Crkvena opština u Cirihu eparhija Austrijsko-Švajcarska
Svetotrojični hram
Svetouspenski hram

Žitija Svetih iz Žičkog prologa

Utorak, 31.10. (24.10. po Starom kal.)

Sv. Luka apostol i jevanđelist

Sv. Luka apostol i jevanđelist

Rodom iz Antiohije. U mladosti izučio beše dobro grčku filozofiju, medecinu i živopis. U vreme delatnosti Gospoda Isusa na zemlji sv. Luka dođe u Jerusalim, gde vidi Spasitelja licem u lice, čuje NJegovu spasonosnu nauku i bude svedok čudesnih dela NJegovih. Poverovavši u Gospoda sv. Luka bi uvršćen u Sedamdeset apostola i poslat na propoved. Zajedno sa Kleopom video vaskrslog Gospoda na putu za Emaus (Lk. 24). Po silasku Duha Svetoga na apostole Luka se vratio u Antiohiju, i tamo je postao satrudnik apostola Pavla, s kojim je putovao i u Rim, obraćajući u veru Hristovu Jevreje i neznabošce. Pozdravlja vas Luka ljekar ljubazni, piše Kološanima apostol Pavle (Kol. 4, 14). Na molbu hrišćana napisao Jevanđelje, oko 60. godine. Po mučeničkoj smrti velikog apostola Pavla sv. Luka je propovedao Jevanđelje po Italiji, Dalmaciji, Makedoniji i drugim stranama. Živopisao ikonu Presvete Bogorodice, — i to ne jednu nego tri, a tako isto i ikone sv. apostola Petra i Pavla. Otuda se sv. Luka smatra osnivačem hrišćanskog ikonopisa. Pod starost posetio je Liviju i Gornji Misir. Iz Misira se vratio u Grčku, gde je nastavljao s velikom revnošću propovedati i ljude Hristu obraćati, bez obzira na svoju duboku starost. Napisao sv. Luka Jevanđelje i Dela Apostolska, i oboje posveti Teofilu knezu Ahaje. Beše mu 84 godine, kada ga zlobni idolopoklonici udariše na muke Hrista radi i obesiše o jednoj maslini u gradu Tivi (Tebi) Beotijskoj. Mošti čudotvorne ovoga divnoga svetitelja behu prenesene u Carigrad u vreme cara Konstancija, sina Konstantinovog.

Sv. Petar Cetinjski mitropolit Crnogorski

Sv. Petar Cetinjski mitropolit Crnogorski

Rođen 1. aprila 1749. god. u selu NJegušu. Stupio u čin monaški u svojoj 12. godini. Po smrti mitropolita Save 1782. godine Petar postade mitropolitom i gospodarem Crne Gore. Sav svoj život, viteški i sveti, posvetio je ovaj slavni muž svome narodu. Unutra je radio svom snagom da izmiri zavađena plemena, a spolja da odbrani zemlju i narod od grabljivih napadača. Uspeo je i u jednom i u drugom poslu. Proslavio se naročito pobedom nad vojskom Napoleonovom u Boki i Dalmaciji. Prema sebi je bio surov a prema svakom drugom pravedan i snishodljiv. Živeo je u jednoj teskobnoj keliji, kao prost monah, i ako je bio knez nad jednim narodom. Upokojio se 18. oktobra 1830. god. NJegove čudotvorne mošti počivaju netljene u manastiru Cetinjskom. Gospod ga proslavi na nebesima i na zemlji, kao vernog i trpeljivog slugu Svoga.

