Crkvena opština u Cirihu eparhija Austrijsko-Švajcarska
Svetotrojični hram
Svetouspenski hram

Žitija Svetih iz Žičkog prologa

Četvrtak, 30.11. (23.11. po Starom kal.)

Sv. Grigorije Čudotvorac ep. Neokesarijski

Sv. Grigorije Čudotvorac ep. Neokesarijski

Evo čoveka Božjega i silnoga čudotvorca, prozvanog drugim Mojsejem. Rođen od roditelja neznabožnih no znatnih i bogatih Grigorije najpre uči filozofiju jelinsku i misirsku, no poznavši njenu šturost i nedovoljnost obrati se učiteljima hrišćanskim, a naročito Origenu u Aleksandriji, kod koga se učaše nekoliko godina i od koga primi krštenje. Čist dušom i telom on htede sebe celoga posvetiti samo Hristu Bogu, zbog čega se udalji u pustinju, gde u mučnim podvizima provede dugo vremena. Slava o njemu pronese se svuda, i Fedim ep. Amasijski htede ga posvetiti za episkopa Kesarijskog. Prozorljivi Grigorije opazi nameru Fedimovu, pa se krijaše po pustinji od izaslanika njegovih, da ga ne bi našli. Najzad ga Fedim čudnim načinom posveti, i Grigorije morade se primiti službe arhipastirske. Javila mu se Presveta Bogorodica sa sv. Jovanom Bogoslovom, i po naredbi Bogorodice sv. Jovan mu predao Simvol Vere, poznat pod imenom Grigorijevim. Ko će izbrojati sva čudesa ovoga drugog Mojseja? Zapovedao je zlim dusima, zapovedao gorama i vodama, lečio sve muke i bolesti, pred goniteljima bivao nevidljiv, prozirao u daljini ne samo događaje nego i misli ljudske. Skončao zemni život 270. god. u dubokoj starosti. Kada je došao za episkopa u Kesariju zatekao je sav grad neznabožački samo sa 17 hrišćana, a kada je odlazio iz ovog života ostavio je sav grad hrišćanski samo sa 17 neznabožaca. Zato je primio venac slave od Gospoda svoga u carstvu nebeskom.

Prep. Nikon Radonežski

Učenik i naslednik u igumanstvu sv. Sergija Radonežskog. Kada varvari napadoše na Rusiju on se moljaše Bogu da otkloni bedu od ruskog naroda. Tada mu se javi sv. Sergije sa Petrom i Aleksijem, upokojenim mitropolitima Moskovskim, i reče mu, da ne tuguje, jer ta navala biva po popuštenju Božjem za neko dobro, no da će ona proći, i mir se opet zacariti. Obnovio manastir sv. Trojice i poslužio mnogima primerom podvižništva. Upokojio se 17. nov. 1426. god.

Prep. Genadije Vatopedski

Monah Vatopedski na dohijarskoj (ekonomskoj) dužnosti. Pri njemu se čudesnim načinom napunilo zejtinom ispražnjeno bure. To čudo pripisano je Presvetoj Bogorodici, kojoj je manastir i posvećen, a ponaosob ikoni njenoj, koja je stajala onde.

Sv. Amfilohije ep. Ikonijski

Zemljak, drug i prijatelj sv. Vasilija Velikog i drugih velikih svetitelja iz IV stoleća. Amfilohije rano ostavi metež svetski i povuče se u jednu pešteru, gde kao otšelnik proživi u podvigu 40 godina. Dogodi se tada, te se uprazni episkopska stolica u Ikoniji, i Amfilohije čudesnim načinom bi izabran i posvećen za episkopa Ikonijskog. Divan pastir i veliki branitelj čiste vere pravoslavne. Učestvovao na II Vaseljenskom Saboru 381. god. Revnosno se borio protiv Makedonija zločestivog, i protiv arijanaca i Evnomija. Lično molio cara Teodosija Velikog da izagna arijance iz svakog grada u državi. Car mu ne ispuni želju. Posle nekoliko dana opet se javi Amfilohije caru. Kada episkop bi uveden u odaju za primanje, car seđaše na prestolu, a do njega s desne strane seđaše sin mu Arkadije, koga Teodosije beše uzeo sebi za sacara. Ušavši Amfilohije sveti pokloni se caru Teodosiju, a na Arkadija, sina carevog, i ne obazre se kao da ga tu i ne bejaše. Razgnevi se zbog toga car Teodosije veoma, i naredi da se Amfilohije odmah istera iz dvora. Tada reče svetitelj caru: „vidiš li, care, kako ne podnosiš beščešće sina; tako i Bog Otac ne trpi beščešće Sina Svoga, odvraća se s nenavišću od onih, koji hule NJega, i gnevi se na sve pristalice one proklete (Arijeve) jeresi”. Čuvši ovo car razumede zašto Amfilohije ne odade počast sinu njegovom, i udivi se mudrosti i smelosti njegovoj. Između mnogih drugih trudova sv. Amfilohije napisao je nekoliko knjiga o veri. Upokojio se 395. god. u dubokoj starosti i preselio se u život besmrtni.

