Crkvena opština u Cirihu eparhija Austrijsko-Švajcarska
Svetotrojični hram
Svetouspenski hram

Žitija Svetih iz Žičkog prologa

Četvrtak, 27.02. (14.02. po Starom kal.)

Pre­po­dob­ni Ma­ron Si­rij­ski

Pre­po­dob­ni Ma­ron Si­rij­ski

Vrlo ugledan vlastelin u Carigradu među vlastelom i dvorjanima cara Teodosija Mlađega. Zagrejan ljubavlju Hristovom, Aksentije se zamonaši i prebivaše još ne dugo vreme u Carigradu. Kada se počeše o njemu pohvale govoriti, on pobeže od ljudskih pohvala i nastani se na jednoj gori blizu Halkidona, koja se posle prozva Aksentijeva gora. Ne ostvari mu se želja da ostane tu zauvek skriven od ljudi, jer nađoše ga čobani i razglasiše ga. I počeše k njemu dovoditi bolesnike na isceljenje. I on isceli mnoge. Slepome povrati vid, gubave očisti, pomazav ih jelejem, tako i uzetoga podiže, i mnoge demonijake oslobodi demona. Sve je to za divljenje, ali je njegova smernost još za veće divljenje. Kad god su ga molili da nekoga isceli, on se branio rečima: i ja sam čovek grešan! No prinuđen mnogim molbama on je pristupao isceljenju na sledeće načine: ili je pozivao sve prisutne da se s njim zajedno pomole Bogu za bolesnika; ili je prvo utvrđivao veru u ljudima, pa onda im govorio, da će im Bog dati po veri; ili je govorio nad glavom bolesnikovom: isceljuje te Gospod Isus Hristos! To je sve činio, samo da se ne bi čudotvorstvo pripisivalo njemu nego Bogu Svemogućem. Učestvovao na IV vaseljenskom saboru u Halkidonu i silno štitio Pravoslavlje od jeresi Evtihijeve i Nestorijeve. U dubokoj starosti uze Gospod njegovu mladu dušu k Sebi 470. godine, a staro telo osta na zemlji, od koje je i sazdano.

Prepodobni Isakije, zatvornik pečerski

Živeo je u vreme svetih Antonija i Teodosija. Došao u manastir kao bogati trgovac. Ostavi sve i razdeli sirotinji, a on se preda najstrožem podvigu u zazidanoj ćeliji. Sam sveti Antonije kroz okance dodavao mu po jednu prosforu, i to svaki drugi dan. Prelešten od demona, koji mu se jave u svetlosti angelskoj, on se pokloni njima, potom i samom satani, verujući da je to Hristos. Od toga se razboli, i odleži dve godine, posle čega ozdravi i postane obazriviji i iskusniji podvižnik, zbog čega mu se pred kraj dade blagodat obilna. Upokojio se 1090. godine.

Prepodobni Aksentije

Vrlo ugledan vlastelin u Carigradu među vlastelom i dvorjanima cara Teodosija Mlađega. Zagrejan ljubavlju Hristovom, Aksentije se zamonaši i prebivaše još ne dugo vreme u Carigradu. Kada se počeše o njemu pohvale govoriti, on pobeže od ljudskih pohvala i nastani se na jednoj gori blizu Halkidona, koja se posle prozva Aksentijeva gora. Ne ostvari mu se želja da ostane tu zauvek skriven od ljudi, jer nađoše ga čobani i razglasiše ga. I počeše k njemu dovoditi bolesnike na isceljenje. I on isceli mnoge. Slepome povrati vid, gubave očisti, pomazav ih jelejem, tako i uzetoga podiže, i mnoge demonijake oslobodi demona. Sve je to za divljenje, ali je njegova smernost još za veće divljenje. Kad god su ga molili da nekoga isceli, on se branio rečima: i ja sam čovek grešan! No prinuđen mnogim molbama on je pristupao isceljenju na sledeće načine: ili je pozivao sve prisutne da se s njim zajedno pomole Bogu za bolesnika; ili je prvo utvrđivao veru u ljudima, pa onda im govorio, da će im Bog dati po veri; ili je govorio nad glavom bolesnikovom: isceljuje te Gospod Isus Hristos! To je sve činio, samo da se ne bi čudotvorstvo pripisivalo njemu nego Bogu Svemogućem. Učestvovao na IV vaseljenskom saboru u Halkidonu i silno štitio Pravoslavlje od jeresi Evtihijeve i Nestorijeve. U dubokoj starosti uze Gospod njegovu mladu dušu k Sebi 470. godine, a staro telo osta na zemlji, od koje je i sazdano.