Sv. Julijan i Didim Slepac

Sv. Julijan i Didim Slepac

Sv. Julijan, zvani Pustinjak, beše Persijanac i seljak bez školovanja, ali zbog čistote srca — sasud blagodati Duha Svetoga. Podvizavao se ukraj Eufrata u Mesopotamiji. Imao dar vidovitosti. U sami čas kada pogibe Julijan Odstupnik, sv. Julijan to prozre duhom i objavi učenicima svojim. NJegov savremenik, sv. Didim slepac u Aleksandriji; takođe provide duhom pogibiju Julijanovu; beše na molitvi noću, kada mu dođe glas s neba: „danas je nestalo cara Julijana, izvesti o tome patrijarha Atanasija". Sv. Antonije Veliki veoma je uvažavao ovoga čudesnoga slepca Didima, koji je imao duh vidovit, i svraćao je kod njega, kad god je iz pustinje dolazio u Aleksandriju, i zajedno s njim Bogu se molio. I sv. Julijan i sv. Didim, divne sluge Božje, upokojili su se posle 362. god.

Evanđelja

POSLANICA SVETOG APOSTOLA PAVLA KOLOŠANIMA 2:13-20

13. I vas koji ste bili mrtvi u grijesima i u neobrezanju tijela vašega, oživi vas sa NJim, oprostivši nam sve grijehe;

14. Izbrisa obveznicu koja nas svojim propisima optuživaše i bješe protiv nas, i ukloni je prikovavši je na krst;

15. Razoružavši načalstva i vlasti, žigosa ih javno, pobjedivši na njemu.

16. Da vas, dakle, niko ne osuđuje za jelo ili piće, ili za kakav praznik, ili za mladine, ili za subote,

17. Što je sjenka onoga što će doći, a tijelo je Hristovo.

18. Niko da vas ne obmanjuje tobožnjom poniznošću i služenjem anđelima, upuštajući se u ono što nije vidjeo, i uzalud nadimajući se tjelesnim umom svojim,

19. A ne držeći se glave iz koje je sve tijelo pomoću zglavaka i sveza sastavljeno da raste rastom Božijim.

(Zač. 256).

20. Ako, dakle, umrijeste sa Hristom za stihije svijeta, zašto se držite propisa kao da živite u svijetu?

21. Ne dodirni, ne okusi, ne opipaj!

SVETO JEVANĐELJE OD LUKE 9:18-22

18. I kada se jedanput moljaše Bogu nasamo, s njim bijahu učenici, i zapita ih govoreći: Šta govori narod ko sam ja?

19. A oni odgovarajući rekoše: Jedni vele da si Jovan Krstitelj, a drugi da si Ilija; drugi opet da je neki od drevnih proroka vaskrsao.

20. A on im reče: A vi šta kažete ko sam ja? A Petar odgovarajući reče: Hristos Božiji.

21. A on im zaprijeti i zapovjedi da to nikome ne kazuju,

22. Rekavši da Sinu Čovječijemu treba mnogo postradati, i da će ga starješine i prvosveštenici i književnici odbaciti, i da će biti ubijen, i trećega dana da će ustati.

Pesma iz Prologa

Božestveni Luka, i uman i učen,
Dragovoljno beše za Gospoda mučen.
Izbeći mogaše poruge i muke,
No svet ne bi im'o velikoga Luke.
Luka mladi vide Božiju Istinu,
Predade se srcem Božijemu Sinu
Sluša Učitelja, gleda Čudotvorca,
I u NJemu pozna svog besmrtnog Tvorca,
Vide Vaskrsloga i govori s NJime,
Čudesa sotvori u NJegovo ime.
I Hristos mu posta jedinstvena radost,
Žrtvova Mu Luka um, blago i mladost.
Kad ostari Luka, mlad Hristom bejaše,
Od Hrista primaše i svetu davaše,
Pa kad svetu dade što mogaše dati
Tad mu svet, po Pismu, nemilošću plati...
O maslini staroj visi starac Luka
S osmejkom na licu, prekrštenih ruka,
Sa neba se pruži ruka samog Hrista
I prihvati dušu Svog Jevanđelista.
Sad u Raju svetlom s drugi apostoli,
Za crkvu se svetu sveti Luka moli.
 

