Crkvena opština u Cirihu eparhija Austrijsko-Švajcarska
Svetotrojični hram
Svetouspenski hram

Žitija Svetih iz Žičkog prologa

Sreda, 19.12. (06.12. po Starom kal.)

Sveti Nikolaj Čudotvorac, arhiepiskop mirlikijski

Sveti Nikolaj Čudotvorac, arhiepiskop mirlikijski

Ovaj slavni svetitelj, slavljen i danas po celome svetu, bi jedinac sin u svojih znamenitih i bogatih roditelja, Teofana i None, žitelja grada Patare, u Likiji. Kao jedinca sina, darovanog im od Boga, oni opet posvetiše Bogu, i time dadoše ga Bogu kao uzdarje. Duhovnom životu nauči se sveti Nikolaj kod svog strica Nikolaja, episkopa patarskog, i zamonaši se u manastiru Novi Sion, osnovanom tim istim stricem njegovim. Po smrti roditelja Nikolaj razdade nasleđeno imanje siromasima ne zadržavajući ništa za sebe. Kao sveštenik u Patari beše se pročuo svojim milosrđem, mada on brižljivo skrivaše svoja milosrdna dela ispunjujući reč Gospodnju: "Da ne zna levica tvoja što čini desnica tvoja" (Mt 6, 3). Kada se predade samoći i bezmolviju, smišljajući da tako do smrti proživi, dođe mu glas sviše: "Nikolaje, pođi na podvig u narod, ako želiš biti od Mene uvenčan". Odmah potom čudesnim Promislom Božjim bi izabran za arhiepiskopa grada Mira u Likiji. Milostiv, mudar, neustrašiv, sveti Nikolaj bio je pravi pastir dobri stadu svome. U vreme gonjenja hrišćana pod Dioklecijanom i Maksimijanom bačen u tamnicu, no i u tamnici poučavaše ljude zakonu Božjem. Prisustvovao Prvom vaseljenskom saboru u Nikeji, i, iz velike revnosti prema istini, udario rukom jeretika Arija. Zbog toga dela bi uklonjen sa Sabora i od arhijerejske službe sve dok se nekolicini prvih arhijereja na Saboru ne javi sam Gospod Hristos i Presveta Bogorodica i ne objaviše Svoje blagovolenje prema Nikolaju. Zaštitnik istine Božje ovaj divni svetitelj bio je vazda i odvažan zaštitnik pravde među ljudima. U dva maha spasao je po tri čoveka od nezaslužene smrtne kazne. Milostiv, istinit, pravdoljubiv, on je hodio među ljudima kao angel Božji. Još za života njegova ljudi su ga smatrali svetiteljem i prizivali ga u pomoć u mukama i bedama; i on se javljao, u snu i na javi, onima koji su ga prizivali, podjednako lako i brzo nablizu i nadaleko, i pomagao. Od njegovog lica sijala je svetlost kao od lica Mojsijeva, i on je samom svojom pojavom donosio utehu, tišinu i dobru volju među ljude. U starosti pobole malo i upokoji se u Gospodu, mnogotrudan i mnogoplodan, da se večno veseli u Carstvu nebeskom produžujući da čudesima na zemlji pomaže vernima i proslavlja Boga svoga. Upokojio se 6. decembra 343. godine (v. 9. maj).

Sveti Nikolaj, episkop patarski

Stric velikoga svetitelja Nikolaja, koji ovoga i nastavi na duhovni život i rukopoloži za sveštenika.

Sveti mučenik Nikola Karaman

Za veru Hristovu ljuto istjazavan od Turaka i obešen u Smirni 1657. godine.

Sveti Teofil, episkop antiohijski

Kao dobro školovan u filozofiji jelinskoj on se, po pročitanju Svetog Pisma, krsti i posta veliki zaštitnik vere hrišćanske. NJegovo delo O veri sačuvano je do danas. Upravljao crkvom Antiohijskom trinaest godina, i upokojio se 181. godine.

Evanđelja

SVETO JEVANĐELJE OD LUKE 20:27-44

27. I pristupiše neki od sadukeja, koji vele da nema vaskrsenja, i zapitaše ga,

28. Govoreći: Učitelju, Mojsej nam napisa: Ako kome umre brat koji ima ženu, i ovaj umre bez djece, da brat njegov uzme ženu i da podigne potomstvo bratu svojemu.

