Crkvena opština u Cirihu eparhija Austrijsko-Švajcarska
Svetotrojični hram
Svetouspenski hram

Žitija Svetih iz Žičkog prologa

Subota, 28.10. (21.10. po Starom kal.)

Prep. muč. Lukijan prezv. Antiohijski

Prep. muč. Lukijan prezv. Antiohijski

Rođen od blagorodnih roditelja u Samosatu u Siriji. U mladosti priobreo vrlo široko obrazovanje svetsko i duhovno. Muž znamenit kako po učenosti tako i po podvižničkoj strogosti života. Razdav imanje svoje siromašnim on se izdržavao sastavljanjem poučnih dela, i od toga se kao od nekog rukodelja hranio. Vrlo je veliku uslugu učinio crkvi time što je prema jevrejskom tekstu ispravio mnoga mesta u Svetom Pismu, koja jeretici shodno svome naopakom učenju behu iskvarili. Zbog učenosti i duhovnosti bi rukopoložen za prezvitera u Antiohiji. U vreme Maksimijanovog gonjenja, kada namučeni behu sv. Antim Nikomidijski i sv. Petar Aleksandrijski, bi i sv. Lukijan u spisku onih, koje car željaše pogubiti. Lukijan izbeže iz grada i sakri se, ali ga prokaza neki zavidljivi jeretički sveštenik Pankratije. U to vreme gonjenje beše užasno. Ni mala deca ne behu pošteđena. Dva dečaka, koji ne hteše jesti od idolskih žrtvi, behu bačeni u vrelo kupatilo, gde u mukama predadoše duše svoje svete Bogu. Neka učenica Lukijanova, po imenu Pelagija, da bi sačuvala devstvenu čistotu svoju od razvratnih nasilnika, baci se s krova kuće na zemlju i razbi se. Lukijan bi doveden u Nikomidiju pred cara. Uz put savetima svojim uspe da obrati u veru Hristovu 40 vojnika. I svi mučenički skončaše. Posle ispitivanja i bijenja sv. Lukijan bi bačen u tamnicu, gde bi mučen glađu. „On je prezreo glad, piše Zlatousti Jovan o sv. Lukijanu, prezrimo i mi raskoš i uništimo vlast čreva da bi, kada dođe vreme koje od nas zahteva takvog mužestva, budući unapred prigotovljeni pomoću manjih podviga, javili se slavnim u vreme borbe." Na Bogojavljenje pričesti se u tamnici, i sutradan predade duh svoj Bogu. Postrada 7. januara 311. godine.

Prep. Jevtimije Novi.

Rođen u Ankiri 824. god. Od pravednih roditelja. Epifanija i Ane. Služio vojsku, ženio se, i imao jednu ćerku, Anastasiju. Podvizavao se oštro i dugo u Olimpijskim manastirima a potom u Sv. Gori. Neko vreme živeo kao stolpnik blizu Soluna. Tu blizu Soluna osnovao jedan muški i jedan ženski manastir. Upokojio se na ostrvu Sveštenom blizu Sv. Gore krajem IX veka. Mošti mu svete i čudotvorne počivaju u Solunu.

Evanđelja

POSLANICA SVETOG APOSTOLA PAVLA KOLOŠANIMA 2:1-7

1. Hoću, dakle, da znate koliku borbu imam za vas i za one u Laodikiji i u Jerapolju, i za sve koji ne vidješe lica mojega u tijelu,

2. Da se utješe srca njihova, da se sjedine u ljubavi i u svakome bogatstvu punoga razumijevanja za poznanje tajne Boga i Oca i Hrista,

3. U kome su sakrivena sva blaga premudrosti i znanja.

4. A ovo govorim, da vas neko ne prevari zavodljivim riječima.

5. Jer ako sam tijelom i odsutan, ali sam duhom sa vama, radujući se i videći vaš red i čvrstinu vaše vjere u Hrista.

6. Kako, dakle, primiste Hrista Isusa Gospoda, tako u NJemu i živite,

7. Ukorijenjeni i nazidani u NJemu, i utvrđeni u vjeri kao što ste naučeni, izobilujući u njoj sa zahvalnošću.

SVETO JEVANĐELJE OD LUKE 12-18

12. A dan stade naginjati.

(Zač. 42).

