Crkvena opština u Cirihu eparhija Austrijsko-Švajcarska
Svetotrojični hram
Svetouspenski hram

Žitija Svetih iz Žičkog prologa

Ponedeljak, 28.01. (15.01. po Starom kal.)

Prepodobni Pavle Tivejski

Rođen od bogatih roditelja u Donjoj Tivi (Tebi) Misirskoj u vreme cara Dekija. Sve imanje roditeljsko nasledi Pavle sa jednom svojom sestrom. Ali zet njegov, idolopoklonik, poželi i Pavlov deo imanja da zagrabi, te pripreti Pavlu da će ga izdati sudu kao hrišćanina, ako mu ne ustupi svoje imanje. Jedno ta beda, a drugo junački primeri samopožrtvovanja hrišćanskih mučenika, koje Pavle očima svojim vide, pobude ga, te dade i svoj deo imanja sestri svojoj, a on kao ništi udalji se u pustinju, gde se podvizavao do smrti svoje. Do kakve je duhovne visine dostigao ovaj div monah, o tome svedoči niko manji do sveti Antonije Veliki, koji jednom poseti Pavla i vide, kako mu zverovi i tice nebesne služahu. Vrativši se iz te posete, Antonije reče svojim monasima: "Teško meni, deco moja, grešnome i lažnome monahu, što sam samo monah po imenu. Videh Iliju, videh Jovana u pustinji, i vaistinu videh Pavla - u Raju!" Sveti Pavle je živeo stotrinaest godina i mirno se upokojio u Gospodu, 342. godine.

Prepodobni Gavril Lesnovski

Prepodobni Gavril Lesnovski

Sloven i drug svetog Prohora Pčinjskog i Jovana Rilskog. Podvizavao se u X veku kod Kratova na gori Lesnovskoj, gde je sagradio hram svetom Arhangelu Mihailu. Čudotvorac i za života i po smrti. Sadašnji divni hram na tom mestu podigao je car Dušanov vojvoda Jovan Oliver. Sveti Gavril upokojio se u Gospodu krajem X veka.

Sveti mučenik Pansofije

Sin aleksandrijskog prokonzula Nila. Napustio čast i bogatstvo svetsko i mlad se zamonašio. Podvizavao se 27 godina tvrdo i uzdizao duh svoj ka višnjem svetu. U vreme Dekija bi dovučen pred sud, gde bi šiban za ime Hristovo, dok u velikim mukama ne predade duh svoj Bogu.

Prepodobni Jovan Kuščnik

Rođen u Carigradu u vreme cara Lava I. Od roditelja bogatih i znamenitih. Bio je jedino dete u svojih roditelja. Povučen naklonošću za duhovnim životom mladi Jovan odbeže tajno s jednim monahom u neki manastir u Maloj Aziji. U tom manastiru on provede šest godina u prevelikom uzdržanju, molitvi i poslušnosti prema igumanu. Tad navali na njega đavo s kušanjem, da bi trebalo da ostavi manastir i da se vrati svojim roditeljima, te da živi kod njih kao plemić. On se, zaista, vrati u dom svojih roditelja, obučen kao prosjak, vide svoje roditelje no ne htede da im se javlja kao sin njihov, nego kao prosjak nastani se u dvorištu njihovom, živeći tako reći od mrva, koje mu sluge dobacivahu, i trpeći mnogo poruganja od svakoga. Tri godine požive on tako sve moleći se Bogu, da Bog spase duše oca njegovog i majke. Kada se razboli i oseti približenje smrti, on se javi roditeljima svojim, koji ga poznaše po jednom skupocenom jevanđelju, koje mu oni u detinjstvu behu darivali i koje on čuvaše kod sebe kao svu imovinu svoju. I tako ovaj mladić, iako vrlo bogat, spase dušu svoju, spase duše svojih roditelja, pobedi đavola i upokoji se u Gospodu, oko 450. godine.

Pesma iz Prologa

Beše Jovan mlado momče,
Mlado momče i bogato,
No ništa ga ne prelesti —
Niti mladost niti zlato.
Otac njegov velmož carski,
A mati mu gospa fina,
Al' oboje on ostavi
Rad'ljubavi Božjeg Sina.
Bogatstvo mu Hristos beše,
Sve bogatstvo, sva krasota,
Pa zavoli Hrista Boga
Više samog svog života.
I umesto roditelji
Da s' u Paklu sada glase,
Gle, sin njihov kroz niščetu
I sam sebe i njih spase.
I dan-danas mnoge ljude
Što bogatstvom cede guše
Jovan može da zastidi
I spase im grešne duše.

