Crkvena opština u Cirihu eparhija Austrijsko-Švajcarska
Svetotrojični hram
Svetouspenski hram

Žitija Svetih iz Žičkog prologa

Subota, 29.06. (16.06. po Starom kal.)

Sveti Tihon, episkop amatuntski

Sveti Tihon, episkop amatuntski

Čudotvorac. Po smrti blaženog Memnonija bi Tihon izabran jednoglasno za episkopa, a posvećen slavnim Epifanijem, na eparhiju Amatuntsku. Čistota života njegova i revnost k Pravoslavlju preporučiše ga za ovaj čin. U to vreme još beše neznabožaca na ostrvu Kipru. I sveti Tihon poduze se s apostolskom revnošću da obraća neverne u verne. I imađaše on u tome velikog uspeha. Posle dugog truda u vinogradu Gospodnjem preseli se u blaženu večnost, oko 425. godine. Čudotvorcem je nazvat zbog mnogih čudesa koja je za života učinio. Otac mu je bio hlebar. Kad god bi ga otac ostavio u dućanu, on bi razdavao hleb siromasima besplatno. Jednom ga ukori otac zbog toga, a on se pomoli Bogu, i žitnica njihova napuni se žita tako da s mukom vrata otvoriše. Drugi put je, opet, posadio suho šiblje od loze, i loza je ozelenela i u svoje vreme plod donela.

Sveti mučenici Tigrije i Evtropije

Ova dvojica behu iz klira svetog Jovana Zlatousta. Kada Zlatousta zlobni ljudi proteraše iz Carigrada, zapali se saborna crkva, a plamen od nje diže se i pade na kuće gonitelja ovoga svetila Crkve. Narod je u tome video prst Božji, dok su neprijatelji Zlatoustovi taj požar pripisali njihovim privrženicima. Mnogi od ovih ljudi postradaše zbog toga, među njima i Tigrije prezviter i Evtropi- je čtec. Gradski načalnik, neki nekršteni Grk Optat, s naročitom zlobom diže hajku na zlatoustovce. Tigrije u mladosti beše rob nekoga bogataša, koji ga uškopi. Oslobodivši se ropstva, on se sav predade na službu crkvi, i u toj službi svetljaše kao sjajna luča. Toga "krotkog, smirenog, milostivog i gostoljubivog" čoveka Optat stavi na velike muke, pa ga onda posla na zatočenje u Mesopotamiju, gde u tamnici i skonča. Evtropije, devstvenik od rođenja, čist, neporočan i nezlobiv, bi bijen volovskim žilama i štapovima, i najzad obešen. Kada hrišćani poneše telo njegovo da pogrebu, ču se u vazduhu slatko angelsko pojanje.

Pesma iz Prologa

Zlatoust preslavni ko opo se vije,
Uz njega Tigrije i čtec Evtropije
Ko orlići mali, no čili i verni,
Sledovahu njemu, nezlobni, neskverni;
A nemoćna zloba pakošću se služi.
Nemoćne i zlobne đavo brzo združi.
Ustadoše zlobni na Božije sluge.
I izliše na njih more od poruge.
Kao palikuće, Božji kućanici,
Na muke vrgnuti, divni mučenici:
Ali muka svaka i jest za junake —
I muka prezire vrlinom nejake!
Tigrije prezviter i čtec Evtropije
Mukom potvrdiše istine Božije.
Kao palikuće Božiji junaci
Umoreni biše — nevini jaganjci!
Orlići za orlom svojim odleteše
I u Raj sladosni na odmor padoše.
A zloba iz blata za orlima laje —
U blatu se rađa. u blatu ostaje.

RASUĐIVANJE

Nabrajajući čudesa vere hrišćanske, mi ne treba nikad da zaboravljamo bezbrojna i velika čudesa promene srca i naravi ljudi, istinski obraćenih u veru. Koliko je jarosnih zločinaca ova vera upitomila! Koliko krvožednih razbojnika preobratila u nezlobne jaganjce! Koliko razvratnika obratila u čiste devstvenike! Koliko sebičnih srebroljubaca naučila milosrđu! Koliko plašljivaca nave-la na put krajnjeg samopožrtvovanja! Za ruskog kneza Vladimira piše mitropolit Filaret: „Slastoljubivi, kako je nemoguće više, jazičnik Vladimir u hrišćanstvu je postao uzor čistog supružanskog života; otpustio je od sebe sve žene i naložnice i živeo c jednom, blagovernom Anom. Opaki, osvetljivi i krvožedni bratoubica u neznaboštvu on je u hrišćanstvu bio najnežnijim prijateljem bednih. Bednima je navek bio otvoren dostup k njemu, i on im je razdavao i hranu i novac štedrom rukom. I više od toga: „bolesni nisu u stanju da dođu do moga dvora" govorio je on, i naredio je, da se po ulicama vozi meso, riba, hleb, kvas i med. Jevanđelske reči: blaženi milostivi pronikle su u samu dubinu srca njegovog i postale mu zakonom života."

SOZERCANJE

Da sozercavam čudesno isceljenje kćeri žene Hananejke (Mat. 15, 22) i to:
1. kako žena Hananejka istrajno i ponovljeno moljaše Gospoda, da joj spase ćerku od đavola, koji je mučaše,
2. kako Gospod pohvali veru ženinu i isceli joj ćerku,
3. kako Gospod može osloboditi i moju dušu od đavola, koji je napada u udaljenosti od Boga, samo ako My se istrajno i c verom molim.

BESEDA

o tome kako smrt i život zavise od jezika
Smrt je i život u vlasti jeziku (Priče Sol. 18, 21)
Nije li ovo potvrdio sam Gospod Isus kada je rekao, da će ljudi za svaku praznu reč dati odgovora na Strašnom Sudu? Nije li On izrikom rekao: svojijem ćeš se riječima opravdati, i svojijem ćeš se riječima osuditi (Mat. 12, 36—37)? Ko se opravda, primiće život; ko se osudi, primiće smrt. Vidite li, dakle, kako je u vlasti jezika i život i smrt? A apostol Jakov veli: ko u riječima ne pogrešuje, onaj je savršen čovjek, može zauzdati i sve tijelo (Jak. 3. 2). Velika je, vaistinu, i neispitana tajna reči, i utisak reči ne da se izmeriti ni izračunati. Danas se reč ljudska može veštim spravama da prenese s kraja na kraj naše planete. Reč rečena jezikom u Americi može da se čuje uhom u Evropi. Nije li to slika svečuvenja Božjega? O braćo moja, mi ne možemo ništa šapnuti zemlji, što neće čuti nebesa. Svaka naša reč izlazi pred sabor angela Božjih. Svaku zlu reč našu prima Ad, i čuva je kao zalogu naše večne smrti; a svaku reč blagu prima Raj, i čuva je kao zalogu našeg večnog života. Vaistinu, premudro govori i blagovremeno nas opominje starozavetni mudrac rečima: smrt je i život u vlasti jeziku!
O Gospode Spasitelju naš, večna Reči Božja, pomozi nam zauzdati jezik naš, da ne govori na pogibao našu. Pomozi nam govoriti jezikom samo ono što je po svetoj volji Tvojoj a na naše večno spasenje u životu besmrtnom. Tebi slava i hvala vavek. Amin.