29. Bijaše, dakle, sedmoro braće, i prvi uze ženu, i umrije bez djece;

30. I uze drugi ženu, i on umrije bez djece;

31. I treći je uze isto tako; a tako i sva sedmorica, ne ostaviše djece i pomriješe.

32. A poslije sviju umrije i žena.

33. O vaskrsenju, dakle, kojega će od njih biti žena? Jer je sedmorica imadoše za ženu.

34. I odgovarajući Isus reče im: Sinovi ovoga vijeka žene se i udaju;

35. A koji se udostojiše dobiti onaj vijek i vaskrsenje iz mrtvih, niti se žene niti se udaju;

36. Jer više ne mogu umrijeti, jer su kao anđeli, i sinovi su Božiji kada su sinovi vaskrsenja.

37. A da mrtvi ustaju, i Mojsej pokaza kod kupine kada naziva Gospoda Bogom Avraamovim i Bogom Isakovim i Bogom Jakovljevim.

38. A Bog nije Bog mrtvih nego živih; jer su njemu svi živi.

39. A neki od književnika odgovarajući rekoše: Učitelju, dobro si kazao.

40. I ne smjedoše više ništa da ga pitaju. A on im reče:

41. Kako govore da je Hristos sin Davidov?

42. Kada sam David govori u knjizi Psalama: Reče Gospod Gospodu mojemu: sjedi meni sa desne strane,

43. Dok položim neprijatelje tvoje za podnožje nogama tvojim.

44. David, dakle, njega naziva Gospodom; pa kako mu je sin?

POSLANICA SVETOG APOSTOLA PAVLA JEVREJIMA 3:5-11, 17-19

5. Mojsej pak bješe vjeran u svemu domu njegovu kao sluga, za svjedočanstvo onoga što je imalo da se kaže,

6. Dok je Hristos kao Sin nad domom njegovim; a njegov dom smo mi, ako smjelo pouzdanje i nadu kojom se hvalimo do kraja nepokolebivo održimo.

7. Zato, kako veli Duh Sveti: Danas, ako glas njegov čujete,

8. Nemojte da budu tvrdokorna srca vaša kao prilikom ogorčenja u dan kušanja u pustinji,

9. Gdje me iskušavaše ocevi vaši, ispitivaše me, a gledali su djela moja četrdeset godina.

10. Zato se razgnjevih na pokoljenje ono, i rekoh: svagda lutaju srcem, a sami ne poznaše puteva mojih;

11. Zato se zakleh u gnjevu svojemu da neće ući u počinak moj.

(Zač. 309).

17. A na koje se On gnjevio četrdeset godina? Nije li na one koji sagriješiše, čije kosti ostadoše u pustinji?

18. Kojima li se zakleo da neće ući u počinak njegov, ako ne onima koji bijahu nepokorni?

19. I vidimo da ne mogoše ući zbog nevjerovanja.

Pesma iz Prologa

Svetog oca Nikolaja
Četir' strane sveta slave
Ko viteza silne vere.
Vere Božje, vere prave.
Od kolevke Bogu predan,
Od kolevke sve do kraja;
Pa proslavi i Bog njega —
Svoga vernog Nikolaja.
Za života slavan beše,
A po smrti još slavniji,
Moćan beše i na zemlji,
A ca neba još moćniji.
Svetla duha, čista srca,
On hram beše živog Boga:
Narodi ga zato slave
Kao sveca čudesnoga.
Bogat slavom Nikolaje.
On svečare svoje voli,
Pred prestolom večnog Boga
Za njihno se dobro moli.
Blagoslovi, Nikolaje,
Blagoslovi ljude tvoje,
Što pred Bogom i pred tobom
Na molitvi smerno stoje.

