Crkvena opština u Cirihu eparhija Austrijsko-Švajcarska
Svetotrojični hram
Svetouspenski hram

Žitija Svetih iz Žičkog prologa

Nedelja, 28.07. (15.07. po Starom kal.)

Sv. muč. Kirik i Julita

Sv. muč. Kirik i Julita

Ova svetiteljka beše od roda plemićskog. Rano obudove i osta s novorođenim mladencem Kirikom. Življaše u Ikoniji gradu Likaonijskom, i beše sva predana veri Hristovoj. Svoga sinčića krsti odmah po rođenju, a kada mu beše tri godine, ona ga nauči veri i molitvi onoliko koliko dete toga uzrasta mogaše primiti. Kada Dioklecijan naredi gonjenje hrišćana, u gradu Ikoniji bi prolivena mnoga nevina krv. Julita uze svoga sina i skloni se od gnjeva neznabožačkog u grad Selevkiju. No i tamo ne beše bolje. Julita beše uhvaćena i kao hrišćanka izvedena pred sudiju. Pošto Julita hrabro izjavi svoju veru u Gospoda Isusa, sudija, da bi je ražalio i pokolebao, uze dete na svoje ruke i poče ga milovati. No Kirik vikaše iza glasa: „ja sam hrišćanin, pusti me materi!" i poče ručicama svojim grebati sudiju odvraćajući svoje lice od njega. Rasrdi se sudija, tresnudete o zemlju i oturi nogom, a dete se skotrlja niz kamene stepenice, i predade Bogu svoju svetu i nevinu dušu. Videći kako Kirik postrada pre nje sv. Julita beše radosna i zablagodari Bogu, što sina njenog udostoji mučeničkog venca. Posle mnogih muka i Julita bi mačem posečena, 304 god. Mošti sv. Kirika i Julite do dana današnjega su čudotvorne. Jedan deo moštiju ovih svetitelja nalaze se u Ohridu u crkvi sv. Bogorodice Bolničke.

Sv. Vladimir veliki knez ruski

Na krštenju nazvat Vasilije. Sin kneza Svjatoslava, a unuk Igora i Olge, Vladimir najpre beše sav neznabožac, i po verovanju i po životu. Saznavši da postoje druge vere on poče brižljivo ispitivati, koja je od njih najbolja. Zato posla i jedno izaslanstvo u Carigrad. Kada se izaslanici vratiše, saopštiše knezu, da su bili na službi u pravoslavnoj crkvi, Svetoj Sofiji, i da su bili „van sebe ne znajući da li su na zemlji ili na nebu." To pobudi Vladimira, da se krsti i da krsti narod svoj. Glavni idol Perun bi svučen sa brda Kijevskogi bačen u reku Dnjepar. Primivši veru hrišćansku Vladimir savršeno izmeni svoj život, i ulagaše sav trud, da tačno ispunjava sve propise ove vere. Naredi da se svuda po državi njegovoj zidaju crkve na mesto porušenih idola, a sam sazida krasnu crkvu Presvetoj Bogorodici u Kijevu. Ova crkva beše podignuta na onom istom mestu, gde ranije mučenički postradaše za Hrista sv. Teodor i sin mu Jovan (v. 12 juli). S onim istim neodoljivim naporom, s kojimranije Vladimir štićaše idolopoklonstvo, rasprostiraše on sada hrišćanstvo. Upokoji se u Gospodu 1015 god.

Žitija Svetih

Idolsko besnilo kad vladaše svetom,
Postrada Julita s Kirikom detetom,
Dve nevine žrtve, dva pečata nova,
Dva svedoka živa Vaploćenog Slova.
Od svih blaga zemnih skuplja je istina,
Ne požali majka ni sebe ni sina,Ne požali mladost, bogatstvo ni snagu.
Bezobzirno pođe po Hristovom tragu.
Ko istinu pozna, ponovo se rodi,
Istina ga vodi miru i slobodi.
Blažena Julita istinu oseti
Kad se krstom krsti i verom prosveti.
Puna Božjeg mira i slobode prave
Mrtvog vide sina bez krika i strave,
Bez krika i strave pod mač glavu savi
Mučeničkom smrću Istinu proslavi.

Evanđelja

PRVA POSLANICA SVETOG APOSTOLA PAVLA KORINĆANIMA 10:28-33 / 11:1-7

28. Ako li vam neko reče: Ovo je idolska žrtva, ne jedite radi onoga koji vas izvijesti i radi savjesti; jer je Gospodnja zemlja i sve što je na njoj.

29. Ali ne govorim za savjest tvoju, nego drugoga. Jer zašto da moju slobodu sudi savjest drugoga?

30. Ako ja s blagodarnošću jedem, zašto da me ruže za ono za što ja blagodarim?

31. Ako, dakle, jedete, ako li pijete, ako li što drugo činite, sve na slavu Božiju činite.

32. Ne budite na spoticanje ni Judejcima, ni Jelinima, ni Crkvi Božijoj.

33. Kao što i ja u svemu svima ugađam, ne tražeći korist svoju nego mnogih, da se spasu.

1. Ugledajte se na mene, kao i ja naHrista.

2. Hvalim vas pak, braćo, što sve moje pamtite, i držite predanja kao što vam predadoh.

3. Ali hoću da znate da je svakome mužu glava Hristos, a muž je glava ženi, a Bog je glava Hristu.

4. Svaki muž koji se s pokrivenom glavom moli Bogu ili prorokuje, sramoti glavu svoju.

5. I svaka žena koja se gologlava moli Bogu ili prorokuje, sramoti glavu svoju; jer je jedno isto kao i ošišana.

6. Jer ako se žena ne pokriva, neka se i šiša; ako li je stidno ženi šišati se ili brijati se, neka se pokriva.

7. Ali muž ne treba da pokriva glavu, jer je slika i slava Božija; a žena je slava muževljeva.

(Zač. 148).