RASUĐIVANJE

Zašto ljudi ostavljaju jedno mesto i sele se na drugo? Uglavnom zato što se nadaju biti srećniji na drugom mestu. I zaista. s gledišta svetskog života i zadovoljstva, mesta mogu biti različita, bolja i gora. Ko god se ne nada boljem životu posle smrti, taj traži bolju čulnu pašu u ovom životu. No ako oslušneš srce onih ljudi, koji su mogli i umeli živeti na takozvanim najboljim mestima na zemaljskoj kugli, opazićeš nezadovoljstvo, jad i očaj. Nisu našli ono što su tražili. Jeli su do presita na svakom mestu, i najzad gladni gledaju smrti u oči.
A pogledaj svetitelje hrišćanske! Oni su birali mesta s najmanje svetske paše, mesta "suha, neprohodna i bezvodna". mesta usamljena i strašna, mesta koja najmanje privlače pažnju. i o koja se niko ne otima. Sva su mesta na zemlji oni smatrali podjednako bez vrednosti no birali su ova mesta samo zato bi se lakše približili duhom i umom svojim besmrtnoj domovini svojoj. I ako bi ko oslušnuo srcu njihovom, opazio bi radost i zadovoljstvo.

SOZERCANJE

Da sozercavam Gospoda Isusa kao roditelja koji u pustinji plače za decom svojom, vičući ih i skupljajući ih, i to:
1. decu naroda izrailjskog (u ono vreme),
2. decu svih naroda na zemlji,
3. decu svih vremena od stvorenja do kraja.

BESEDA

o obrnutim vrednostima u carstvu Božjem
Ali će mnogi prvi biši pošljednji
i pošljednji Prvi
(Mat. 19. 30; Lk. 13. 30)
Kako je premudar Onaj koji izreče ove reči! On ne reče da će svi prvi biti poslednji a svi poslednji prvi, nego mnogi. Nijedne pogreške nema u Jevanđelju i nigde ni jednog preuveličenja.
Zašto Gospod ograniči i ne reče svi, nego mnogi. Iskustvo nas uči, da su neki od onih koji su bili prvi u časti na zemlji, ostali prvi u časti i kod Boga. Bilo je careva koji su sa prestola svoga ugodili Bogu, a bilo je ljudi van svake vlasti koji su do smrti gnevili Boga. Bilo je bogataša koji su se dobročinstvom i verom spasli, a bilo je siromaha koji su zbog zlobe i neverovanja primili osudu. Bilo je ljudi čuvenih koji su odbacili i veru i dobrodetelj. I tako neki koji su bili prvi ovde, ostali su prvi i tamo, a neki koji su poslednji ovde, ostali su poslednji i tamo.
Ali, avaj, mnogi prvi ovde postali su poslednji tamo. I o radosti, o pravde Božje: mnogi poslednji ovde, postali su prvi tamo!
Gospod niti je isticao niti pohvaljivao ijedan stalež, ijedan zanat, mimo sve ostale, nego je regrutovao (i dan-danas regrutuje) vojsku svetlosti iz svih staleža, od svih zanata i zanimanja. Za njega nije merilo čoveka ni kruna ni prosjačka torba nego vera — vera i dobrodetelj.
Gospode premudri, seti se i nas u carstvu Tvome. Tebi slava i hvala vavek. Amin.