Crkvena opština u Cirihu eparhija Austrijsko-Švajcarska
Svetotrojični hram
Svetouspenski hram

Savremeni izazovi u Srpskoj pravoslavnoj crkvi

Pomaže Bog Oče

Živim u Švajcarskoj i želeo bih da Vas upitam povodom jednog problema koji me muči u zadnje vreme. Naime, problemi u našoj Crkvi su dospeli do javnosti i običnih ljudi. Kao što i sami znate, postoje dve struje u Crkvi. Oni koji se zalažu za staro bogosluženje i oni koji žele reforme. Čuo sam i čitao razne tekstove i izjave sveštenika, episkopa itd.

Žarko bih želeo da znam, pošto sam upoznat da su eparhije takođe podeljene, kakav je stav episkopa srednje-evropskog Konstantina? Upoznat sam da u tu problemtiku ulaze i pitanja otvaranja dveri, kao i sklanjanje ikonostasa...koji u ciriškom hramu uopšte i ne postoji. Još u februaru ove godine sam čuo da je trebalo završiti ikonostas do Vaskrsa ali sada imamo gotovo kraj godine, a njega još uvek nema. Šta je razlog tome? Da li mi možete reći kada će biti gotov? Takođe smo u ciriškom hramu imali da čujemo jednu besedu o postu koja nije bila u skladu dosadašnjih tj. bila je mnogo labilnija. Molitva pred pričešće je jednom prilikom takođa bila drugačija.

Mene veoma brine činjenica da sam od jednog našeg duhovnika iz braničevske eparhije savetovan da ne dajem množinu ljudima koji su novotarci i pristalice ekumenizma. Bogosluženja su opisana kao jeretička i napomenuto je da je Sabor SPC dva puta doneo nalog da se služi po vekovnom. Molim Vas, dajte mi jasan odgovor.

S...


Bog Vam pomogao S...

Naš Episkop Konstantin, kao i svi kanonski sveštenici srednjoevropske Eparhije, držimo se odluke Svetog arhijerejskog sabora po pitanju bogosluženja. Liturgija u Cirihu traje oko dva sata i mogli ste da primetite da se kod nas čitaju psalmi pre Prve i Druge "Slave", kao i svi stihovi Blažena iz Jevanđelja, što je danas običaj samo na Svetoj Gori i u strožijim manastirima. Koliko je meni poznato, mi nemamo pristalica "novotaraca" među kanonskim sveštenstvom u našoj Eparhiji. Na zadnjem saboru sveštenstva Eparhije u novembru 2008, složili smo se sa Episkopom Konstantinom da se držimo otačkog predanja po pitanju bogosluženja. Ima pojedinaca širom sveta koji skraćuju liturgiju "jekteniju za oglašene" ili koji ne zatvaraju dveri, ali to su osobe koje su i pre ovih sukoba tako radile iz sebi poznatih razloga.

Molim Vas nemojte povezivati naše trenutno stanje oko renovacije crkve sa "novotarcima". Na našoj web stranici www.pravoslavnacrkva.ch možete videti nacrt mermernog ikonostasa kako će izgledati. Ikone su takođe živopisane još 2006. U atačmentu Vam šaljem najnovije fotografije ikonostasa koje sam preključe dobio iz Prnjavora.

Trebalo je da se počne sa renovacijom oltara kako je bilo rečeno, ali smo doneli odluku da proširimo crkvenu salu ispod crkve. To iziskuje uklanjanje jednog zida i postavljanje noseće grede, koja se mora povezati sa podrumskim prostorijama. Svaka promena iziskuje nove korekture u postojećem arhitektonskom planu. Po savetu našeg arhitekte, statičara i njihovih saradnika, ništa ne možemo raditi po pitanju postavljanja ikonostasa dok se ne završe radovi u donjim prostorijama. Verujem da postoji nezadovoljstvo među nekim ljudima. Isto tako verujem kada sve bude bilo završeno da će nezadovoljstvo spontano preći u blagodarnost Gospodu na svemu. Po najnovijim informacijama koordinatora radova i sa blagoslovom Episkopa Konstantina, osvećenje krsta na kupoli treba da bude na Veliku subotu 18. aprila, ako Bog da. Do tog vremena će i ikonostas biti postavljen u hramu.

