Crkvena opština u Cirihu eparhija Austrijsko-Švajcarska
Svetotrojični hram
Svetouspenski hram

Žitija Svetih iz Žičkog prologa

Ponedeljak, 26.10. (13.10. po Starom kal.)

Sv. muč. Karp i Papila

Sv. muč. Karp i Papila

Karp beše episkop Tijatirski a Papila đakon. Rodom behu iz Pergama, gde najzad i postradaše za veru Hristovu od opakog namesnika Valerija, a u vreme carovanja Dekijeva. Veza ih Valerije za konje i otera u Sard, gde ih baci na ljute muke, no angel Božji javi im se, isceli ih od rana i ukrepi. Sluga Karpov Agatodor sledovaše s velikom žalošću svome gospodaru, dok i njega ne uzeše na mučenje. Po tom ih Valerije ponova veza za konje i iz Sarda dovuče u Pergam. Kada Karpa svetog vezaše za drvo i toliko šibaše, da mu sve telo u rane pretvoriše i krv njegova potokom zemlju napoji, nasmeja se sv. Karp usred tih strašnih muka. Kada ga pitahu, zašto se smeje, odgovori sv. mučenik, da vide nebesa otvorena i Gospoda gde sedi na prestolu, sa heruvimima i serafimima unaokolo. Prilikom mučenja Papile, ovaj sv. mučenik molitvom isceli jednog čoveka, slepog u jedno oko. I mnogi videvši verovaše u Hrista Gospoda. Vrgnuti pred zverove mučenici ostaše nepovređeni. Kada ih baciše u peć ognjenu, to vide Agatonika, sestra Papilina, pa i ona uskoči u oganj. No oganj ih ne opali. Najzad ih sve mačem posekoše, 251. god. I tako posle dobrih podviga primiše venac slave u carstvu Hristovom.

Svešt. muč. Venijamin đakon

Ovaj vojnik Hristov beše Persijanac, i revnosnom propoveđu Jevanđelja obrati u veru Hristovu mnoge neznabožne Persijance i Jeline. Postrada za vreme persijskog cara Izdegarda, sina Gororanova, oko 412. god. Kada bi bačen u tamnicu neko od velmoža carskih zastupi se za njega kod cara. Car ga pusti no s tim, da ćuti i više ne govori ljudima o Hristu. Na to odgovori Venijamin: „to nikako ne mogu napustiti. Jer velikim mukama biće predan onaj, ko skriva dati mu talant". Pa produži širiti veru Hristovu. Car naredi te mu udariše trnje pod nokte, i mučahu ga dotle dok ne predade duh svoj Bogu.

Evanđelja

POSLANICA SVETOG APOSTOLA PAVLA KOLOŠANIMA 1:18-23

18. I On je glava tijela, Crkve, koji je početak, Prvorođeni iz mrtvih, da u svemu On bude prvi.

19. Jer (Otac) blagoizvoli da se u NJemu nastani sva punoća.

20. I da kroz NJega izmiri sve sa sobom, učinivši mir njegovom krvlju na krstu, (pomirivši) kroz NJega i ono što je na zemlji i ono što je na nebesima.

21. I vas koji ste nekada bili otuđeni i svjesno neprijatelji u zlim djelima,

22. Sada vas izmiri smrću njegovog ljudskog tijela da vas izvede preda se svete, neporočne i nevine,

23. Ako samo ostanete u vjeri utemeljeni i postojani, i ne odvajajući se od nade Jevanđelja, koje čuste, koje je propovijedano svoj tvari pod nebom, kojemu ja, Pavle, postadoh služitelj.

SVETO JEVANĐELJE OD LUKE 8:22-25

22. I dogodi se jednoga dana i uđe on i učenici njegovi u lađu, i reče im: Pređimo na onu stranu jezera. I pođoše.

23. I dok plovljahu, on zaspa. I podiže se oluja na jezeru, i voda nadiraše, i bijahu u opasnosti.

24. I pristupivši probudiše ga govoreći: Učitelju, učitelju, izgibosmo! A on ustade, i zaprijeti vjetru i valovima vodenim, i prestadoše i nasta tišina.

