Crkvena opština u Cirihu eparhija Austrijsko-Švajcarska
Svetotrojični hram
Svetouspenski hram

Žitija Svetih iz Žičkog prologa

Utorak, 23.10. (10.10. po Starom kal.)

Sv. muč. Evlampije i Evlampija

Sv. muč. Evlampije i Evlampija

Brat i sestra, iz Nikomidije. U vreme jednog strašnog gonjenja hrišćana od cara Maksimijana neki verni iz Nikomidije behu se sklonili iz grada i sakrili. Mlad Evlampije bi poslat u grad da donese hleba. Ušavši u grad vide mladić carsku naredbu o gonjenju i ubijanju hrišćana, nalepljenu na zidu, nasmeja se toj naredbi, smače je i pocepa. Zbog toga odmah bi izveden pred sudiju. Kada ga sudija poče savetovati, da se odreče Hrista, poče i Evlampije savetovati sudiju, da se on odreče lažnih idola i prizna Hrista kao jedinoga živoga Boga. Tada sudija naredi te ga tukoše dugo dok ga krv ne obli i mučiše drugim ljutim mukama. Čuvši za mučenje svoga brata devica Evlampija dotrča, da i ona zajedno sa bratom primi muke za Hrista. I ona bi bijena dok joj krv ne udari na nos i na usta. Po tom ih baciše u vrelu smolu, pa u zažarenu peć, no oni silom krsnog znamenja i imena Hristova učiniše oganj bezopasnim. Najzad sv. Evlampiju odsekoše glavu, a sv. Evlampija izdahnu pre posečenja. Još biše pogubljeni 200 hrišćana, koji poverovaše u Hrista videći silu i čudesa sv. Evlampija i sestre njegove. Svi se uvenčaše vencima mučeničkim i pređoše u svoju nebesnu besmrtnu domovinu.

Prep. Teofil ispovednik

Poreklom makedonski Slovenin negde od Strumice. Mlad se zamonašio, i zasnovao svoj manastir. Mnogo postradao za ikone u vreme Lava Isavrjanina, i poginuo bi tom prilikom, da ne uspe ubediti kneza Ipatika, sudiju svoga, u osnovanost i potrebu ikonopoštovanja. Knez ga pusti u slobodu, i on se vrati u svoj manastir, gde mirno skonča 716. god i preseli se u radost Gospoda svoga.

Sv. mučenici Zografski.

Kada car Mihail Paleolog sklopi s papom zloglasnu Lionsku uniju, da bi od pape dobio pomoć protiv Bugara i Srba, tada Svetogorski monasi poslaše caru protest protiv te unije i savet, da je odbaci i da se vrati Pravoslavlju. Papa posla vojsku u pomoć Mihailu. I ta latinska vojska uđe u Sv. Goru i počini takva varvarstva, kakva Turci ne počiniše nikada za 500 godina. Obesivši Prota i ubivši mnoge monahe u Vatopedu, Iveru i po drugim manastirima, latini napadoše na Zograf. Blaženi iguman Toma objavi prethodno bratiji, da ko želi da se spase od latina neka se skloni iz manastira, a ko želi mučeničku smrt neka ostane. I tako osta 26 ljudi, i to 22 monaha, sa igumanom svojim, i 4 svetovnjaka, koji behu kao radnici manastirski. Svi se ovi zatvoriše u pirg (kulu) manastirsku. Kada latini dođoše, podžegoše kulu, te u ognju nađoše mučeničku smrt njih 26 Hristovih junaka. Dokle kula goraše oni pevahu Psalme i Akatist Presvetoj Bogorodici, i predadoše svoje svete duše Bogu 10. oktobra 1283. god. Iste godine u decembru bedno skonča i nečestivi car Mihail, protiv koga, a u zaštitu Pravoslavlja, beše se digao srpski kralj Milutin.

Sv. muč. Teotekn

Oficir rimski u Antiohiji za vreme Maksimijana. Kada ga car nuđaše da prinese žrtvu idolima, on odgovori: „ja verujem u Hrista Boga, i NJemu ću prineti na žrtvu sebe — žrtvu živu." S kamenom o vratu potopljen u more posle velikih istjazanja česno postrada za Hrista i venča se vencem mučeničkim.