Što se tiče ekumenizma, naša crkva - Patrijaršija, nije zagovornik ekumenizma. To ne znači da predstavnici naše crkve nemaju kontakte sa drugim crkvama. Naročito je to neizbežno na prostorima gde su pravoslavni manjina i radi zaštite svog verujućeg naroda, trebaju da imaju kontakte. Zagovornicima zilotskog pristupa ovim pitanjima, predložio bih da traže kanonski otpust da pređu u neku od Eparhija na području današnje Hrvatske ili BiH federacije. Lako je biti Srbin pravoslavac u Srbiji. Treba da imamo obzir prema ljudima koji nemaju tu privilegiju. Mi moramo biti mudri i oprezni u vođenju poverene nam duhovne dece. Svaki naš javni nastup nije odricanje, već svedočenje Svetog pravoslavlja. Sa druge strane, budite uvereni da se ne može nešto sagraditi-pomiriti preko noći što se ruši između Istoka i Zapada više od hiljadu godina! Svoje treba čuvati od propasti, ali sa tuđim trebamo imati pristojan kontakt kako ne bi došlo do ponovnog krvoprolića ili medijskog rata zbog predrasuda, jer smo nepoznati i drugačiji Zapadu. Po tom pitanju, kao i mnogim drugim, Ruska pravoslavna crkva može da nam bude odličan primer mudrosti i opreznosti.

Što se tiče molitve pre pričešća, kanonima je utvrđeno da se čita: "Verujem Gospode..." To smo od uvek tako radili. Ne znam na koju ste molitvu mislili? Ako ima dosta vernika za pričešće, a nismo u mogućnosti sve da ispovedamo (vernici se kod nas ispovedaju petkom i subotom uveče, nedeljom i u toku nedelje uz predhodni dogovor sa sveštenikom), čitamo pre molitve "Verujem" i molitvu razrešnu.

Po pitanju načina posta obično propovedamo na početku velikih postova. Govorio sam, kao i uvek, u saglasnosti sa savetima svetih otaca vernom narodu. Kao primer uvek pred sobom imam pouke Sv. Serafima Sarovskog i Sv. Nikodima Agiorita. U postu (fizičkom) trebamo biti umereni a da mnogo više polažemo na postu (popravljanju) svojih loših osobina. Ima ljudi koji poste "na vodi" sedam dana, pričeste se i istog dana se omrse mada post još uvek traje. Možda nekoga buni to što sam kazao da jači u veri treba da poste strogo "samo" pet dana, sa razlogom što kanoni crkve propisuju da se nikada ne sme strogo postiti subotom i nedeljom u toku godine, izuzev na Veliku subotu. Zato sam rekao da je bolje blaže postiti čitav post, nego postiti strogo jednu nedelju a posle nekoliko nedelja gresiti se o crkveni zakon posta. Mi sveštenici i monasi u manastirima možemo strožije da postimo, jer nam je to dužnost pred Gospodom za dobro vernog naroda - naše duhovne dece. Mi ne možemo da nalažemo ljudima koji rade teške poslove da se podvizavaju istom merom, jer je njihov podvig drugačiji od našeg kao što je i različita blagodat Duha Svetoga na ljudima i sveštenim licima.

Molim Vas pročitajte veoma poučnu knjigu "Nevidljiva borba" od Sv. Nikodima Agiorita ili Pouke svojoj duhovnoj deci od Sv. Serafima Sarovskog i shvatićete bolje naš pristup podvigu i brizi o duhovnom uzrastanju naših vernika.

Vaš u Gospodu,
o. Miroslav