Crkvena opština u Cirihu eparhija Austrijsko-Švajcarska
Svetotrojični hram
Svetouspenski hram

Žitija Svetih iz Žičkog prologa

Utorak, 28.04. (15.04. po Starom kal.)

Sv. apostoli Aristarh, Pud i Trofim

Sv. apostoli Aristarh, Pud i Trofim

Ovi behu iz broja Sedamdesetorice apostola. Aristarh bi episkop u Apamiji Sirijskoj. Pominje ga apostol Pavle nekoliko puta (Dela Ap. 19, 29; Kološ. 4, 10; Filim. 23.). U Efesu bio je uhvaćen sa Gajem od gomile naroda, koja se beše digla protiv Pavla. Kološanima piše ap. Pavle: pozdravlja vas Aristarh koji je sa mnom u sužanstvu. A u poslanici Filimonu naziva Pavle Aristarha pomagačem mojim, zajedno sa Markom, Dimasom i Lukom. Pud je bio ugledan građanin rimski. Ap. Pavle ga spominje jedan put (II Tim. 4, 21). Dom Pudov bio je najpre utočište vrhovnim apostolima, a posle se obratio u crkvu, nazvanu Pastirska. Trofim je bio iz Azije (Dela Ap. 20, 4) i sledovao je ap. Pavlu na njegovom putu, Na jednom mestu piše ap. Pavle: Trofima ostavih u Miletu bolesna (II Tim. 4, 20). U vreme Neronova gonjenja, kada apostol Pavle bi posečen, posečeni behu i sva tri ova slavna apostola.

Sv. muč. Vasilisa i Anastasija

Dve blagočestive Rimljanke. U vreme cara Nerona sabirahu posečena tela apostolskih učenika i česno ih sahranjivahu. Zbog toga behu optužene i bačene u tamnicu, pa posle dugih istjazanja (odsecali im grudi i jezik) posečene.

Sv. muč. Sava Gotski

U Gotskoj strani beše surovo gonjenje na hrišćane. Neki knez Gotski dođe u selo, gde življaše ovaj blagočestivi Sava i upita seljake, da li u njihovom selu ima hrišćana? Oni ga sa zakletvom uveravahu, da nema nijednoga. Tada Sava stade pred kneza i narod i reče: „neka se niko ne zaklinje za mene, ja sam hrišćanin." Videći ga knez bedna i siromašna, pusti ga s mirom govoreći: „taj niti može štetiti niti koristiti!" — Druge godine pak o Uskrsu dođe neki sveštenik Sansal u to selo i otpraznova svetlu pashu sa Savom. Čuše to neznabošci, pa iznenadno napadoše na dom Savin, i počeše štapovima nemilosrdno tući ugodnike Božje, a još uz to Savu gola naga vukoše po trnju, pa ih onda obojicu vezaše uz drvo, i nuđahu im da jedu mesa od idolskih žrtava. No Božji ljudi, sećajući se reči apostolskih, odbiše da jedu od nečistih đavolskih žrtava. Najzad osudi knez Savu na smrt i predade ga vojnicima. Pun radosti pođe Sava na gubilište hvaleći Gospoda. Poznavši u njemu dobroga čoveka vojnici ga htedoše uz put pustiti, no Sava se veoma ožalosti zbog toga i reče vojnicima, da su oni dužni ispuniti zapovest kneževu. Tada ga vojnici dovedoše do jedne reke, vezaše mu kamen o vrat i baciše ga u vodu. Telo njegovo bi izbačeno na obalu. Docnije grčki vojvoda Junije Soranos, u vreme cara Valenta, ratujući s Gotima, nađe Savino telo i prenese ga u Kapadokiju. Postrada Sava sveti u svojoj 31 godini, 372 godine.

Rasuđivanje

O sozercanju piše sv. Grigorije Sinait: „Tvrdimo, da ima osam glavnih predmeta sozercanja; prvo, Bog nevidljivi i bezvidni, bezpočetni i nesozdani, prouzrokovač svega što postoji, trojično, jedino i prebitno Božanstvo; drugo, čin i stanje umnih sila; treće, sastav vidljivih stvari; četvrto, domostrojno vaploćenje Slova; peto, sveopšte vaskrsenje: šesto, strašni drugi dolazak Hristov; sedmo, večna muka; osmo, carstvo nebesko. Prva četiri su javljena i pripadaju prošlosti, a poslednja četiri nisu još javljena i pripadaju budućnosti, premda se i ova četiri jasno sozercavaju od onih, koji su pomoću zadobijene blagodati stekli potpunu čistotu uma. Ko pristupa ovome poslu (sozercanja) bez svetlosti blagodati neka zna, da on zida fantazije, i da nema sozercanja." Tako piše veliki i vidoviti Grigorije Sinait, koji ono što znade, znade iz ličnog opita.

Rasuđivanje

Da sozercavam vaskrslog Gospoda Isusa, i to:
1. kako se On brine i za telesnu hranu Svojih učenika: kako prelomi i blagoslovi hleb učenicima u Emausu;
2. kako kraj jezera pitaše učenike: eda što imate za jelo? pa kad Mu rekoše da nemaju, On im spremi hleba i ribe i dade im.

Beseda

o tome kako ćemo mi ličiti na onoga koga ljubimo
LJubazni, sad smo djeca Božija, i
još se ne pokaza šta ćemo biti; nego
znamo da kad se pokaže, bićemo kao i
on, jer ćemo ga vidjeti kao što jest.
(I Jov. 3, 2).
Do sad smo bili robovi, a sad smo deca Božija. Bili smo robovi zla, a sad smo sluge dobra, vrhovnoga dobra na nebu i na zemlji. Robovali smo svemu onome što je niže i gore od čoveka, a sad ćemo služiti Svevišnjem i Svedobrom. Gnječeni smo mrakom, a sad ćemo delovati u svetlosti. Do sad su nas držali đavo, greh i smrt, u neprestanom strahu, a sad ćemo živeti blizu Boga, u slobodi i radosti. Sad... Kad sad? Sad kad se Gospod javi na zemlji u telu, kad nam dade nauku svetlosti, slobode i života; kada vaskrse slavno i pokaza se u proslavljenom telu Svome; i kada ispuni sva proročanstva prorokâ i sva obećanja Svoja. Sad smo i mi deca Božja, sinovi vidjela i nasljednici carstva. I bićemo kao i On. To se, istina, još nije pokazalo, ali se On pokaza, i to je za sad dovoljno. On se pokaza kakav je krasan čovek u vaskrsenju, i mi znamo, da ćemo i mi biti takvi kao i On. Apostol Jovan kaže: mi znamo, da ćemo biti kao i On. Ne kaže: mi slutimo, ili: nama je rečeno, nego veli: mi znamo, da ćemo biti kao i On. Jer On nije vaskrsao radi Sebe nego radi nas. On nije ustao iz groba, da samo pokaže Svoju silu mrtvacima bez nade, nego da uveri mrtvace da će i oni oživeti, i da im pokaže, kakvi će biti kad ožive. Niti su apostoli pisali: mi znamo zbog sujete pred neznalicama nego zbog bratske ljubavi prema ljudima, da bi svi ljudi to isto znali — da bi i mi znali. O vaskrsli Gospode, utvrdi i u nama ovo spasonosno znanje, molitvama apostola Tvojih svetih. Tebi slava i hvala vavek. Amin.