Crkvena opština u Cirihu eparhija Austrijsko-Švajcarska
Svetotrojični hram
Svetouspenski hram

Bolesti i nedoumice oko vere

ne znam kako da odpočnem ovaj mail. zovem se s. dobila sam vašu mail adresu od jednog poznanika koji zna da sam više od godinu dana teško bolesna. imala bi nekoliko pitanja, ako bi mogli da mi odgovorite. ali problem je u tome što i sama ne znam šta je ova moja bolest. bila sam krštena, ali moji roditelji mi nisu ništa naše vere uputili, a u duši sam tražila Boga. kad sam djete bila išla sam u katoličke crkve da se molim kako sam znala. imala sam jako teško detinjstvo, teške porodične probleme, da su me čak na kraju iz kuće izbacili zbog izmišljotine nečije, da sam šiptarom posla imala... u tom perijodu sam upoznala mog muža, koji je bosanski musliman bio, koji mi se našao kad mi najteže bilo u toj mojoj odbačenosti od moje porodice. našla sam neku sigurnost u njemu, nije mi više ni bitno bilo koje je vere, jel su se moji svakako odrekli mene zbog lukave laži.. tako da sam ostala ubrzo trudna i udala se za mog bosanca muslimana. želja mu je bila da se i pred hodžom venčamo, a ja kao ja, za mene je jedan Bog i svi smo isti pred njim, a mojoj veri neupućena od mojih, pristala sam bez puno razmišljanja.. 1999 godine sam stradala od magija, godinama sam tražila leka, niko mi pomoći nije mogao, borila sam se da izdržim zbog svoje djece..i konačno našla ženu koja me je izvukla tad i vratila nekoj normali. u životu mi sve naopako išlo od kako znam za sebe. potražila sam neke medijume tražući odgovor na moje dileme.. jedna mi žena rekla da ispaštam to što sam se udala na muslimanski način i da čak proklestvo me prati i da ispaštam grjehove tuđi... uglavnom mi sav život crn bio i ostao. 2005 sam pokrenula razvod da ne ulazim u razloge zašto i kako,..

prošle godine u augustu mi se desilo ponovo nešto strašno da sam još uvek traumatizirana od svega toga. bila sam na moru predhodno par dana i talas me udario u mali mozak dosta jako, posle par dana me jutrom probudila tolika sila u glavi da sam zapomagala ...od tada sam ravnotežu izgubila...muž mi se vratio da mi pomogne, jel sama nisam mogla. otišli u bosnu na odmor i meni još gore bude, jedva se vratila sa puta. pola godine mi trebalo da se dignem,...medicinski nisu kao ništa našli, ne znam koliko da im verujem. uglavnom svakim danom zatvorena živim i u strahu, strahovi mi najgorji da čim osetim u meni te neke čudne promene ja se sva uspaničim, jel se bojim ponovo pasti onoliko ne daj Bože. ne znam šta ćete mi na ovo sve odgovorit. trenutno me leči jedna žena u bosni već cjelo vreme, saliva mi strave, žena je muslimanka i radi kuranom. ona me jedino i ohrabri da će bit dobro kad tad, kolko tolko barem po kući se ponovo krećem sama, ali sam još daleko od dobrog. probala sam i kod našeg pravoslavnog čoveka nešto, što mi je poslao da uradim, ništa mi nije uspelo. recite mi svoje mišljenje prvo o ovome svemu.

da li imate neke molitve da mi pošaljete, ali ako može na latinicu, jel kirilicu ne znam, kažem vam moji me ništa naučili nisu. ima li neke molitve, koje su zato da zlo što dalje od mene bježi i da što pre ozdravim. hvala vam najlepše i pozdrav veliki

 


Pomaze Bog S.

Žao mi je da čitam sve ovo što se vama dešava i molim dragog Gospoda da vam otvori duhovne oči.

Vi ste prešli u islam sa venčanjem i time ste odbacili svoju hrišćansku veru, koju na žalost nikada niste ni znali. Vi morate samo da se odlučite kojim putem želite ići. Ako osećate da trebate ostati u veri vašeg bivšeg muža, pogledajte na koji način da lek tražite u islamu. Ako osećate da se trebate vratiti veri svojih predaka, onda se trebate obratiti pravoslavnom svešteniku u vašem mestu i da se ozbiljno posvetite duhovnoj obnovi vašeg života.

Preko interneta se možemo dopisivati, ali vi vučete za sobom toliko problema da vam je potreban ozbiljan duhovnik - sveštenik u vašoj blizini. Molitve postoje za razne potrebe vernika, ali one nisu jedine stvari koje vi morate preduzeti. Potrebno je da počnete sa postom, ličnom molitvom, da odbacite sve te radnje poput salevanja strave i drugih magijskih običaja. Prvo se odlučite kojim putem želite da idete i u koga (šta) želite da verujete i tek onda možemo o ozbiljnijim stvarima da govorimo.

Srdačan bratski pozdrav,
o. Miroslav