Crkvena opština u Cirihu eparhija Austrijsko-Švajcarska
Svetotrojični hram
Svetouspenski hram

Žitija Svetih iz Žičkog prologa

Petak, 31.05. (18.05. po Starom kal.)

Sv. muč. Teodot i sedam devojaka mučenica

Sv. muč. Teodot i sedam devojaka mučenica

Sveti mučenici Teodot i sedam devojaka mučenica, Tekusa, Aleksandra, Klavdija, Faina, Efrasija, Matrona, i Julija. Teodot beše oženjen i beše krčmar u Ankiri za vremena cara Dioklecijana. Iako beše oženjen, življaše po reči apostolovoj: "Odsada i oni koji imaju žene da budu kao da ih nemaju" (1. Kor 7, 29). A krčmu držaše, da bi mogao ne posumnjano što bolje pomagati hrišćane. NJegova krčma bi sklonište gonjenim vernim. Tajno šiljaše Teodot pomoć razbegnutim hrišćanima po planinama, i tajno prikupljaše tela poginulih i sahranjivaše. U to vreme behu izvedene na sud i mučene za Hrista sedam devojaka, behu mučene, porugane, i najzad utopljene u jezeru. Jedna od njih, sveta Tekusa, javi se na snu Teodotu i reče mu da izvadi tela njihova iz jezera i sahrani. Po tamnoj noći pođe Teodot sa jednim drugom da ispuni volju mučenice, i, vođen od angela Božjih, uspe te nađe svih sedam tela i sahrani. No taj drug izdade ga sudiji, i sudija ga stavi na muke teške. No sve muke trpljaše Teodot kao da beše u tuđem telu imajući sav svoj um udubljen u Gospoda. Kada mu mučitelj sve telo pretvori u rane, i zube mu kamenjem razdrobi, naredi da se mačem poseče. Kada bi izveden na gubilište, mnogi hrišćani plakahu za njim, a sveti Teodot im govoraše: "Ne plačite, braćo, za mnom nego proslavite Gospoda našeg Isusa Hrista, koji mi pomože svršiti podvig i dušmana pobediti". - Rekavši to, položi svoju glavu na panj pod mač, i bi posečen 303. godine. Sveštenik neki česno sahrani telo mučenikovo na jednu uzvišicu izvan grada. Na tome mestu docnije bi podignut hram u ime svetog Teodota. (v. 7. jun).
 

Sveti Stefan patrijarh, carigradski

Sin cara Vasilija Makedonca i brat cara Lava Mudrog. Na presto patrijaršijski došao je posle Fotija i upravljao Crkvom Božjom od 889-893. godine. Mirno skončao i predstao Gospodu koga je mnogo ljubio.

Sveti mučenik Solohon

Rodom bi Misirac i vojnik rimski pod vojvodom Kampanom, u vreme nečestivog cara Maksimijana. Kada dođe carska naredba, da svi vojnici prinesu žrtve idolima, Solohon se izjasni kao hrišćanin. To isto učiniše i dva njegova druga: Pamfamir i Pamfalon. Vojvoda naredi te ih biše i mučiše strašnim mukama, pod kojima izdahnuše sveti Pamfamir i Pamfalon. Solohon osta još u životu, i bi stavljen na nove muke. Tako, naredi vojvoda vojnicima, da mu mačem otvore zube i saspu u usta žrtvu idolsku. Mučenik zubima slomi gvožđe i ne primi u se smradnu žrtvu idolsku. Najzad mu probodoše pisaće pero kroz oba uha i tako ga ostaviše da umre. Hrišćani uzmu mučenika i odnesu u dom udovice, gde se malo okrepi jelom i pićem, pa nastavi savetovati verne da budu istrajni u veri i u mukama za veru. Posle toga uzdiže hvalu Bogu, skonča svoj zemni život, i predsta Gospodu u Carstvu nebeskom 298. godine.