RASUĐIVANJE

Nemoj nikad ni pomisliti, da te Bog ne čuje, kad mu se moliš. On čuje naše misli kao što mi čujemo glasove i reči jedan drugoga. A ako ti ne čini odmah po molitvi, to je ili zato što mu se nedostojno moliš, ili zato što išteš nešto što će ti biti pogubno, ili pak zato što On po mudrosti i domostrojstvu svom odlaže ispunjenje tvoje molbe do podesnijeg trenutka. Otac Jovan Kronštatski piše: "Kao što mi kroz električni telegraf brzo opštimo s licima, udaljenim od nas, tako kroz živu veru, kao kroz kakav telegraf, mi brzo opštimo s Bogom, s anđelima i svetiteljima. Pusti po telegrafu vere molbu svoju k Bogu ili svetiteljima i odmah ćeš dobiti odgovor." I opet na drugom mestu piše: "Bog i stvoreni duhovi i duše usopših i živih ljudi — to su bića mislena, a misao je brza i nekako svuda prisutna. Pomisli od sveg srca o njima, i oni će ti biti prisutni, i to Bog svagda neophodno, a ostali po daru i vlasti Božjoj."

SOZERCANJE

Da sozercavam čistotu Gospoda Isusa i to: 1. čistotu uma NJegovog, 2. čistotu srca NJegovog, 3. čistotu volje NJegove, 4. čistotu jezika NJegovog, 5. čistotu pogleda i svih čuvstava NJegovih.

BESEDA

o veri pobedonosnoj
Vjera je naša ova pobjeda koja pobjedi svijet (1 Jov. 5, 4)
Hristos Gospod pobedi svet; to je, braćo, pobeda i naša. Apostoli pobediše svet, i to je pobeda naša. Svetitelji, devstvenici i mučenici pobediše svet, i to je pobeda naša. Ništa silnije u svetu, braćo, nema od vere hrišćanske. Mačevi, koji su sekli ovu veru, utupili su se i slomili, a vera je ostala; carevi, koji su se borili protiv ove vere, ugušili su se pod anatemom zločina; carstva, koja su ratovala protiv ove vere, razorena su; gradovi, koji su odbacivali ovu veru, zavaljeni leže u razvalinama svojim; jeretici, koji su kvarili ovu veru, propali su dušom i telom i pod anatemom otišli iz ovog sveta, a ova je vera ostala.
Kad svet jurne na nas, braćo, svojim prelestima: prelešću spoljašnje krasote, prelešću bogatstva, prelešću slasti, prelešću prolazne slave, čime ćemo se odupreti i čime pobediti ako ne ovom verom? Vaistinu, ničim osim ovom verom nepobedivom, koja zna za nešto bolje od svih blaga ovoga sveta.
Kad sve prelesti ovoga sveta pokažu naličje svoje: kad se krasota obrne u rugobu, zdravlje u bolest, bogatstvo u bedu, slava u bešašće, vlast u poniženje, i sav rascvetali telesni život u gad i smrad — čime ćemo premostiti ovaj jad, ovu trulež, ovaj gad i smrad, i sačuvati se od očajanja, ako ne ovom verom? Vaistinu, ničim osim ovom nepobedivom verom, koja nas uči trajnim i nepromenljivim vrednostima u Carstvu Hristovom.
Kad smrt pokaže razornu silu svoju nad susedima našim, nad srodnicima i prijateljima našim, nad cvećem našim, nad usevima našim, nad delima ruku naših, i kad okrene neodoljive zube svoje i na nas — čime ćemo pobediti strah od smrti, i čime otključati vrata od života, jačeg od smrti, ako ne ovom verom? Vaistinu, ničim osim ovom nepobedivom verom, koja zna za vaskrsenje i život bez smrti.
O Gospode Isuse, pobedniče sveta, pomozi i nama da pobedimo svet verom u Tebe. Tebi slava i hvala vavek. Amin.