Prep. Vasijan

U vreme blagovernog cara Markijana dođe ovaj svetitelj iz Anadolije u Carigrad 450. god. Velik beše njegov podvig, velika i čudotvorna sila, koju mu Bog darova. Imađaše oko 300 učenika; među ovima i svetu Matronu. Car Markijan sagradi u njegovo ime hram, koji još i danas postoji.

Evanđelja

POSLANICA SVETOG APOSTOLA PAVLA GALATIMA 1:11-19

11. A dajem vam na znanje, braćo, da jevanđelje koje sam ja blagovijestio, nije od čovjeka;

12. Niti ga ja primih od čovjeka, niti naučih, nego otkrivenjem Isusa Hrista.

13. Jer ste čuli moje življenje nekad u Judejstvu, da odviše gonih Crkvu Božiju i pustoših je.

14. I napredovah u Judejstvu više od mnogih vrsnika svojih u rodu svome, budući odviše revnitelj za svoja otačka predanja.

15. A kada blagovoli Bog, koji me izabra od utrobe matere moje i prizva blagodaću svojom,

16. Da objavi Sina svojega u meni, da ga blagovijestim među neznabošcima, toga časa ne pitah tijela i krvi,

17. Niti iziđoh u Jerusalim onima koji su bili apostoli prije mene, nego otidoh u Arabiju, i opet se vratih u Damask.

18. A potom, nakon tri godine, iziđoh u Jerusalim da vidim Petra, i ostadoh kod njega petnaest dana.

19. A drugoga od apostola ne vidjeh, osim Jakova brata Gospodnjega.

SVETO JEVANĐELJE OD LUKE 7:11-16

11. I dogodi se potom da on iđaše u grad koji se zove Nain, i s njim iđahu mnogi učenici njegovi i mnoštvo naroda.

12. A kada se približi vratima grada, i gle, iznošahu mrtvaca, jedinca sina matere njegove, i ona bješe udovica; i mnogi narod iz grada iđaše sa njom.

13. I vidjevši je Gospod sažali se na nju, i reče joj: Ne plači!

14. I pristupivši dohvati se nosila, a nosioci stadoše; i reče: Momče, tebi govorim, ustani!

15. I sjede mrtvac i stade govoriti; i dade ga materi njegovoj.

16. A strah obuze sve, i slavljahu Boga govoreći: Veliki prorok podiže se među nama, i Bog pohodi narod svoj.

Pesma iz Prologa

Zografski junaci, vitezi istine,
Pravoslavnoj veri žrtvu prinesoše,
Posramiše gorde, bezočne latine
U carstvo se Božje dušom uzdigoše.
U plamenu kula, plamen k nebu gredi,
U ognju monasi Bogu hvalu dižu,
Nebo s angelima u taj prizor gledi,
Pod kulom krvnici kao crvi gmižu.
Tu iguman Toma, k'o roditelj pravi,
Svoju braću hrabri i psalme počinje.
Smrti se ne boji ko Gospoda slavi,
Poginuti ne će ko za Boga gine.
Žrtva se prinese, a žrtvenik osta,
Odleteše duše, sagoreše tela,
Zbog te žrtve Zograf još slavniji posta.
Ostade mu slava večita i cela.
Sveti Đorđe vitez viteze neguje
I Božija Majka — nebesne građane —
Vitezima pravde Crkva se raduje,
To su njena deca, njene plodne grane.