SVETO JEVANĐELJE OD MATEJA 16:24-28

24. Tada Isus reče učenicima svojim: Ako hoće ko za mnom ići, neka se odrekne sebe, i uzme krst svoj i za mnom ide.

25. Jer ko hoće život svoj da sačuva, izgubiće ga; a ako ko izgubi život svoj mene radi, naći će ga.

26. Jer kakva je korist čovjeku ako sav svijet zadobije a duši svojoj naudi? Ili kakav će otkup dati čovjek za dušu svoju?

27. Jer će doći Sin Čovječiji u slavi Oca svojega sa anđelima svojim, i tada će uzvratiti svakome po djelima njegovim.

28. Zaista vam kažem: Ima nekih među vama što stoje ovdje koji neće okusiti smrti dok ne vide Sina Čovječijega gdje dolazi u Carstvu svome.

 

RASUĐIVANJE

Gostoljublje se poštuje i u drugim verama, ali hrišćanstvo je istaklo gostoljublje kao dužnost i obavezu. S druge strane blagodarnost za gostoljublje ne manje je dužnost i obaveza za hrišćane. Ko se nauči blagodaran biti ljudima na gostoljublju, taj će umeti biti blagodarani Bogu - na gostoljublju. Jer šta smo mi ovde na zemlji do gosti Božji? Šta su čak i angeli na nebu drugo do gosti Božji. Priča se za cara Filipa Makedonskog, kako je strašno kaznio jednog svog dvorjanina za neblagodarnost. Pošlje car svog dvorjanina preko mora, da mu svrši neki posao. Dvorjanin svrši i krene nazad na lađi. Bura lađu razbije, i dvorjanin se nađe na talasima. Srećom to beše nedaleko od obale. Neki ribar vide čoveka gde se davi, požuri mu u pomoć sa svojim čunom, i izveze ga na obalu. Pošto se oporavio i odmori ode dvorjanin caru, i ispriča bedu sa burom na moru. Car želeći da ga nagradi upita ga, šta želi da mu da? A dvorjanin imenova onoga ribara i reče caru, da bi najviše želeo, da mu car podari imanje onoga ribara ukraj mora.Car mu odmah učini po želji. No kada se dvorjanin useli u imanje svoga najvećeg dobrotvora, onda ovaj u očajanju ode caru, ispriča sve i požali se. On je reče, život spasao dvorjaninu, a ovaj ga sad goni iz kuće. Čuvši za to car razjari se veoma na neblagodarnog dvorjanina i naredi, da mu se na čelu vrelim gvožđem ureže: „neblagodarni gost".

SOZERCANJE

Da sozerecavam čudesno procvetanje palice Aronove (IV Mojsije 17), i to:
1. kako Bog naredi, radi utišanja vike na Mojseja i Arona, da se palice svih starešina domova metnu u šator od sastanka;
2. kako samo suha palica Aronova za noć ozeleni i procveta i pokaza rod;
3. kako i mrtvu od greha dušu ljudsku Bog može oživeti.

BESEDA

o blagodati i miru
Blagodat i mir da vam se umnoži
poznavanjem Boga i Hrista Isusa
Gospoda našeg
(II Pet. 1, 2).
Poznavanjem Boga umnožava se, braćo, blagodat i mir. Poznavanjem pak stvorenja mimo Boga, kao odsečene od Boga, ili na suprot Boga, umnožava se, braćo, jad i nemir. Da se jad i nemir umnožava kod onih, koji se upoznavaju sa tvarima bez upoznavanja s Bogom, ne svedoči li dovoljno o tome množina samoubistva baš među onima koji su izabrali sebi za zanat da proučavaju prirodu i život ljudski bez Boga? O kolika množina među njima duša nervoznih, razdraženih, ozlobljenih, pomračenih, izbezumljenih, koje samo dan ili mesec rastavlja od samoubistva! Poznavanjem pak Boga umnožava se blagodat i mir. To je apostol iskusio lično, i svoje dragoceno iskustvo predaje drugima.
Ni blagodat ni mir nisu darovi zemlje nego darovi neba. Te darove Bog daruje onima koji se trude da umnože svoje poznanje o NJemu.
Kakav je najbrži put poznanja Boga, braćo? Nesumnjivo kroz Hrista Isusa Gospoda našeg. On je Otkrovitelj i On je Otkrovenje, Mudrac i Mudrost, Učitelj i Nauka. Od NJega je blagodat, od NJega mir. Ko upoznaje Boga kroz poznavanje stvorenih bića u prirodi i kroz zakone prirode, kao što čine neznabošci, ne čini ništa rđavo, ali ide putem okolišnim i posrednim, putem, na kome mnogi zalutaju i izgube se. Ko upoznaje Boga kroz savest i sudbe ljudske, kao što čine moralisti, ne čini rđavo, ali i taj ide putem okolišnim i teškim, te može da zaluta i izgubi se. No ko upozna Boga upoznajući Gospoda Hrista, taj je na najkraćem i najsigurnijem putu.
Gospode Isuse, pomozi nam na putu k Tebi i Ocu Tvome i Duhu Svetome. Tebi slava i hvala vavek. Amin.