Crkvena opština u Cirihu eparhija Austrijsko-Švajcarska
Svetotrojični hram
Svetouspenski hram

Žitija Svetih iz Žičkog prologa

Ponedeljak, 31.12. (18.12. po Starom kal.)

Sveti mučenik Sevastijan i drugi s njim

Sveti mučenik Sevastijan i drugi s njim

Ovaj slavni mučenik Hristov rodi se u Italiji i bi vaspitan u gradu Milanu. U mladosti još preda se službi vojničkoj, i kao naučen, izgledan i hrabar omili caru Dioklecijanu, koji ga postavi za načalnika svoje dvorske garde. U tajnosti ispovedaše veru hrišćansku i moljaše se Bogu živome. Kao muž česan, pravičan i milostiv beše Sevastijan omiljen veoma od vojnika svojih. Gde god mogaše, on spasavaše hrišćane od muke i smrti, a gde to ne mogaše, on ih hrabraše, da neodstupno ginu za Hrista Boga živoga. Dva brata Marka i Markelina, koji behu u tamnici zbog Hrista i već na ivici da se odreknu Hrista i poklone idolima, Sevastijan utvrdi u veri i ohrabri za mučeništvo. Kada im govoraše da se ne boje smrti za Hrista, lice njegovo prosvetli se i svi videše lice njegovo svetlo kao lice angela Božjeg. Svoje reči potvrdi Sevastijan u čudesima: isceli od nemila Zou, ženu tamničara Nikostrata, nemu šest godina, i privede krštenju i nju i sav dom Nikostratov; isceli i dva bolesna sina Klavdija vojvode, i privede krštenju Klavdija i dom njegov; isceli od jedanaestogodišnje podagre i nogobolje Trankvilina, oca Markova i Markelinova, i privede ga krštenju, zajedno sa celim domom njegovim; isceli od iste bolesti i eparha rimskog Hromatija, i privede krštenju njega i sina njegovog Tivurtija. Od njih prvo postrada sveta Zoa, koju uhvatiše na grobu apostola Petra gde se Bogu moljaše. Posle mučenja baciše je u reku Tibar. Tada Tivurtija uhvatiše, i sudija postavi pred njega žar govoreći mu, da izbere život ili smrt, to jest ili da baci tamjan i pokadi idolima, ili da sam stane bos na žar. Sveti Tivurtije prekrsti se i stade bosonog na žar, i osta nepovređen. Potom bi posečen mačem; Nikostrat bi ubijen motkom; Trankvilijan potopljen u vodu; Marko i Markelin mučeni i kopljima izbodeni. Tada Sevastijan bi izveden pred cara Dioklecijana. Car ga ukori za izdajstvo, no on reče: "Ja se svagda molim Hristu mome za zdravlje tvoje i za mir carstva Rimskog". Car naredi da ga golog strelama streljaju. Vojnici ga dotle streljahu, dokle sve telo mučenikovo ne bi pokriveno strelama, te se više i ne viđaše od strela. I kada svi mišljahu da je mrtav, on se javi živ i potpuno zdrav. Tada ga neznabošci motkama ubiše. Postrada slavno za Hrista Gospoda svoga i preseli se u Carstvo nebesko 287. godine u vreme Dioklecijana cara, i Gaja, episkopa rimskog.

Sveti Modest, patrijarh jerusalimski

Kada mu roditelji umreše, njemu beše samo pet meseci. No Božjim Promislom bi vaspitan u duhu hrišćanskom. Kada odraste, bi prodan kao rob nekom neznabošcu u Misir. No on uspe, te obrati svoga gospodara u veru Hristovu. Gospodar mu darova slobodu. On se povuče na goru Sinajsku, gde se podvizavao do pedeset devete godine svoje. Tada bi izabran za patrijarha jerusalimskog. Pasao stado Hristovo kao pravi pastir i upokojio se mirno 633. godine u devedeset sedmoj godini svoga života.

Sveti Flor, episkop aminski

Živeo u vreme cara Justina II i Mavrikija (565-602). Beše od plemića i plemić. Ostavi metež i sujetu sveta i povuče se u manastir na podvig radi spasenja duše. Potom izabran za episkopa grada Aminsa u oblasti Kapadokijskoj. I kao podvižnik i kao jerarh ugodio Bogu i preselio se mirno u Carstvo Božje.