Evanđelja

PRVA POSLANICA SVETOG APOSTOLA PAVLA TIMOTEJU 1:18-20 / 2:8-15

18. Ovu ti zapovijest predajem, sine Timoteje, shodno pređašnjim proročanstvima o tebi da po njima ratuješ dobar rat,

19. Imajući vjeru i dobru savjest, koju neki odbacivši pretrpješe brodolom vjere;

20. Među kojima su Imenej i Aleksandar, koje predadoh satani, da se nauče da ne hule.

8. Hoću, dakle, da se muževi mole na svakom mjestu, podižući svete ruke bez gnjeva i dvoumljenja.

9. Isto tako, i žene u pristojnom odijelu, stidom i čestitošću da ukrašavaju sebe, ne pletenicama, ni zlatom, ni biserom, ni haljinama skupocjenim,

10. Nego dobrim djelima, kao što priliči ženama koje se privolješe bogopoštovanju.

11. Žena neka se uči u miru sa svakom pokornošću;

12. Ali ženi ne dopuštam da bude učitelj, niti da vlada mužem, nego da bude mirna.

13. Jer je Adam sazdan prvi, zatim Eva;

14. I Adam se ne prevari a žena prevarena, postade prestupnica;

15. Ali će se spasti rađanjem djece, ako ostanu u vjeri i ljubavi i u svetinji sa čestitošću.

SVETO JEVANĐELJE OD LUKE 15:1-10

1. A približavahu mu se svi carinici i grješnici da ga čuju.

2. A fariseji i književnici gunđahu govoreći: Ovaj prima grješnike i jede s njima.

3. A on im kaza priču ovu govoreći:

4. Koji čovjek od vas, imajući sto ovaca i izgubivši jednu od njih, ne ostavi devedeset i devet u pustinji i ne ide za izgubljenom dok je ne nađe?

5. I kad je nađe, metne je na ramena svoja radujući se,

6. I došavši doma, sazove prijatelje i susjede govoreći im: Radujte se sa mnom, jer nađoh ovcu svoju izgubljenu.

7. Kažem vam da će tako biti veća radost na nebu zbog jednoga grješnika koji se kaje, negoli za devedeset i devet pravednika koji nemaju potrebe za pokajanjem.

8. Ili koja žena, imajući deset drahmi, ako izgubi jednu drahmu, ne zapali svjetiljku i ne pomete kuću i ne traži pažljivo dok ne nađe?

9. I našavši sazove prijateljice i susjetke, govoreći: Radujte se sa mnom jer nađoh drahmu koju izgubih.

10. Tako, kažem vam, biva radost pred anđelima Božijim zbog jednoga grješnika koji se kaje.

Pesma iz Prologa

Grigorije sveti, i sveti i slavni
Sjajna zvezda, crkve, junak pravoslavni,
Stazom vrlo uskom Bogu se uzdiže,
Kroz patnje i suze on blaženstvu stiže.
Samog sebe spase, pomože mnogima,
Primernim životom, rečju i čudima,
Nevernim pomože da postanu verni,
A vernim da budu čisti pravoverni.
Otvoreno nebo za njega bejaše,
I u tajne ljudi jasno pronicaše;
On nauku tajnu sa nebesa primi,
Srcem te nauke Trojicu učini,
Trojicu božansku, jedinstvenu bićem,
Hrista – životvornim i jelom i pićem.
Ka’ što rosa čista sunce u se prima
Tako čista srca stan su nebesima.
Grigorije sveti, s Božijom pomoći,
Odoli idolskoj bezmesečnoj noći,
Neznabožne krsti, krsti na hiljade,
I u pokoj ode, kraj svog Cara stade,
Grigorije sveti u Boga izmoli:
Crkva pravoslavna vragu da odoli!

