Crkvena opština u Cirihu eparhija Austrijsko-Švajcarska
Svetotrojični hram
Svetouspenski hram

Žitija Svetih iz Žičkog prologa

Sreda, 01.03. (22.02. po Starom kal.)

Svetih dvanaest mučenika

Svetih dvanaest mučenika, što postradaše u vreme cara Dioklecijana. Prvi iz njih, Pamfil, prezviter crkve u Kesariji Palestinskoj, čovek učen i blagočestiv, ispravi tekst Novog Zaveta od grešaka raznih prepisivača; sam prepisivaše ovu spasonosnu knjigu i davaše onima koji to željahu. Drugi bi đakon Valent, star godinama i sed mudrošću. On bi odličan poznavalac Svetog Pisma, i znađaše ovo gotovo naizust. Treći bi Pavle, muž čestan i ugledan, koji jednom pre toga bi bacan u oganj za Hrista. Uz to, još pet braće, po telu i duhu, rodom iz Misira, vraćahu se sa osude iz rudnika Kilikijskih u svoju otadžbinu, no na kapiji grada Kesarije rekoše da su hrišćani, zbog čega dođoše pred sud. Na pitanje kako im je ime, rekoše: "Neznabožačka imena koja nam je majka dala, odbacili smo i nazvali smo se Ilija, Isaija, Jeremija, Samuil i Danilo". Na pitanje, odakle su, rekoše: "Iz Gornjeg Jerusalima". Svi ovi biše posečeni, a s njima postrada i mladić Porfirije, koji potraži tela njihova da sahrani. Ovaj u ognju izgori. Još i Selevkije, koji priđe i poljubi mučenike pre nego mač pade na glavu njihovu. Selevkije pre toga bi oficir. Još i starac Teodul, sluga rimskog sudije, koji pri sprovodu poljubi jednoga mučenika. Najzad i Julijan, koji mrtva tela mučenička celivaše i hvaljaše ih. I tako dadoše malo za veliko, i jevtino za dragoceno, i smrtno za besmrtno, i preseliše se ka Gospodu 308. godine.

Sveti Marut

Sveti Marut

Sveti Marut, episkop grada Tagrita u Mesopotamiji. Slavan zbog vere i dobrote. Marut ublaži gnev persijskog cara Izdegerda prema hrišćanima, isprosi od njega mošti četiri stotine mučenika u Persiji, i osnova naročiti grad, Martiropolj, gde položi te svete mošti. U tome gradu i on skonča svoj zemaljski put 422. godine i preseli se ka Gospodu.

Sveti prepodobnomučenik Roman

Prost i nepismen seljak iz Karpenisa. Saznavši o junaštvu i slavi mučenika Hristovih, mladi Roman poželi i sam mučeništva. Ode u Solun gde počne na ulici hvaliti veru Hristovu, a Muhameda nazivati basnoslovcem. Turci ga strašno namuče, pa ga prodadu nekom kapetanu galije. Hrišćani ga otkupe od kapetana i pošalju na Svetu Goru gde Roman postane monah kod čuvenog starca Akakija. No on je i dalje želeo mučeništva za Hrista. S blagoslovom starca ode u Carigrad, napravi se sulud i počne voditi pseto kroz ulice turske. Na pitanje šta to radi, Roman odgovori da on hrani to pseto kao što hrišćani hrane Turke. Turci ga bace u suv bunar gde je bez hleba proveo čerdeset dana. Potom ga izvade i poseku. Iz njegovog tela tri dana izbijala svetlost. Neki Englez uzme telo i odnese u Englesku. A monah neki umoči peškir u krv mučenika. Taj peškir se i danas čuva u manastiru Dohijaru. Postrada ovaj slavni Hristov vojnik 1694. godine.

Pesma iz Prologa

Mučenici Hristovi, blagorodno cveće,
Što nikad i za nikad uvenuti neće.
Mučennci Hristovi, živi zimzeleni,
Što se k nebu pružaste, krvlju obojeni.
Mučenici Hristovi, mirisi tamjana,
i kandila jelejna, Bogom obasjana.
Za krasotom Hristovom trkom potekoste,
U Raju se sa Hristom navek sastadoste.
Svet će biti i ne biti, a vi ćete biti.
U Raju se c Gospodom večno veseliti.