Evanđelja

POSLANICA SVETOG APOSTOLA PAVLA EFESCIMA 5:1-8

1. Ugledajte se, dakle, na Boga kao djeca voljena.

2. I živite u ljubavi kao što je i Hristos nas ljubio i predao sebe za nas kao prinos i žrtvu Bogu na prijatni miris.

3. A blud i svaka nečistota i lakomstvo da se i ne spominje među vama, kao što i dolikuje svetima;

4. Ni sramotne ni lude riječi ili šale, što god je nepristojno, nego radije zahvaljivanje.

5. Jer znajte ovo, da nijedan bludnik, ili nečist, ili lakomac, koji je idolopoklonik, nema nasljeđa u Carstvu Hrista i Boga.

6. Niko da vas ne zavarava praznim riječima; jer zbog toga dolazi gnjev Božiji na sinove protivljenja.

7. Ne budite, dakle, saučesnici njihovi.

8. Jer nekada bijaste tama, a sada ste svjetlost u Gospodu: vladajte se kao djeca svjetlosti;

SVETO JEVANĐELJE OD LUKE 14:1-11

1. I dogodi se da uđe u subotu u dom jednog od starješina farisejskih da jede hljeb; i oni motrahu na njega.

2. I gle, bješe pred njim neki čovjek koji imaše vodenu bolest.

3. I odgovarajući Isus reče zakonicima i farisejima govoreći: Je li dopušteno u subotu liječiti? A oni oćutaše.

4. I on ga se dohvati, iscijeli ga i otpusti.

5. I odgovarajući reče im: Koji od vas ne bi svojega magarca ili vola, da upadne u bunar, odmah izvadio u dan subotni?

6. I ne mogoše mu odgovoriti na to.

7. A zvanicama kaza priču, kad opazi kako izbirahu začelja, i reče im:

8. Kad te ko pozove na svadbu, ne sjedaj u začelje, da ne bude među zvanicama neko ugledniji od tebe;

9. I da ne dođe onaj koji je pozvao i tebe i njega, i rekne ti: Podaj mjesto ovome. I onda ćeš sa stidom poći da zauzmeš posljednje mjesto.

10. Nego kad budeš pozvan, došavši sjedi na posljednje mjesto, da ti onaj koji te je pozvao reče kada dođe: Prijatelju, pomakni se naviše. Tada će ti biti čast pred onima koji sjede s tobom za trpezom.

11. Jer svaki koji sebe uzvisuje poniziće se, a koji sebe ponizuje uzvisiće se.

Pesma iz Prologa

Sevastijan sveti strelama pokriven,
U kostret od strela telo mu odeto,
Pod strelama duša ničim netaknuta,
K nebesima srce molitvom uzneto.
Sevastijan muke za Hrista trpljaše,
Šta su carstva silna, šta bogatstva mnoga,
Prema ovoj časti, prema ovom blesku —
Pod strelama biti zbog živoga Boga?
Sevastijan divni to je i želeo:
Za raspetog Spasa i sam raspet biti,
Mukama i krvlju istinu potvrdit,
Pred nebom i zemljom veru svedočiti.
Svevideći Gospod što sve stvari gleda
Sve mu kaplje krvi izmeri, izbroja,
I u carstvu večnom nagradu mu dade,
Obasu ga blagom bez mere, bez broja.
Mučeniče slavni, što za Hrista strada,
I stradanjem svojim što Crkvu uveća,
Pomoli se Bogu za Crkvu na zemlji,
Da sve biva lepša, da sve biva veća.

