Crkvena opština u Cirihu eparhija Austrijsko-Švajcarska
Svetotrojični hram
Svetouspenski hram

Žitija Svetih iz Žičkog prologa

Utorak, 29.10. (16.10. po Starom kal.)

Sv. muč. Longin

Sv. muč. Longin

Božestveni Matej jevanđelist opisujući stradanje Gospoda Isusa Hrista veli: a kapetan i koji s njim čuvahu Isusa vidjevši da se zemlja trese i šta bi, poplašiše se vrlo govoreći: zaista ovaj bijaše sin Božij (Mat. 27, 54). Taj kapetan beše ovaj blaženi Longin, koji sa još dvojicom vojnika svojih poverova u Sina Božjeg Isusa. On je bio starešina vojnika, koji prisustvovahu raspeću Gospoda na Golgoti, on — starešina straže koja je čuvala grob. Kada starešine jevrejske saznaše za vaskrsenje Hristovo, potplaćivahu vojnike, da pronose lažnu vest, kao da Hristos nije vaskrsao nego da su Ga učenici NJegovi ukrali. Pokušaše Jevreji da potplate i Longina, ali se on ne dade potplatiti. Tada Jevreji pribegoše svome uobičajenom načinu, tj. rešiše da ubiju Longina. Saznavši za ovo Longin skide svoj vojnički pojas, krsti se od apostola, zajedno sa ona dva svoja druga, i zajedno sa ovima tajno napusti Jerusalim i preseli se u Kapadokiju. Tamo se predade postu i molitvi, i kao živi svedok vaskrsenja Hristova obrati svojom svedodžbom mnoge neznabošce u veru istinitu. Potom se udaljio u selo na imanje svoga oca. No zloba jevrejska ni tu ga ne ostavi na miru. Po kleveti Jevreja posla Pilat vojnike da poseku Longina. Longin sveti provide duhom približenje svojih dželata, pa im izađe u susret i svrati ih u dom svoj ne kazujući im se ko je. Dobro ugošćeni vojnici legoše spavati, a sv. Longin stade na molitvu i moljaše se celu tu noć, pripremajući sebe za smrt. Izjutra ode i dovede i ona dva svoja druga, obuče se u bele pogrebne haljine, pouči svoju čeljad u kući i pokaza im mesto na jednom brdašcu gde će ga sahraniti. Tada se javi vojnicima i reče im da je on Longin koga oni traže. Vojnici se zbuniše i zastideše i ne mišljahu poseći Longina, no ovaj navali na njih da ispune zapovest starešine svoga. I biše posečeni Longin i dva druga njegova. Glavu Longinovu odneše vojnici Pilatu, Pilat je predade Jevrejima, a ovi je zariše u đubre van grada.

Prep. Longin Trudoljubivi

Monah Kijevo–Pečerski iz XIV stoleća. Bio je vratar u manastiru, i toliko je imao čisto i oblagodaćeno srce, da je uvek znao, s kakvim mislima neko ulazi u manastir, i s kakvim opet drugi izlaze iz manastira. Čudotvorne mošti Longinove počivaju u Teodosijevim peščerama.

Evanđelja

DRUGA POSLANICA SVETOG APOSTOLA PAVLA KORINĆANIMA 3:12-18

12. Imajući, dakle, takvu nadu sa velikom smjelošću se ponašamo,

13. A ne kao što Mojsej metaše pokrivalo na lice svoje, da ne bi mogli sinovi Izrailjevi gledati svršetak onoga što prestaje.

14. No zaslijepiše pomisli njihove; jer do današnjeg dana to isto pokrivalo u čitanju Staroga Zavjeta ostaje neotkriveno, jer se ono u Hristu ukida;

15. Nego do danas, kad se čita Mojsej, stoji pokrivalo na srcu njihovom;

16. A kada bi se obratili ka Gospodu. ukinulo bi se pokrivalo.

17. A Duh (Sveti) je Gospod; a gdje je Duh Gospodnji ondje je sloboda.

18. Svi mi pak koji otkrivenim licem odražavamo slavu Gospodnju, preobražavamo se u taj isti lik, iz slave u slavu, kao od Duha Gospoda.

SVETO JEVANĐELJE OD LUKE 6:1-10

1. Dogodi se pak u drugu subotu po Pashi da je on išao kroz usjeve, a učenici njegovi trgali su klasje, trli ga rukama i jeli.

2. A neki od fariseja rekoše im: Zašto činite što se ne smije činiti u subotu?

3. I odgovorivši Isus reče im: Zar ni to niste čitali šta učini David kad ogladnje, on i koji bijahu s njim?

4. Kako uđe u dom Božiji, i uze hljebove predloženja, i jede, i dade onima što bijahu s njim, koje nikome nije bilo dopušteno jesti sem jedino sveštenicima.

5. I govoraše im: Sin Čovječiji je gospodar i od subote.

6. A dogodi se i u drugu subotu da on uđe u sinagogu i učaše, i bješe ondje čovjek kome desna ruka bješe suha.

7. Motrahu pak na njega književnici i fariseji neće li u subotu iscijeliti, da bi našli optužbu protiv njega.

8. A on znađaše pomisli njihove, i reče čovjeku koji imaše suhu ruku: Ustani i stani na sredinu! A on podigavši se stade.