RASUĐIVANJE

U livadi najvažnija je trava. U njivi žito. U gradini zelen. Niko se ne hvali ogradom livade više nego senom. Niti se ko hvali kolibom na njivi više nego žitom. Niti se ko hvali jendecima u gradini više nego povrćem. Što se ljudi hvale državama? I drumovima u državi? I jendecima po ivicama države? I gradovima po državi? I svim ostalim što nije važnije od ograde u livadi, niti od kolibe u njivi, niti od jendeka u gradnni, kad se sravni sa glavnim usevom, sa ljudima? Nisu ljudn radi države, no država radi ljudi. Hristos nije došao da spasava države nego ljude. Od dobrih građana država dobija cenu. A šta dobijaju zli ljudi od velike države? Trnje u prostranoj njivi!

RASUĐIVANJE

LJubav prema ma kome ili ma čemu, čak i prema samome sebi, može kod čoveka vremenom ohladneti ili sasvim se izgubiti, pa i u mržnju se prevratiti. No ljubav čovekova prema Bogu, jednom zadobijena i utvrđena, teško hladni, sem ako neko već ne siđe s pameti. U onom prvom slučaju čovek umanjuje ili briše svoju ljubav ili zbog promena u sebi ili zbog promena u ljubavnim predmetima. U ovom drugom slučaju čovek može da umanji svoju ljubav, prema Bogu, samo i jedino zbog promena u sebi, a nikako zbog promena u Bogu. Sve je to lepše i jasnije izrazio sv. Isak Sirin govoreći: "Ima ljubavi slične potoku od kiše, koji prestaje ubrzo po prestanku kiše. Ali ima ljubavi slične izvoru koji izbija iz zemlje, i koji nikad ne prestaje. Prva je ljubav čovečanska, a druga božanska." A sv. Simeon N. Bogoslov govori o toj božanskoj ljubavi: "O sveta ljubavi! Ti si konac zakona. Ti mene obuzimaš, ti me zagrevaš, ti rasplamćuješ srce moje k neizmernom voljenju Boga i braće moje... Iz ljubavi Bog se učinio čovekom. Iz ljubavi pretrpeo je On sva životvorna stradanja, da bi čoveka izbavio od uza adovih i uzneo ga na nebo. Iz ljubavi apostoli su svršili svoju neprerivnu trku. Iz ljubavi su mučenici prolili krv, samo da ne izgube Hrista."

SOZERCANJE

Da sozercavam Gospoda Isusa kako se po tamnim noćima sam u gorama moli za spasenje moje i tvoje i svih ljudi i to:
1. kako uzdiže ruke k nebu, kako se savija do zemlje i kako kleči na molitvi mnoge noći, na molitvi za spasenje moje i tvoje i svih ljudi,
2. kako se znoji na molitvi i plače za spasenje moje i tvoje i svih ljudi,
3. kako bdi i bodrstvuje na molitvi i muči Svoje telo bez sna i odmora za spasenje moje i tvoje i svih ljudi.

BESEDA

o strašnom kamenu
Svaki koji padne na taj kamen razbiće se;
a na koga on padie satrće ga
(Lk. 20, 18)
Kamen temeljac je Hristos Gospod. Juda je pao na taj kamen, i razbio se. Irod je pao na taj kamen, i razbio se. Julijan Odstupnik pao je na taj kamen, i razbio se. Arije je pao na taj kamen, i razbio se. Odricatelji i rugatelji Hrista padaju na taj kamen, i razbijaju se kao grnčarski sudovi.
Na Sodom i Gomor pao je taj kamen, i Sodom i Gomor satrli su se. Na Misir pao je taj kamen, i Misir se satro. Na Jerusalim je pao taj kamen, i Jerusalim se satro. Na narod jevrejski pao je taj kamen, i narod jevrejski se u komade rasprštao. Na mnoga grešna kolena i carstva pao je taj kamen, i ta grešna kolena i carstva raspala su se u prah i pepeo.
Sedamdeset i sedam puta, i više, Gospod oprašta grešnicima, no ako i preko toga grešnici ostanu grešnici, hoće li ih Gospod nasuprot njihove volje spasavati? Neće, jer to nije načelo spasavanja ljudi. Načelo je da ljudi dragovoljno pristanu na spasavanje od strane Boga. Ako ljudi sedamdeset i sedam puta, i više, neće da požele spasenje od Boga, onda i Bog neće. Onda se ljudi razbijaju o kamen, mimo koga se ne može proći, i satiru se kamenom, koji su izdigli da bace daleko od sebe. Zar se može reći da je nemilostiv Bog, koji je pokajanog razbojnika na krstu spasao? Zar se može reći da je nepravedan kad je predao propasti razbojnika koji mu se i na samrtnom času rugao?
Gospode svesilni, spasi nas! Tebi slava i hvala vavek. Amin.