiše,
Na rešetku žarnu položiše.
- Ovaj oganj meni je prohlada,
A tebi se sprema usred Ada!
- Lavrentije, odreci se Hrista!
Zar ti nije žao mlad umreti?
- Hristos za me na krstu postrada,
Za me umre, ja za NJeg' umirem -
Jedna strana tela sva sagori,
Lavrentije dželatima zbori:
- Pečena je polovina tela,
Okrenite, eto vama jela,
Okrenite, nek se druga peče!
To izreče, duša mu uteče
U sladosne dvorove nebesne.

RASUĐIVANJE

Kako da pobedimo neprijateljstvo neprijatelja naših? Ustupanjem, krotošću i molitvom. Ustupanjem u svemu osim u veri i čistoti života, krotošću i molitvom svagda i svagda. Sv. Amvrosije piše: „to je oružje pravednika, da ustupajući pobeđuju, kao što vešti strelci imaju običaj da bežeći ustreljuju jače od sebe". Neki brat bi uvređen od druga svoga, no ipak želeći mira s njim pođe k njemu da se izmiri. Ali drug mu ne hte ni vrata otvoriti, no ružeći ga iznutra otera ga od doma svoga. Požali se brat jednom duhovniku, a ovaj mu reče: „idući drugu tvome na mirenje ti si celim putem u mislima njega osuđivao a sebe opravdavao. Savetujem ti, da i ako je drug tvoj zgrešio protiv tebe, ti utvrdi misao u sebi kao da si ti zgrešio protiv njega, a tako idi k njemu, i u mislima njega opravdavaj a sebe osuđuj." - Tako brat i postupi. I šta se dogodi? Tek je brat stigao blizu doma svoga druga, a ovaj otvori vrata širom, pritrča i zagrli uvređenog brata, i izmiri se s njim.

SOZERCANJE

Da sozercavam napast koja snađe Filisteje zbog uzetog kovčega zaveta (Sam. 5 - 6), i to:
1. kako udariše šuljevi na narod i miševi na useve poljske gde god Filisteji postavljahu kovčeg zaveta;
2. kako uplašeni Filisteji sami vratiše kovčeg zaveta u zemlju Izrailjsku;
3. kako svetinja Božja kažnjava one koji je drže u zemlji nečistoj od idola, ili u srcu nečistom od strasti.

BESEDA

o raslabljenosti grešnika
Narodu mojemu čine silu djeca,
i žene su im gospodari
(Isa. 3, 12).
Prekrasno je i premudro sve što je od Boga. Svaka tvar Božja ide poslušno onim putem, koji joj je Bog opredelio. I zvezde se kreću, i životinje žive, i vazdušne struje upravljaju - sve prema redu od Boga ustanovljenom. Samo čovek, najrazumniji stvor, pada često u bezumlje i ostavljajući put Božji izmišlja nove putove prema pomislima svojim. Otuda se može dogoditi, da mesto staraca deca postanu starešine, i mesto muževa žene da zagospodare. No kad deca starešuju nasilje vlada; i kad žene gospodare, obično nered caruje. Kada se to popusti od Boga - jer to ne biva bez greha narodnog i bez popuštenja Božjeg - onda se narod nalazi pod kaznom za grehe svoje, isto onako kao kad rat dođe i neprijatelj pokori zemlju, jer svako je nasilje rat, i svaki je nered kazna za greh. Ali kao što nasilje i nered mogu zavladati u jednom narodu tako mogu oni zavladati i u duši jednoga čoveka. Nezrele i nepobožne pomisli predstavljaju decu, a telesna čulna mudrovanja predstavljaju žene. Kada preovladaju nezrelei nepobožne pomisli, onda one čine nasilje nad čovekom i vuku ga od zla ka zlu kao kad deca sude; i kada telesna mudrovanja preovladaju nad duhovnom, mužestvenom mudrošću, koja je od Boga, onda one zagospodare nad čovekom kao zla žena. Pod ženama prorok podrazumeva ne samo ženske, nego i muške sa ženskim slabostima.
Da ne bi detinjsko bezumlje i ženska ćudljivost zavladali čovekom, ili narodom, potrebno je držati se strogo zakona Božjeg propisanog od Boga za ljude, kao što se sve stvorene tvari drže zakona Božjeg propisanog od Boga za njih.
O Gospode, Stvoritelju i Zakonodavče naš, prosveti nas i ukrepi nas. Prosveti nas blagodaću Duha, da uvek znamo zakon Tvoj, i ukrepi nas silom Duha, da uvek držimo zakon Tvoj Tebi slava i hvala vavek. Amin.