Crkvena opština u Cirihu eparhija Austrijsko-Švajcarska
Svetotrojični hram
Svetouspenski hram

Žitija Svetih iz Žičkog prologa

Subota, 28.09. (15.09. po Starom kal.)

Sv. muč. Nikita

Sv. muč. Nikita

Rodom od Gota; učenik episkopa Teofila Gotskog, koji je učestvovao na Prvom Vaselj. Saboru. Kada knez Gotski Atanarik poče mučiti hrišćane, tada sv. Nikita stade pred kneza i izobliči ga zbog bezboštva i nečovečnosti. Mučen strašnim mukama Nikita sve jače ispovedaše veru Hristovu i moljaše se Bogu s blagodarnošću. I imaše um neprestano uzdignut i udubljen u Boga, a na prsima pod odelom držaše ikonu Sv. Bogorodice sa prevečnim Mladencem Hristom, stojećeg i držećeg krsta u rukama Svojim. Ovu ikonu nosio je sv. Nikita zato što mu se sv. Bogorodica javila i utešila ga. Najzad mučitelj baci Hristovog vojnika u oganj, u kome sv. mučenik izdahnu, ali telo njegovo osta nepovređeno od ognja. Drug njegov Marian prenese njegovo telo iz Gotske zemlje (Vlaška i Besarabija) u Kilikiju u grad Mopsuest, gde sagradi crkvu sv. Nikite i položi u nj čudotvorne mošti mučenikove. Postradao i proslavio se 372. godine.

Prep. Filotej

Iz sela Mirmiksa, ili Mravina, u Maloj Aziji. Mati mu se zvala istim imenom, samo obratno: Teofila. Beše prezviter i još za života veliki čudotvorac. Jednom prilikom pretvorio vodu u vino, drugom prilikom umnožio hleb. Upokojio se u Gospodu u H stoleću. Mošti mu se projavile mirotočivim.

Sv. muč. Porfirije

Rodom iz Mimosa. Najpre ismevao hrišćane pred carem Julijanom Odstupnikom. Tako jednom izigravajući hrišćansku tajnu krštenja, on se na bini pogruzi u vodu izgovarajući reči: vo imja Oca i Sina i Svjatago Duha! Kada se digne iz vode on uzvikne: sad sam hrišćanin! Svi su mislili, da se on kao glumac šali, kao i uvek, no on je ostao pri svome, prestao ismevati hrišćanstvo, i najzad postradao za Hrista. Obezglavljen 361. god. i preselio se u carstvo Hristovo.

Sv. muč. Teodot, Askliad i Maksim

Znameniti po rodu Tračani. Postradali za Hrista blizu Filipopolja u selu Saltisu (između 305–311. god.) i preselili se u carstvo nebesko.

Sv. Visarion arhiep. Lariski čudotvorac

Osnovao manastir Spasitelja u Lariskoj eparhiji. Proslavljen čudesima za života i posle smrti.

Sv. novomuč. Jovan Kritski

Postradao za veru Hristovu od Turaka u Efesu 1811. god.

Sv. Josif ep. Alaverdski

Jedan od onih 12 otaca Sirijskih (7. maja) koji behu upućeni u predele Kavkaske da propovedaju Jevanđelje. Sv. Josif mirno se predstavio Gospodu 570. god. Čudotvorne mu mošti počivaju u Alaverdskoj sabornoj crkvi.

Evanđelja

POSLANICA SVETOG APOSTOLA PAVLA EFESCIMA 3:8-21

8. Meni, najmanjemu od svih svetih, dade se ova blagodat da blagovijestim među neznabošcima neistraživo bogatstvo Hristovo,

9. I da rasvijetlim svima u čemu je ustrojstvo tajne od vječnosti sakrivene u Bogu, koji je sazdao sve kroz Isusa Hrista,

10. Da se kroz Crkvu sada obznani načalstvima i vlastima na nebesima mnogostruka mudrost Božija,

11. Po vječnoj namjeri koju izvrši u Hristu Isusu Gospodu našemu,

12. U kome imamo slobodu i pristup s pouzdanjem kroz vjeru u NJega.

13. Zato vas molim da ne malakšete zbog nevolja mojih za vas, koje su slava vaša.

14. Radi toga preklanjam koljena svoja pred Ocem Gospoda našega Isusa Hrista,

15. Od koga svaki rod na nebesima i na zemlji ima svoje ime,

16. Da vam po bogatstvu slave svoje dade silu, da ojačate Duhom njegovim u unutarnjem čovjeku,

17. Da se Hristos vjerom useli u srca vaša,

18. Da biste, ukorjenjeni i utemeljeni u ljubavi, mogli razumjeti sa svima svetima šta je širina i dužina, i dubina i visina,

19. I poznati ljubav Hristovu koja prevazilazi razum, da biste se ispunili svakom punoćom Božijom.

20. A Onome koji može još i neuporedivo više učiniti od onoga što mi ištemo ili mislimo, po sili koja djejstvuje u nama,

21. NJemu neka je slava u Crkvi u Hristu Isusu kroz sve naraštaje u vijekove vijekova. Amin.

SVETO JEVANĐELJE OD MARKA 23-26

23. Jer zaista vam kažem: Ako ko reče gori ovoj digni se i baci se u more, a ne posumnja u srcu svojemu, nego uzvjeruje da će biti kao što govori, biće mu što god reče.

24. Zato vam kažem: Sve što ištete u svojoj molitvi, vjerujte da ćete primiti; i biće vam.

25. I kad stojite na molitvi, praštajte ako šta imate protiv koga; da i Otac vaš koji je na nebesima oprosti vama sagrješenja vaša.

26. Ako li pak vi ne opraštate, ni Otac vaš koji je na nebesima neće oprostiti vama sagrješenja vaša.

(Zač. 52).