9. A Isus im reče: Zapitaću vas: šta treba u subotu: dobro činiti ili zlo činiti? Dušu spasti ili pogubiti? A oni ćutahu.

10. I pogledavši na sve njih, reče

Pesma iz Prologa

Sveti Longin pod krstom stajaše,
Kad na Krstu Hristos izdisaše.
Vide Longin gnev blagoga neba,
Vide zemlju gde se uskoleba,
Jarko sunce gde izgubi luče,
I svet celi u mrak se obuče,
Grobovi se mnogi otvoriše,
Mrtvi živim mnogi se javiše.
Longin hrabri ispuni se strahom,
I uzviknu s pokajnim uzdahom:
— Ovaj Čovek Sin Božji beše! —
Grešni ljudi Nevinog raspeše!
Pored njega dva druga vojnika
Ponoviše uzvik svog sotnika.
Beše Longin svedok vaskrsenja
K'o što beše svedok poniženja,
Lični svedok, svedok istiniti,
Ne hte Longin istinu sakriti,
Kudgod ode svud istinu javi,
Hrista Boga vaskrslog proslavi.
Hristov vojnik do smrti ostade
I za Hrista Longin glavu dade.

RASUĐIVANJE

Prvo javljenje sv. muč. Longina. Mnogo vremena beše proteklo od mučeničke smrti sv. Longina, kada se dogodi, da jedna udovica u Kapadokiji oslepi. Ne mogoše joj lekari pomoći ništa. Najedanput joj dođe pomisao, da ide u Jerusalim i pokloni se tamošnjim svetiljama, da ko joj što pomogne. A imađaše jedinca sina, dečka, koji joj služaše kao vođa. Tek što stiže u Jerusalim, razboli se sin njen i umre. O kolika neizmerna žalost slepe majke! Izgubivši oči ona sad izgubi i jedinca sina, čije su je oči do sad vodile! No u toj njenoj muci i tuzi javi joj se sv. Longin, i uteši je obećanjem, da će joj i vid povratiti i sina u nebeskoj slavi pokazati. Reče joj Longin sve o sebi, pa je uputi da ide van zidina gradskih na smetlište i đubrište, da tamo otkopa glavu njegovu, gde će dalje sama videti šta će joj se dogoditi. Ustade žena, i teturajući se nekako izađe van grada, pa dovika nekoga i umoli, da je odvede na najveće đubrište i tamo je ostavi. Kada bi dovedena na đubrište, ona se saže i poče rukama čeprkati imajući jaku veru, da će naći ono što joj svetitelj reče da traži. Čeprkajući tako ona se dotače do glave sv. mučenika, i u tom trenutku oči joj se otvoriše, i ona vide pod rukama glavu čovečju. Ispunjena blagodarnošću Bogu i radošću velikom ona uze glavu sv. Longina, opra je, okadi i stavi u svoj stan kao najveću dragocenost ovoga sveta.

SOZERCANJE

Da sozercavam hrabrost sv. Stefana arhiđakona u ispovedanju Hrista (Dela Ap. 7), i to:
1. kako sv. Stefan pobroja čudesa i milosti Božje prema narodu Izrailjskom kroz vekove:
2. kako izobliči bogoborstvo i zločine starešina Jevrejskih;
3. kako ih nazva izdajnicima i krvnicima Hrista.

BESEDA

o tome kako čuva Gospod kosti pravedničke
Čuva Gospod sve kosti njihove, nijedna
se od njih neće skrušiti (Ps. 33, 21).
Neka se ne boje pravednici. Svevideći Bog bdi nad njima. Ili zar može Svevideći nešto izgubiti i zaboraviti? U dan vaskrsenja On će sabrati sav sastav njihov telesni, i proslavljeno vaskrsnuti ga. Gonitelji su bacali tela mučenika u more, ili zarivali ih u duboke jame, ili ostavljali u polju da ih ptice pojedu. I Gospod je Promislom Svojim tako upravljao događaje, da su te svete mošti ipak dolazile u ruke vernih; ove su polagane česno u skupocene kovčege, nad njima su zidani hramovi, od njih je ishodila sila čudotvorna. Tako je Bog hteo, da bi time pokazao vernima, prvo da On čuva kosti pravednih, i drugo da ih je proslavio u carstvu nebeskom, o čemu se i crkva na zemlji obaveštava kroz čudesnu silu proslavljenih telesa njihovih. Čudotvorne mošti su kao preteča opštem i slavnom vaskrsenju pravednika. Ako su kosti nekih pravednika i sagorene ili samlevene, zar to može biti prepreka svemogućoj sili Božjoj, da ih u dan vaskrsenja iz razvejanog pepela opet sastavi i oživi? Dlaka s glave vaše neće poginuti (Lk. 21, 18), uverava Spasitelj. Hoćeš li pak da pod kostima razumeš dela, onda znaj, da su dela nepravednika kao dim, a dela pravednika silna i trajna kao tvrde kosti. Nijedno se pravedno telo ne će istanjiti i iščeznuti u toku vremena. Bog ih zna, i Bog ih čuva, da ih kao dragoceni biser objavi pred zborom angela i ljudi u Dan Onaj.
O Gospode Svevideći, Gospodaru i čuvaru pravednika, umnoži pravedna dela naša Duhom Tvojim Svetim, bez koga se ništa dobro ne može učiniti. I spasi nas po milosti Tvojoj a ne po delima našim. Tebi slava i hvala vavek. Amin.