RASUĐIVANJE

U ovome životu čoveku se stavlja na izbor: ili carstvo zemaljsko ili carstvo nebesko. Bog ne čini nikakav pritisak na taj izbor, no svak se odlučuje slobodno. Kada braća Marko i Markelin behu osuđeni na smrt, ostavi im paganski sudija mesec dana za razmišljanje, da ili se odreknu Hrista i njegovog carstva, ili da budu pogubljeni. Tada dođoše u tamnicu njihovi srodnici sa jednim savetom, a sv. Sevastijan sa drugim. Srodnici plakahu i moljahu ih, da učine sudiji po volji i poštede svoju mladost. Plačni otac pokazivaše im svoju sedu kosu i bolest svoju; majka ih zaklinjaše hranom svojih grudi, kojom ih je ishranila; deca njihova plakahu oko njih. Svi oni u suštini predlagahu im, da se odreknu carstva nebeskog radi carstva zemaljskog. A Sevastijan sveti savetovaše im suprotno tome, govoreći: „O hrabri vojini Hristovi, zar zbog laskanja svojih srodnika hoćete da izgubite venac večni ...Zar hoćete zbog ženskih suza da upustite pobednu zastavu?... Ovaj život je prolazan, i toliko nepostojan i neveran, da ni svoje ljubitelje nikada ne može očuvati. Šta vredi život ovaj, ma neko i sto godina poživeo? Kada prispe poslednji dan, ne izgledaju li sve prošle godine i sve zemaljske naslade kao da nikad nisu ni bile? Zaista nerazumno je bojati se izgubiti ovaj skoroprolazni život, kada će ce primiti onaj večni, u kome naslada, bogatstva i veselje tako počinju da se nikada ne svrše i ostaju beskonačni va vek veka. Setite se reči Gospodnjih: neprijatelji su čoveku njegovi domašnji (Mat. 10, 36). Nisu vam prijatelji ovi, koji vas od Boga rastavljaju." Ovim i mnogim drugim rečima preovlada sv. Sevastijan, i mučenici sveti zavoleše više carstvo nebesno nego carstvo zemaljsko, i radosno pođoše u smrt za Hrista.

SOZERCANJE

Da sozercavam celomudrenost Josifovu (Post. 39) i to:
1. kako pohotljiva žena Pentefrijeva povuče Josifa na greh,
2. kako je Josif odbi iz straha Božjega i iz poštovanja gospodara svoga,
3. kako ga žena uhvati za haljinu, no on ostavi haljinu i pobeže nag c dušom svojom svetom.

BESEDA

o Ruti

Tvoj je narod moj narod, tvoj je Bog moj Bog... smrt će me samo rastaviti od tebe (Rut. 1, 16—17)

Ove su reči divne i kad ih kaže sin ocu, i ćerka majci i žena mužu. No one su triput divnije, kad ih snaha kaže svekrvi svojoj. A ove reči rekla je blažena Ruta Noemini, ožalošćenoj svekrvi svojoj. Kada umreše dva Noeminina sina u zemlji Moavskoj, gde življahu kao došljaci, starica majka umisli vratiti se u Vitlejem, postojbinu svoju, i tamo kosti svoje ostaviti. Pa, savetovaše Noemina, plemenita u bolu svome — savetovaše mladim snahama svojim, da ostanu u zemlji svojoj i da se preudaju. Orfa ostade a Ruta reče: smrt će me samo rastaviti od tebe. Evo prekrasnog primera, kako svekrva može nežno voleti snahe svoje, i opet kako snaha može biti svim srcem odana svekrvi svojoj. No u Vitlejemu trebaše neko da hrani ove dve duše. Ko će ih hraniti? Bog i vredne ruke Rutine. Da idem u polje da pabirčim klasje, reče snaha svekrvi. Idi, kćeri moja, odgovori Noemina. U tuđoj njivi, za tuđim žeteocima, trebalo je pabirčiti klasje. To nije samo trud, nego i stid. No Ruta primi na sebe i trud i stid iz ljubavi prema staroj svekrvi svojoj. Vide Bog Svevideći ove dve slatke duše i zaradova se. Zaradova se Tvorac njihov i nagradi ih i proslavi, kako samo On zna nagraditi i proslaviti one, koji se NJega boje. I udesi Bog Promislom Svojim da Ruta izađe na njivu bogatoga Voza, da sabira klasje. A Voz vide Rutu i zaprosi je u Noemine. Iz toga braka rodi se Ovid, otac Jesejev i đed Davida cara. Beše se, dakle, Ruta unizila do prosjakinje a Bog je učini rodonačalnicom cara velikog, od koga proizađoše carevi mnogi, pa najzad i sam Car nad carevima, Gospod naš Isus Hristos.

O Gospode Svevideći, Gospode blagi, kako si divan u promišljanju Tvome o pravednim i milostivim. Upravi i nas i smiluj se na nas. Tebi slava i hvala vavek. Amin.