RASUĐIVANJE

Po Promislu Božjem najviše čudesa i nebeskih javljanja biva u vreme mučenja slugu Božjih. U onaj dan kada su latini pošli na manastir Zograf, neki starac monah imao je poslušanije u vinogradu na pola sata daleko od manastira, i u svoje određeno vreme čitao je akatist pred ikonom Božje Matere. No kada je on počeo proiznositi reč „ raduйsja!" na jedanput od ikone dođe mu glas: „raduj se i ti starče! Beži odavde što pre, da te ne zadesi nesreća; ili izvesti bratiju manastira, da se zaključaju, jer su bogoprotivni latini napali na ovu Goru, koju ja izabrah, i već se nahode blizu". Ustrašeni starac padne ničice na zemlju, i u strahu uzvikne: „kako ću ja Tebe, Carice, moju zastupnicu ostaviti ovde?" Na to opet dođe glas: „ne brini o meni, no idi žurno!" Starac odmah ode u manastir. No kada stiže pred vrata manastira, pogleda i vide pred vratima onu istu svoju ikonu Božje Matere. Ikona čudesnim načinom beše stigla u manastir pre njega. Udivljeni starac ispriča igumanu i bratiji sve šta mu se javi, i svi čuvši to proslaviše Boga i Mater Božju. — Jednom u vreme praznovanja 26 mučenika u Zografu, 10. oktobra 1873. god, beše veliko noćno bdenije. Noć beše bez mesečine. U pola noći, dok monasi pojahu, i čitahu žitije sv. Mučenika u hramu, najedanput se ču neki šum u hramu, a nad hramom pojavi se ognjeni stub od zemlje do neba, tako svetao, da se na polju sve videlo na daleko kao u podne. Ta čudesna pojava trajala je oko četvrt sata, i posle iščezla.

SOZERCANJE

Da sozercavam čudesno javljanje Boga proroku Iliji (I Car. 19), i to:
1. kako Ilija zamoren od nepravde ljudske pomoli se Bogu da umre;
2. kako ga Bog uteši Svojim javljanjem na Horivu;
3. kako beše jak vetar, pa trus, pa oganj, i najzad glas tih i tanak — glas od Boga.

BESEDA

o mukama Davidovim i proročanstvu muka Hristovih
Opkoliše me psi mnogi, četa zlih veza me,
probodoše ruke moje i noge moje (Ps. 21, 17).
Ovo je tajanstveni doživljaj pokajnika Davida, i u isto vreme jasno proročanstvo Hristovih stradanja. I svi koji hoće pobožno da žive u Hristu Isusu biće gonjeni (II Tim. 3, 12), veli apostol Pavle. Kada je car David grešio, đavoli mu se nisu javljali niti ga uznemiravali. No kada se počeo kajati i život svoj upravljati na put Božji, tada su ga đavoli zli opkolili, i počeli ga držati i mučiti. Ovde ni je reč o ljudima nego demonima, koji se ili sami javljaju pokajniku ili ga muče preko ljudi. Ne bi David nazvao ljude Božje, krunu stvorenja Božjeg, psima; nego je psima nazvao demone, koji se javljaju ljudima pravednim bilo kao psi, bilo kao zmije, bilo kao crnci, bilo kao lavovi, bilo u ma kom drugom obliku. A da on ovde pod psima razume zle duhove, možemo se uveriti iz života velikih podvižnika, kojima su se demoni, radi zastrašavanja, javljali u vidu pasa. I još se možemo u to uveriti iz reči Gospoda Spasitelja, koje je sa krsta izrekao: oče, oprosti im, jer ne znaju šta čine (Lk. 23, 34)! To znači, ne čine svoju volju, nego volju nečiju tuđu, na ime demonsku. Psi mnogi i četa zlih sabraše se, da unište Hrista Gospoda. Kad nije mogao đavo — iskušač da pobedi Gospoda na Gori Iskušenja svojim lažnim obećanjima, tada je sa svom silom svojom navalio bio, da ga uništi kroz ljude smrću beščesnom na krstu. Pogledajte braćo, kako je jasno proročanstvo! Probodoše mi ruke i noge moje. Ni na koga u svoj istoriji sveta te se reči nisu mogle odneti osim na raspetog Spasitelja. No to proročanstvo ide u sve pojedinosti: razdeliše haljine moje među sobom, i za dolamu moju baciše kocku. Sve se zbilo kako je prorokovano, — ali sve! No đavo se prevario u računu. On je mislio da smrću uništi jačega od smrti. On je mislio da obeščasti Onoga koji jedini daje čast svakom stvorenju. Gospod Hristos je Svojim slavnim vaskrsenjem pobedio i posramio đavola i svu četu njegovih pasa, i dao nama ljudima silu i vlast nad njima. Sav svet neznabožački nije mogao odagnati jednoga demona; a mi smo u stanju imenom Hristovim i krstom NJegovim odagnati, kao dim, legione demona, jer su demoni posle Hrista postali kao prebijeni i plašljivi psi. O Gospode Pobeditelju i Spasitelju — Tebi slava i hvala vavek. Amin.