Pesma iz Prologa

Rodoljub je pravi ko u svome rodu
Oltar pravi zida živome Gospodu.
Atanarik Gotski nasiljem vladaše.
Idolima mrtvim žrtve prinošaše;
A Nikita sveti, vojnik Hrista Boga,
Propovednik beše spasenja večnoga;
Ovaj svetlost večnu u noć rasipaše,
Onaj tmom idolskom duše zastiraše.
Nikita se sveti knezu usprotivi,
I trpljenjem hrabrim narod svoj zadivi,
Silom časnog krsta silu mračnu zbuni,
I strahom od Boga sav narod ispuni.
Krv njegova beše rumen nove zore,
A duh mu se vinu u nebeske dvore;
U strašnom je ognju Nikita goreo
Ali ni do danas nije izgoreo.
Istinom Hristovom Goti se krstiše.
I Nikitu svoga divno proslaviše.
O Nikito sveti, glasu Božje trube,
Mučeniče hrabri, pravi rodoljube,
Iz šatora zemnih ti si otišao,
U dvorove carske s angelima stao.
Pomoli se za nas, jer Car tebe sluša,
Da s' i naša Bogom pomiluje duša.

RASUĐIVANJE

Bog se ne da porugati. Rugače Bog ili kažnjava, da bi ih popravio, ili ih obraća u onakve kakvima se oni rugaju. Sv. Porfirije najpre se proslavi među neznabošcima kao rugač hrišćanstva. Jedanput on ismevaše hrišćansku tajnu krštenja pred carem Julijanom Odstupnikom i njegovom svitom. No dogodi se nešto sasvim neočekivano. Kada se Porfirije pogruzi u vodu i izreče reči, da se krštava u ime Svete Trojice; najedanput se u njemu promeni duh i on u istini postade hrišćaninom. I mesto podsmevanja veri hrišćanskoj on poče izobličavati cara zbog njegovog nečestija idolopokloničkog. Zato bi mučen i posečen. Sličan slučaj dogodio se sa nekim komedijantom Genesom, verovatno u vreme Dioklecijanovo. Ovaj Genes predstavljao hrišćansko bogosluženje pred neznabožačkom gomilom naroda i uveseljavao sve svojim podsmevanjima i dosetkama. No na jedanput on se promeni i vikne pred narodom: „ja verujem, i želim da se krstim." Gledaoci pomisle najpre, da i te reči njegove spadaju u njegove lakrdije; ali on je počeo ponavljati svoju veru u Hrista. Pa kad je i pred sudom i pred samim carem, uporno ostao pri svojoj veri u Hrista, bio je mučen i ubijen – Tako i rugači Hrista postaju mučenici za Hrista.

SOZERCANJE

Da sozercavam kaznu Božju nad jednim neposlušnim prorokom (I Car. 13), i to:
1. kako proroku tom bi zapoveđeno od Boga, da ne jede i ne pije ništa u idolopokloničkom Vetilju;
2. kako prorok presluša Boga, te jede i pi;
3. kako ga na povratku rastrže lav.

BESEDA

o dvojnom posvedočenju Sina Božjeg
Ja sam koji svjedočim sam za sebe, i
svjedoči za mene otac koji me posla
(Jov. 8, 18).
U zakonu je pisano, da su potrebna dva svedoka, da bi se dokazalo nešto. Nevernim Jevrejima Gospod je najpre ukazao na tri velika svedočanstva o Sebi: na Oca, na Svoja dela i na Sv. Pismo (5, 36–39). Po tom, posle još umnoženih čudesa Svojih i posle još opširnije iskazane nauke Svoje, On im reče, da je samo i jedino NJegovo svedočanstvo o NJemu istinito i dovoljno (8, 14). Najzad, opet im ističe dva svedočanstva, Svoje i Očevo – shodno zakonskom propisu o potrebi dva svedoka. Tako Gospod zagrađuje usta nevernih svim načinima, i ne ostavlja im nikakve oduške – osim zločina ubistva, čemu pribegavaju svi oni koji se ne daju nikakvim razlozima ni dokazima ubediti u istinu. U poslednjem slučaju, gde Gospod ističe Svoje svedočanstvo o Sebi i svedočanstvo Oca Svoga, On hoće da pokaže i Svoju ipostasnu samostalnost, i ravenstvo sa Ocem u bitnosti. On stavlja, na ime, Svoje sopstveno svedočanstvo i zasebno, i Naravno sa svedočanstvom Boga Oca. Da je ovakvo tumačenje tačno, potvrđuju i sledeće reči: kad biste znali mene, znali biste i oca mojega. Ovde je izraženo potpuno suštastveno jedinstvo Oca i Sina, i ne preostaje ni najmanje sumnje, da Gospod misli na bitnu jednakost Svoju sa Ocem Svojim. O božanskoj prirodi je reč, a ne o telesnoj. Ko god bi zamišljao Svetu Trojicu kao tri telesna bića, ludo bi se prevario. Telesno se javio svetu, radi spasenja sveta, samo Sin Božji, a nikako i Otac i Duh Sveti. Po božanskoj prirodi Svojoj pak Sin je u telu ostao ravan Ocu i Duhu Svetom. Čovečju prirodu pak On je obukao na se i dodao ju Svojoj božanskoj prirodi iz ljubavi prema ljudima, da bi se mogao javiti ljudima, i da bi mogao spasti ljude.
O Trojice Sveta, jednobitna i nerazdelna, koja si nas kroz vaploćenog Boga Slova prosvetila i osvetila, podrži nas do kraja Svojom svetošću, Svojom krepošću i Svojom besmrtnošću, i spasi nas. Tebi slava i hvala vavek. Amin.