RASUĐIVANJE

Sledeći primeri iz života sv. Grigorija neka pokažu, kako Bog čuva i spasava pravednika od napasti. Još dok beše na filosofskoj školi u Aleksandriji sv. Grigorije čuvaše čistotu i svoje duše i svoga tela kao što je čuva i očuva do kraja svoga života. U tome on beše izuzetak među tadašnjom raspusnom omladinom. To izazva kod njegovih drugova i zavist i mržnju. Da bi ponizili Grigorija oni nađu i pošalju jednu bludnu ženu, da izvede njihovu zlobnu zamisao. Jednom kada Grigorije stajaše na nekom trgu sa najpoznatijim učiteljima i filozofima, priđe ta skverna žena i poče s vikom tražiti od Grigorija, da joj plati što joj je tobož ostao dužan za nečistu vezu s njom. Čuvši ovo prisutni ljudi jedni se sablazniše a drugi rasrdiše na bestidnu ženu i počeše je odgoniti. No ona još jačim glasom poče vikati i novac tražiti. Grigorije nevini pocrveni kao što bi pocrvenilo svako nevino stvorenje pred grubom klevetom, no ne pokaza ni srdžbe ni mržnje, nego reče jednom drugu do sebe, da joj da onoliko koliko traži, samo da bi se što pre uklonila. Drug posluša druga i predade ženi traženi novac. No u tom času popusti Bog zlog duha na ženu, te ona pade na zemlju, poče se grčiti i trzati, i zubima skrežetati, i penu na usta bacati. Videći to svi se ustrašiše. A Grigorije sveti, nezlobiv kao jagnje, pomoli se Bogu za nju, i žena ozdravi i ustade. I tako mesto poniženja zadobi Grigorije još veću slavu. – Drugi primer: kada nasta ljuto gonjenje hrišćana, sv. Grigorije posavetova hrišćanima da se skriju, a i on sam sa đakonom svojim skloni se na neko brdo. No vojnici carski ugledaše ih i pođoše za njima. Kada behu sasvim blizu, pomoli se Grigorije Bogu za pomoć, i Bog ih na jedanput učini nevidljivim za gonitelje njihove. Uzalud se vojnici okretahu u blizini njihovoj, ne mogoše ih videti, te se najzad bez njih vratiše doma.

SOZERCANJE

Da sozercavam stvorenje sveta, i to:
1. kako četvrtog dana stvori Bog videla velika i mala;
2. kako stvori sunce da svetli danju, i mesec i zvezde da svetle noću.

BESEDA

o širini i dužini i dubini i visini
Da biste mogli razumjeti sa svima
svetima, što je širina i dužina i
dubina i visina (Ef. 3, 18).
Evo ploda vere i ljubavi! Evo darova carskih, koje donosi Car Hristos kad se useli u srce čovekovo. Razumevanje tajni spasonosnih; razumevanje svega onoga što je za život čovekov važno. No to razumevanje nije lično ni izuzetno, nije samolično i originalno, nego se ono poklapa sa razumevanjem svih svetih. Jer ko su sveti, ako ne bogataši u veri i ljubavi? NJima se darova razumevanje tajni Božjih zbog njihove vere i ljubavi. Probaj, dakle, tvoje razumevanje na njihovom razumevanju, pa ako vidiš razliku, znaj da si ti u nepravu. Ako li se tvoje razumevanje poklapa s njihovim, znači dostigao si njihovu meru vere i ljubavi, i znači Hristos se uselio u srce tvoje. Tada ćeš razumeti šta je širina ljubavi Božje, kojom obuhvati u plan spasenja i Jevreje i neznabošce; i šta je dužina Promisla Božjeg, kojom od pravremena spremaše plan spasenja, pa redom kroz zakon i proroke i čudesa mnoga; i šta je dubina smirenja Hristova, zbog koga se i u Ad spusti lično, da spase duše pravednika; i šta je visina slave Hristove, koju kao čovek primi posle svršetka Svoga spasonosnog dela na zemlji. Kao Krst Hristov tako stoji širina i dužina, i dubina i visina, sve obuhvatajući, sve objašnjavajući, sve prizivajući, sve milujući, sve uzvisujući.
O Gospode Isuse, blagi Gospode naš, pomiluj nas i spasi. Tebi slava i hvala vavek. Amin.