RASUĐIVANJE

Može li grešnik za deset dana iskajati grehe svoje? Po neizmernom milosrđu Božjem može. U vreme cara Mavrikija beše neki čuveni razbojnik u okolini Carigrada. I u okolini prestonice i u samoj prestonici vladaše strah i trepet od njega. Tada mu sam car Mavrikije posla krst u znak vere, da mu ne će ništa učiniti, ako se preda. Razbojnik primi krst i predade se. Došavši u Carigrad on pade pred noge careve i moljaše za oproštaj. Car održa reč, pomilova ga i pusti ga u slobodu. No odmah po tom razbole se razbojnik teško, i predoseti da mu se približuje smrt. On se poče gorko kajati za sve grehe svoje, i plačevno moliti se Bogu, da mu Bog oprosti kao što mu beše i car oprostio. Mnoge suze proli na molitvi, tako da mu marama kojom suze brisaše beše sva nakvašena suzama. I umre razbojnik posle 10 dana plača i molitve. Iste noći kada on umre vide lekar, koji ga lečaše, u snu viziju čudesnu: kada razbojnik na postelji ispusti dušu, skupiše se oko njega nekakvi crnci sa mnogim hartijama, na kojima behu ispisani gresi umrloga. Tu se javiše i dva svetla anđela. Među njima postaviše se terazije, i crnci veseli metnuše sve one hartije, i njihova strana terazija preteže, jer druga strana beše prazna. „Šta ćemo mi metnuti?" savetovahu se angeli. „Potražimo neko dobro u životu njegovom!" I obrete se u rukama jednog angela ona marama nakvašena pokajničkim suzama. Angeli je brzo metnuše na svoju stranu terazija, i njihova strana odjednom preteže sve one hartije. Tada crnci pobegoše žalosno urlajući a angeli uzeše dušu i odneše u raj slaveći čovekoljublje Božje.

SOZERCANJE

Da sozercavam čudo s apostolom Filipom i uškopljenikom (Dela Ap. 8), i to:
1. kako angel uputi Filipa iz Samarije na put u Gazu;
2. kako vide Filip uškopljenika caričinog, objasni mu jedno proročanstvo Isaijino, i krsti ga;
3. kako angel uze Filipa, učini ga nevidljivim za uškopljenika, i prenese trenutno u grad Azot.

BESEDA

o gresima jezika
Rekoh: čuvaću se na putovima svojim
da ne zgriješim jezikom svojim (Ps. 38, 2)
Greh jezika je najčešći i najbrži greh. Ko u riječi ne pogrešuje, onaj je savršen, veli apostol Jakov (Jak. 3, 2). Kada pokajnik pođe putovima Božjim, t.j. kada počne živeti po zapovestima Božjim, neka se trudi prvo da jezikom ne sagreši. Takvo je pravilo bio postavio sebi i pokajani David. Naročito se rešio bio, da ćuti pred protivnicima svojim: zauzdaću usta svoja kada grešnik stane preda me. Evo prekrasnog pravila za one koji se od greha leče. Kada ga optužuju, on ne odgovara; kada ga klevetaju, on ćuti. U istini, šta pomaže i govoriti razjarenom nepravedniku, koji Boga nema pred sobom? Ako mu o zlu govoriš, još više ćeš ga razdražiti, ako li o dobru, učinićeš ga rugačem svetinje. Pred Pilatom Hristos je ćutao. Zar meni ne odgovaraš? reče mu Pilat. Šta da ti odgovori, kad nemaš uši da čuješ ni razum da razumeš? Gle, ćutanje pravednika pred nepravednikom još može najbolje da utiče na nepravednika. Ostavljen da sam tumači ćutanje pravednika nepravednik ga može protumačiti na korist duše svoje, dok će svaki odgovor, beo ili crn, tumačiti na zlo i na osudu drugoga a na opravdanje sebe. Blago onom ko se nauči jezikom vladati.
O Gospode Isuse Hriste, Bože naš, Ti koji si nam pokazao primerom, kako i kad treba govoriti, pokazao si nam primerom, kako i kad treba ćutati. Pomozi nam Duhom Tvojim Svetim, da ne zgrešimo jezikom. Tebi slava i hvala vavek. Amin.