Crkvena opština u Cirihu eparhija Austrijsko-Švajcarska
Svetotrojični hram
Svetouspenski hram

Žitija Svetih iz Žičkog prologa

Ponedeljak, 27.05. (14.05. po Starom kal.)

Sveti mučenik Isidor

Sveti mučenik Isidor

U vreme carovanja Dekijeva ovaj Isidor beše uzet sa ostrva Hiosa silom u vojsku. On se odmalena držaše vere Hristove i život svoj provođaše u postu, molitvi i dobrim delima. Pa kad se u vojsci prokaza kao hrišćanin, uze ga vojvoda na odgovor i savetovaše mu da se odrekne Hrista i prinese žrtve idolima. Odgovori svetitelj: "Ako mi i ubiješ telo, nad dušom mojom nemaš vlasti. Ja imam istinitog i živog Boga Isusa Hrista, koji i sad u meni živi i po smrti mojoj biće sa mnom; i ja sam u NJemu, i ostaću NJemu, i neću prestati da ispovedam NJegovo sveto ime dokle je duh u telu mome". Naredi vojvoda, te najpre biše Isidora volovskim žilama, a potom odsekoše mu jezik. No i bez jezika Isidor Duhom Božjim govoraše i ispovedaše ime Hristovo. Međutim, vojvodu postiže kazna Božja, i on na jedanput zanemi. Nem vojvoda dade najzad znak da poseku Isidora. A Isidor se obradova toj presudi pa hvaleći Boga, izađe na gubilište gde mu glava bi odsečena 251. godine. NJegov drug Amonije pogrebe telo njegovo, no zato i sam postrada i primi venac mučenički.

Prepodobni Serapion Sindonit

Sindon znači krpa platna. Sindonitom nazvan bi ovaj svetitelj, jer svoju telesnu nagotu skrivaše samo jednom krpom platna. U ruci nosaše Jevanđelje. Življaše Serapion kao ptica bez krova i bez brige, prelazeći s jednog mesta na drugo. Svoj sindon dade jednom bedniku, koji drhtaše na mrazu, a on osta sasvim nag. Kad ga neko upita: "Serapione, ko te obnaži?", on pokaza na Jevanđelje i reče: "Ovo!" No potom i Jevanđelje dade za otkup nekoga dužnoga čoveka, koga poverilac mu gonjaše u tamnicu za dug. Jednom u Atini četiri dana ne jede ništa, jer nemade, i poče vikati od gladi. Kad ga upitaše filosofi atinski, zašto viče, on odgovori: "Trojici bejah dužan; dvojicu podmirih, a treći me još muči. Prvi zajmodavac jeste telesna pohot, koja me mučaše od mladosti; drugi srebroljublje, a treći trbuh. Ona dvojica me ostaviše, još me ovaj treći muči". Dadoše mu filosofi zlatnik da kupi hleba. On ode hlebaru, uze jedan hleb samo, ostavi ceo zlatnik, i ode. U starosti predstavio se mirno Gospodu, u V veku.

Blaženi Isidor Jurodivi, Hrista radi

Nemac poreklom. Došavši u Rostov zavoli veru pravoslavnu, pa ne samo da postade član Pravoslavne crkve, nego uze na se teški podvig jurodstva. Noćivaše u jednoj kolibi od granja, što sam beše napravio u nekom blatištu. Velika i strašna čudesa pokaza ovaj svetitelj i za života i po smrti. Jednome trgovcu, koji beše izbačen iz lađe i davljaše se u moru, javi se Isidor idući po vodi i izvede ga na obalu. U knjaza Rostovskog presušiše odjednom svi sudovi s vinom kada sluge njegove oteraše Isidora ispred vrata i ne dadoše mu ni poiskanu čašu vode. Kada umre, 1484. godine maja 14. u svojoj kolibi, sav Rostov zamirisa nekim divnim mirisom. Onaj trgovac, koga Blaženi spase na moru, podiže mu crkvu na onom mestu gde mu beše koliba.