Tada pristupiše Dvanaestorica i rekoše mu: Otpusti narod, neka idu na konak u okolna sela i zaseoke, i kek nađu hrane, jer smo ovdje u pustom mjestu.

13. A on im reče: Podajte im vi da jedu. A oni rekoše: U nas nema više od pet hljebova i dvije ribe; sem da mi odemo i kupimo hrane za sav ovaj narod.

14. Jer bijaše ljudi, oko pet hiljada. Ali on reče učenicima svojim: Posadite ih na skupine po pedeset.

15. I učiniše tako, i posadiše ih sve.

16. A on uze onih pet hljebova i obje ribe, i pogledavši na nebo blagoslovi ih i prelomi, i davaše učenicima da postave narodu.

17. I jedoše i nasitiše se svi, i nakupiše komada što im preteče dvanaest kotarica.

(Zač. 43).

18. I kada se jedanput moljaše Bogu nasamo, s njim bijahu učenici, i zapita ih govoreći: Šta govori narod ko sam ja?

Pesma iz Prologa

Lukijan premudri, podvižnik i knjižnik,
Derznoveno ide po Hristovom putu.
Protiv jeretika i idolskog mraka
Lukijan pobedni vede borbu ljutu.
Trojicu Presvetu u temelj postavi,
Beznačalnog Oca sa Duhom i Sinom
I rečju i delom Lukijan proslavi,
To i svojom krvlju utvrdi nevinom.
Besni Rim se sruši, jeresi umreše,
Pogiboše dela nečasna i sramna,
Mučenici Crkvu do neba uzneše —
Sve nadžive Crkva, velika i slavna.
To je carstvo svetih, carstvo bez svršetka,
Što Danil proreče a Hristos zasnova —
O željeno carstvo, od svetskog početka,
S kubetima zlatnim vrh nebeskog krova!
I Lukijan sveti, zidar carstva toga,
Potrudi se mnogo i sve dade za to.
Sad caruje slavno uz Isusa svoga,
Uznesen od Boga u angelsko jato.

RASUĐIVANJE

Svetitelji Božji mnogo su polagali na to, da se pričeste pred smrt. Čak i mučenici i mučenice, ma da su život svoj žrtvovali za Hrista Gospoda i mučeničkom krvlju omivali sve grehe svoje, žudno su primali Svetu Tajnu, gde god je to bilo moguće. Sveti Lukijan beše u tamnici sa još nekoliko učenika svojih i drugih hrišćana. Kada bi uoči Bogojavljenja, on poželi, da na taj veliki praznik hrišćanski pričesti se telom i krvlju Hristovom, jer znađaše, da mu predstoji bliska smrt. Videći želju srdačnu Svoga stradalnika Bog Svemogući ustroji, te neki hrišćani doturiše hleb i vino u tamnicu. Kada svanu Bogojavljenje, pozva Lukijan sve hrišćane u tamnici, da stanu unaokrug njega. „Okružite mene, i budite crkva". No nemaše u tamnici ni stola ni stolice, ni kamena ni drveta, na kome bi se svršila sveta liturgija. „Gde ćemo, sveti oče, položiti hleb i vino"? upitaše Lukijana. A on leže usred njih, i naredi, da hleb i vino polože na prsi njegove. „Na prsi moje položite, neka bude živi presto živome Bogu!" I tako se svrši liturgija, potpuno čino i molitveno na prsima mučenika, i svi se pričestiše. Sutradan posla car vojnike, da izvedu Lukijana na istjazanje. Kada vojnici otvoriše tamnička vrata, Lukijan sveti tri put uzviknu: „hrišćanin sam! hrišćanin sam! Hrišćanin sam!” I u tome predade duh svoj Bogu.

SOZERCANJE

Da sozercavam čudesno oslobođenje apostola iz tamnice (Dela Ap. 5), i to:
1. kako jevrejske starešine baciše apostole u tamnicu;
2. kako se angel Božji noću javi, otvori tamnicu, izvede apostole, i naredi im da idu u crkvu i propovedaju Jevanđelje.