Crkvena opština u Cirihu eparhija Austrijsko-Švajcarska
Svetotrojični hram
Svetouspenski hram

Žitija Svetih iz Žičkog prologa

Petak, 29.03. (16.03. po Starom kal.)

Sveti apostol Aristovul

Sveti apostol Aristovul

Sveti apostol Aristovul, jedan od Sedamdeset apostola. Beše brat apostola Varnave, i rođen na Kipru. Posledovaše apostolu Pavlu, koji ga i pominje u poslanici Rimljanima (Rm 16, 10). Kada veliki apostol Pavle postavljaše mnoge episkope za razne krajeve sveta, tada postavi i ovoga Aristovula za episkopa britanskoga (engleskog). U Britaniji behu narodi divlji, neverni i opaki, i Aristovul pretrpe među njima neopisane muke, bede i pakosti. Udarahu ga bez milosti, vukući po ulicama, rugahu mu se i podsmevahu. No na kraju ovaj sveti muž dođe do uspeha silom blagodati Božje. Prosveti narode, krsti ih u ime Hrista Gospoda, crkve pogradi, sveštenike i đakone posveti, i najzad, tamo u miru skonča i ode u carstvo Gospoda, kome je verno poslužio.

Sveti mučenik Savin

Misirac iz grada Hermopolja, i starešina tome gradu. U vreme jednog gonjenja hrišćana on se udalji u neku planinu sa mnogim drugim hrišćanima, i zatvori se u jednu kolibu gde provođaše vreme u postu i molitvi. No prokaza ga neki prosjak, koji mu je hranu donosio i kome je Savin velika dobra učinio. Kao Juda Hrista, tako i ovaj bednik za novac (za dva zlatnika) izdade svoga dobrotvora. Savin, sa još šestoricom, bi uhvaćen od vojnika, vezan i na sud oteran. Posle golemih muka bi bačen u reku Nil gde predade duh svoj Bogu 287. godine.

Sveštenomučenik Trofin i Tal

Braća rođena, iz Sirije. Javno i slobodno propovedahu Hrista i izobličavahu gluposti jelinsko-rimske. Razjareni neznabošci rešiše da ih pobiju kamenjem. No kada bacahu kamenje na tu svetu braću, kamenje se povraćaše i udaraše na same napadače, a braća ostaše nepovređena. Posle ih obojicu na krst raspeše. Sa krstova svojih braća poučavahu i hrabrahu hrišćane koji stajahu unaokolo ožalošćeni. I posle muka predadoše duh svoj Gospodu, kome ostaše verni do kraja. Česno postradaše 300. godine u gradu Voforu.

Pesma iz Prologa

Dva brata rođena Duhom zapojena.
Verom osvetljena i preporođena,
Ta dva brata sveta na krst razapeta
Svetovahu masu pravovernog sveta:
- O braćo, što na nas odozdo smotrite,
Vi zbog naših muka gorko ne plačite!
Podvigopoložnik Hristos, naš Spasitelj,
Zbog ovakvih muka posta Iskupitelj,
Iskupitelj svega roda čovečjega.
Mi se spasavamo slušajući NJega.
On posluša Oca i na zemlju siđe,
Strada i vaskrse, na nebo uziđe.
Mi NJega slušamo, i muke snosimo.
U NJegovo carstvo kroz muke hodimo.
He bojte se, braćo, ni ognja ni mača,
Hristova je pravda od sveg sveta jača.
He bojte se, braćo, sebe ne žalite,
Zbog večnog spasenja sebe s' odrecite.
Sve su muke male, ništavne i snosne,
Spram nagrade rajske, večne i ponosne.
Svet je lažna maska i glupa klapnjava,
Večnost - to je naša domovina prava.
Dajte svet onima što laž sveta ljube,
I zbog laži život i istinu gube.
Vi hvatajte biser iznad svetskog kala -
Poslušajte braću, Trofima i Tala!

RASUĐIVANJE

Ako misleno ispunimo zakon Božji, lako ćemo ga ispuniti čuvo tveno. To jest: ako ne pogrešimo mislima, još lakše nećemo pogrešiti ni delima. Ili još: ako je srce naše uz Boga, i jezik i ruke i noge i celo telo ne može biti protiv Boga. Srce, srce, — srce priugotovi za Boga, njega posveti i pokloni Bogu, u njemu ispuni zakon Božji, njega rasplamti ljubavlju k Bogu, njime se sjedini s Bogom — ostalo će sve sledovati i upravljati se prema srcu. Ne upravlja točkom onaj ko drži paoc od točka, nego onaj ko drži osovinu od točka. Srce je osovina bića našeg. Govoreći o zapovestima Božjim prepodobni Isihije veli: "Ako budeš sebe prinuđavao da ih misleno ispuniš, to ćeš retko imati potrebu da se mučiš oko njihovog čuvstvenog ispunjavanja." Tj. ako si srcem, kao osovinom, navio sebe ka Bogu, točkovi će lako i ugodno ići za osovinom, odnosno ceo čovek za srcem. Zakon Tvoj je u srcu mome, (Ps. 39,9) govori premudri David.

SOZERCANJE

Da sozercavam Gospoda Isusa kako korača pod krstom ka Golgoti i to:
1. kako trpeljivo i ćutljivo nosi krst Svoj,
2. kako potom skidoše s NJega krst i dadoše Simonu iz Kirine, te ovaj nosaše krst koračajući za Hristom,
3. kako se On obazre na žene jerusalimske koje plakahu i reče im: kćeri jerusalimske, ne plačite za mnom, nego plačite za sobom i za djecom svojom, objavljujući ovim Svoju pobedu i poraz Svojih ubica.

BESEDA

o sramoti Hristovoj kao bogatstvu
Vjerom Mojsije ... držaše sramotu Hristovu za veće bogatstvo
od svega blaga misirskoga; jer gledaše na platu
(Jevr. 11, 26)
Ne hte Mojsej da ostane u dvoru faraonovom, niti da se nazove posinak faraonov. Više voljaše stradati s narodom Božijim nego li šati zemaljsku sladost grijeha. Kako različiti behu od Mojseja potomci njegovi, koji iz faraonskih razloga osudiše Cara slave na smrt! Svi ovi više bi voleli jednu godinu proživeti u truležnom dvoru faraonovom nego li s Bogom putovati 40 godina po pustinji. A Mojsej je ostavio sve počasti, sve bogatstvo, sve laske, koje je samo bogati Misir, i to još na dvoru carskom, mogao dati, pa je na zapovest Božju krenuo kroz gladnu i žednu pustinju s verom da iza pustinje postoji zemlja obećana. To i znači držati sramotu Hristovu iznad svakoga blaga misirskoga.
Sramota Hristova jeste ono čega se svetski ljudi, sa silnim zapahom zemlje, stide kod Hrista. A to je Hristova beda na zemlji, njegov post, bdenje, molitva, potucanje bez krova, osuda, poniženje, sramna smrt. Tu sramotu Hristovu cenili su apostoli, a posle njih i svi mnogobrojni svetitelji, za veće bogatstvo od svih blaga vasionskih, jer je Gospod vaskrsao posle ove sramote, i otvorio dver nebesnu, i pokazao rajsku zemlju obećanu, u koju je On poveo čovečanstvo putem Svoje sramote, ili pustinjom Svoga stradanja.
O Gospode, proslavljeni i vaskrsli, pomozi nam da svaku kap Tvoga znoja i Tvoje krvi držimo nepokolebljivo kao bogatstvo veće od svega blaga svetskoga. Tebi slava i hvala vavek. Amin.