Crkvena opština u Cirihu eparhija Austrijsko-Švajcarska
Svetotrojični hram
Svetouspenski hram

Klasična muzika

Pomaže Bog o. Miroslave

Da li je dobro slušati klasičnu muziku?

Unapred hvala, S.

 


Bog Vam pomogao S.

Klasična muzika sadrži razne stilove i pravce „klasičnog" kroz vekove koji se ne mogu u svemu poistovećivati. Svakako da postoje mišljenja u našoj crkvi da sve što dolazi sa zapada treba odbaciti kao pogano i nedostojno Božije mudrosti. Ipak, mi verujući imamo jedno merilo vrednosti koje je Sv. Vasilije Veliki - Neokesarijski (4. vek) definisao. Za hrišćane je svaka vrsta umetnosti vredna i dušekorisna ako u nama pokreće pobožne osećaje i uzvodi nas ka Hristu. Mislim da svaka duša koja nešto stvara u slavu Božiju u umetnosti (muzici, slikarstvu, prozi, poeziji) u suštini oponaša, možda i nesvesno, Gospoda na nebesima koji je Tvorac svega stvorenog!

Ostavićemo za trenutak klasičnu muziku i kazaćemo nešto o aktuelnoj temi pravoslavnih hrišćana po pitanju crkvene muzike. U svim pravoslavnim zemljama se oseća ljubav prema korenima „vizantijske" duhovnosti, pored ostalog i muzike. Neki idu u toliku krajnost da sa prezirom odbacuju prozapadnu pravoslavnu muziku 19. i 20 veka i nerado slušaju hor koji peva „mokranjčevu" liturgiju. Sa druge strane, oni koji su navikli na višeglasno liturgijsko pojanje, sa gnušanjem okreću glave kada čuju „vizantijsko" pojanje u crkvi. I jedan i drugi način pojanja ima za cilj da u nama pokrene molitvene osećaje i proslavljanje Boga. Kritikovanje jednog ili drugog načina pojanja pokazuje uskogrudost i nedostatak „duhovne širine" u proživljavanju duhovnih vrednosti o kojima je pisao Sv. Vasilije u 4. veku. Mi možemo subjektivno imati naklonosti prema jednom ili drugom stilu pevanja, ali sve je to produkt pravoslavne duhovnosti koje trebamo negovati kao sveto nasleđe naših predaka.

Ako mi nismo sazreli da shvatimo poruku raznovrsnog pravoslavnog pojanja u slavu Božiju, kako možemo osetiti molitveni vapaj italijanskog kompozitora Orlando di Lasso i njegovog dela „Lagrime di St. Pietro", Mocartov zadnji pokajnički vapaj grešne duše u Rekvijumu ili Bahovu duhovnu uzvišenost u Pasijama. Božiji je narod kako na istoku tako i na zapadu. Kao što nismo svi duhovno vaspitani sa melodijama „vizantijskog" pojanja, tako nisu svi ljudi vaspitani u duhu ruskih melodija, ali je bitno da svaka duša u suštini teži ka poznanju Boga i tu svoju čežnju ispoljava u raznim vidovima umetnosti na različite načine.

Svaka kompozicija klasične muzike koja je posvećena Gospodu i koja Vas uzdiže ka Bogu Hristu, jeste dušekorisna.

Vaš u Gospodu,

o. Miroslav