Crkvena opština u Cirihu eparhija Austrijsko-Švajcarska
Svetotrojični hram
Svetouspenski hram

Žitija Svetih iz Žičkog prologa

Nedelja, 27.01. (14.01. po Starom kal.)

Sveti Sava, arhiepiskop srpski

Sveti Sava, arhiepiskop srpski

Sin Stefana Nemanje, velikog župana srpskog, rođen 1169. godine. Kao mladić žudeo za duhovnim životom, zbog čega je odbegao u Svetu Goru gde se zamonašio i sa retkom revnošću prošao ceo podvižnički ustav. Nemanja posleduje primeru sina, te i sam dođe u Svetu Goru, gde se zamonaši i umre kao monah Simeon. Sava je izdejstvovao kod cara i patrijarha nezavisnost Srpske crkve, i postao prvi arhiepiskop srpski. Podigao je, zajedno sa ocem svojim, manastir Hilandar, a potom i mnoge druge manastire, crkve i škole po zemlji srpskoj. Putovao je u dva maha na poklonjenje svetinjama u Svetoj Zemlji. Mirio braću svoju, zavađenu oko vlasti; mirio Srbe sa susedima njihovim, i stvarajući Srpsku crkvu, stvarao je kroz to srpsku državu i kulturu. Unosio je mir među sve balkanske narode i radio je na dobru svih, zbog čega je i bio poštovan i voljen od svih Balkanaca. Narodu srpskom on je dao hrišćansku dušu, koja nije propala sa propašću države srpske. Skončao u Trnovu u vreme cara Asena, razbolevši se posle službe Božje na Bogojavljenje, 12. januara 1236. godine. Telo mu preneo kralj Vladislav u manastir Mileševu, odakle ga Sinan-paša digne i spali na Vračaru u Beogradu, 27. aprila 1594. godine (v. 27. april).

Prepodobni mučenici Oci Sinajski i Raitski

Prepodobni mučenici Oci Sinajski i Raitski, pobijeni od Saracena, jedan u IV a drugi u V veku.

Sveti Ilarije, episkop poatijski

Vatren borac protiv jeresi Arijeve na Zapadu. Mnogo je stradao zbog odbrane Pravoslavlja. Napisao više spisa, od kojih je najvažniji spis o Svetoj Trojici. Upokojio se u Gospodu 362. godine.

Sveta Nina, prosvetiteljka Gruzije

Sveta Nina, prosvetiteljka Gruzije

Srodnica svetog Đorđa velikomučenika i Juvenala, patrijarha jerusalimskog. Pošto joj se i otac i majka, plemići kapadokijski, zamonaše, to ona bi vaspitana pod nadzorom patrijarha Juvenala. Čuvši za narod gruzijski, devica Nina je odmalena želela da pođe u Gruziju i pokrsti Gruzijance. Javila joj se Presveta Bogorodica i obećala joj da će je odvesti u tu zemlju. Kada joj Gospod otvori put, mlada Nina zaista ode u Gruziju gde za kratko vreme steče veliku ljubav naroda. Uspe da pokrsti cara gruzijskog Miriana, njegovu suprugu Nanu i njihovog sina Bekara, koji posle revnosno pomagahu misionarski rad Nini. Nina je uspela da za života prođe svu Gruziju i uglavnom da prevede sav narod u veru Hristovu, i to baš u vreme strašnog gonjenja hrišćana od strane cara Dioklecijana. Odmorila se od mnogih trudova svojih i upokojila u Gospodu 335. godine. Grob joj se nalazi u Samtavrskom hramu. Činila mnoga čudesa i za života i po smrti.

Pesma iz Prologa

Devica prekrasna, blagorodna Nina.
Postade Promislom apostol Gruzina.
Uprkos gonjenju cara Duklijana,
Ona krstom krsti cara Miriana
I ŽSNU mu Nanu i sina Bekara,
Kroz njih i sav narod i cvet od glavara.
Sve ih krsti krstom Božijega Sina,
Svetiteljka Nina, apostol Gruzina.
Od detinjstva Nina Boga je molila
Đul—Gruziju da bi ona pokrstila.
Što molila Boga Bog joj blagi dao:
Iz Ninine ruke krst je zasijao
Pitomoj Gruziji, gde se i sad sija.
Gde Ninina ruka i sad blagosilja.
Tamo grob je Ninin, nad njim hram se blista
Slaveć, svetu Ninu, i Gospoda Hrista.

RASUĐIVANJE

Ako ti se ponekad dogmati vere učine tvrdom hranom, to postaraj se da prvo ispunnš dogmate morala hrišćanskog, pa će ti se otvoriti razumevanje za dogmate vere. Radoznalo ispitivanje stvari visokih, bez truda oko popravke svoga života. ne donosi nikakve koristi. Nekada monasi misirski rasuđivali o Melhisedeku, pa ne mogući doći ni di kakve jasnosti o tajanstvenoj ličnosti ovoga drevnog cara i prvosveštenika, pozvaše Avvu Koprija na svoj zbor i upitaše ga o Melhisedeku. Čuvši to. Koprije se tri puta udari po ustima i reče: "Teško tebi, Koprije! napustio si ono što ti je Bog naredio da radiš, a ispituješ ono što Bog od tebe ne potrebuje." Čuvši ovo, monasi se zastideše i raziđoše. Zlatoust piše: "I ako prave dogmate držimo, a o vladanju ne brinemo, nećemo imati nikakve koristi; isto tako ako se o vladanju brinemo, a prave dogmate prenebregavamo, ništa korisno nećemo dobiti za naše spasenje. Ako hoćemo da se geene izbavimo i carstvo zadobijemo, treba da smo ukrašeni od obe strane: i pravotom dogmata i česnošću života".

SOZERCANJE

Da sozercavam milosrđe Gospoda Isusa i to:
1. prema grešnicima i bolesnicima,
2. prema narodu, koji beše zbunjen kao stado bez pastira,
3. prema rodu čovečjem uopšte, radi koga se dao raspeti.

BESEDA

o viziji nevidljivoga sveta
Mi ne gledamo na ovo što se vidi
nego na ono što se ne vidi
(II Kor. 4, 18)
Mi vidimo ovaj svet materijalni i prolazni, ali mi gledamo na onaj svet duhovni i besmrtni.
Mi vidimo veselje zemaljsko, često isprekidano plačem i uzdasima, i na kraju uvek završeno smrću, ali mi gledamo na radost duhovnu, među angelima i svetiteljima Božjim na nebesima, na radost besprekidnu i večitu.
Mi vidimo patnje i neuspehe pravednika u ovom životu, no mi gledamo njihovu slavu i toržestvo u onome svetu.
Mi vidimo mnoge uspehe, i slavu i čest nepravednika u ovom životu, no mi gledamo njihov poraz, osudu i muku neiskazanu u večnosti.
Mi vidimo Crkvu Božju često ponižavanu i gonjenu u ovome svetu, no mi gledamo njenu krajnju pobedu nad svima protivnicima i supostatima, vidljivim i nevidljivim.
Mi vidimo, braćo, nasilnike i otmičare često kao vlastodršce i bogataše u ovom veku, a svetitelje kao nište i potištene i zaboravljene, no mi gledamo jedno drugo carstvo, u kome će svetitelji carovati, bez ijednog, ijednog nasilnika i otmičara, Carstvo Božje, večito bezgrešno i besmrtno.
O Gospode mnogotrpeljivi i mnogomilostivi, otvori nam vid duhovni, da bismo videli ono što nas čeka posle ovog kratkovremenog života, i da bismo se potrudili da ispunimo zakon Tvoj. Tebi slava i hvala vavek. Amin.