RASUĐIVANJE

Na ikonama sv. Nikolaja obično se slikaju c jedne strane Gospod Spasitelj c Jevanđeljem u rukama a c druge Presveta Deva Bogorodica c arhijerejskim omoforom na rukama. Ovo ima svoj dvostruk istorijski značaj, i to y prvom slučaju označava prizivanje Nikolaja k arhijerejskoj službi, a y drugom opravdanje njega od kazne zbog sukoba c Arijem. Sv. Metodije, patrijarh carigradski, piše: „Jedne noći vide sveti Nikolaj Spasitelja našega u slavi gde stoji blizu njega i pruža mu Jevanđelje, ukrašeno zlatom i biserom, a od druge strane vide Bogorodicu, koja mu stavljaše na ramena arhijerejski omofor. Malo posle ovoga viđenja predstavi se Jovan, arhiepiskop mirski, i Nikolaj bi postavljen za arhiepiskopa toga grada."
To je prvi slučaj. Drugi slučaj desio se u vreme Prvog sabora u Nikeji. Ne mogući razlozima zaustaviti bezumnost Arija u huljenju Sina Božjeg i NJegove Prečiste Matere, sv. Nikolaj udari ga rukom po licu. Sveti Oci na Saboru negodujući zbog ovakvog postupka odlučiše Nikolaja od Sabora i oduzeše mu sve znake arhijerejske. Te iste noći videše nekolicina Svetih Otaca istovetnu viziju, naime: kako oko sv. Nikolaja stoje od jedne strane Gospod Spasitelj sa Jevanđeljem a od druge Presveta Bogorodica c omoforom pružajući svetitelju oduzete mu znake arhijerejstva. Videći ovo. Oci se užasnuše, i povratiše brzo Nikolaju ono što mu behu oduzeli, i počeše ga poštovati kao velikog ugodnika Božjeg i njegov postupak prema Ariju tumačiti ne kao delo bezrazložnog gneva, nego kao izraz velike revnosti za istinu Božju.

SOZERCANJE

Da sozercavam grehovni pad Adama i Eve i to:
1. kako Bog prokle zmiju,
2. kako naloži na Evu muku rađanja a na Adama trud rada;
3. kako prokle zemlju u delima čovekovim;
4. kako ne prokle zemlju kao zemlju nego u djelima tvojim tj. čovekovim.

BESEDA

o odsustvu greha u delima Božjim

I vidje Bog da je dobro (Postanje 1.).

Sve je čisto i bezgrešno, braćo, što je stvoreno i kako je stvoreno od prečistoga i bezgrešnoga Boga. Svaka tvar Božja čista je i bezgrešna dok god je okrenuta k Bogu, dok god nije odvojena od Boga i dok nije postala vraždebna Bogu. Svaka tvar sama sobom hvali i proslavlja Boga dok je god čista i bezgrešna. Zato Psalmopevac i govori: sve što diše neka hvali Gospoda. Aliluja! (Ps. 150, 6). Svaka umna tvar Božja oseća kao prirodnu i glavnu namenu, da hvali Gospoda. Pa kad je tako, braćo, ljudi se pitaju; pa kad je tako, otkuda zlo u svetu? Od greha, samo od greha. Greh je angela svetlog pretvorio u đavola. Đavo je samog sebe dragovoljno učinio sasudom greha, pa je onda pohitao da i druga stvorenja Božja učini takvim sasudima. Po slobodnom samoopredeljenju uz đavola su pristali u greh i drugi neki angeli, a po tom i prvi ljudi, Eva i Adam. Otuda je proizašla mešavina dobra i zla u svetu. No ono što je od Boga u stvorenjima i danas je dobro kao i prvih dana stvaranja. Otrov je došao od greha, jer greh i jeste otrov, najljući otrov što postoji. Greh je prouzrokovao prokletstvo, doneo pomračenje umova, izazvao vraždu stvorenja prema Tvorcu njihovom, udaljio čoveka od Boga i čoveka od čoveka, i čoveka od prirode, i prirodu od čoveka. O braćo moja, od Boga je sve obro, a od greha sve zlo. Ne postoji nikakvo zlo vezano s Bogom, i ne postoji nikakvo zlo nevezano s grehom. Mnogi su filozofi ispitivali suštinu zla, i po grubosti uma svoga tvrdili su, da je zlo u materiji, da je materija zlo. Međutim samo mi hrišćani znamo, da je suština zla greh, i da druge suštine zlo nema sem greha. Otuda je jasno, da ako se želimo sačuvati od zla, moramo se čuvati od greha.

O Bože bezgrešni, pomozi nam sačuvati se od greha i grehovnog trulenja. Tebi slava i hvala vavek. Amin.