25. A njima reče: Gdje je vjera vaša? A oni se uplašiše, i čuđahu se govoreći jedan drugome: Ko je ovaj da i vjetrovima i vodi zapovijeda, i slušaju ga?

RASUĐIVANJE

Ništa bednije nema od čoveka, koji u času bede napusti nadu u Boga i pribegne sredstvima spasavanja suprotnim zakonu Božjem. Ne samo da takav čovek ne uspeva spasti i popraviti svoj spoljašnji položaj, nego još i dušu gubi. Takav je: slučaj bio sa carem Mihailom Paleologom. Da bi spasao svoje carstvo, ugroženo od Bugara i Srba, on potraži pomoć od pape i pristane na uniju. Šta je time postigao? Carstvo nije spasao, a počinio je bezbrojne zločine i ubrzo žalosno skončao u ratnom pohodu na kneza Epirskog Jovana Duku. Pravoslavni narod toliko je bio kivan na njega, da sin njegov Andronik ne smede ga javno sahraniti nego ga noću zakopa bez opela i molitve. Od crkve pravoslavne beše odlučen, od rimske neprimljen, Mihail je skončao van crkve Božje. NJegova žena carica, po njegovoj smrti, obnaroduje ovakav ukaz: „Carstvenost moja mrzi i smatra gnusnim to delo (uniju), koje se nedavno dogodilo u crkvi i smutilo je... Pa kako je sveta crkva Božja opredelila, da ne udostojava propisanih pomena umrlog supruga moga, gospodara i cara, zbog pomenutog dela i smutnje, to i Carstvenost moja, pretpostavljajući svemu strah Božji i pokornost crkvi svetoj, odobrava i prima to opredelenje njeno, i nikad ne će drznuti da čini pomen duši gospodara i supruga moga".
 

SOZERCANJE

Da sozercavam čudesnu kaznu kojom Petar apostol kazni Ananiju (Dela Ap. 5), i to:
1. kako Ananija, a po tom i žena mu Sapfira slagaše, i utajiše nešto od novaca;
2. kako ih apostol Petar izobliči, i oni jedno za drugim padoše i izdahnuše.

BESEDA

o bremenu greha i oslobođenju
Blago onima kojima se oprostiše bezakonja
i kojima se gresi pokriše (Ps. 31, 1)
Od greha se rađa strah, i zbunjenost, i nemoć, i raslabljenost i pomračenost uma. Grehom čovek izaziva protiv sebe ljude, uzbunjuje svoju sopstvenu savest, sabira oko sebe demone i daje im oružje protiv sebe. Grehom se čovek odvaja od Boga, udaljuje od svog angela hranitelja, ograđuje od izvora svakoga dobra. Učinjen greh označava objavu rata Bogu i svim dobrim silama. To je smešnije nego da uveo list jesenji objavi rat vetru. No i to najsmešnije događa se, naime: čovek objavljuje rat Bogu! Sama ta objava znači unapred poraz i propast ako čovek brzo ne dođe k sebi, ne pokaje se i ne pribegne Bogu za pomilovanje.
Užasan položaj jednoga grešnika dobro je osetio i na samom sebi ispitao veliki car David. Osetio je neiskazan strah, i smutnju, i raslabljenost, i osamljenost, osetio je strele ljudske i strele demonske. No uvidevši svoj strahoviti položaj David je priznao svoj greh, pao u pepeo pred Bogom, suzama pokajanja zatopio zemlju rečima bola, koji kao oganj peče, umolio Boga milostivoga, da mu oprosti. I kad mu je sve oprošteno, on je onda osetio blaženstvo neiskazano. To blaženstvo oproštene duše on ne može rečima da pokaže: samo javlja i tvrdi i uverava na osnovu svojih doživljaja oba stanja, t.j. i stanja grešničkog i stanja oproštenosti od Boga: blago onima kojima se oprostiše bezakonja i kojima se gresi pokriše! Kakvo im je blago? Sloboda, i hrabrost, i radost neizrečena, i sila, i snaga, i jasnost misli, i mir savesti, i nadanje u Boga, i pesma Bogu, i ljubav k bližnjima, i smisao života! Jednom rečju: svetlost, radost, snaga — to su ta blaga. To su blaga, koja oprošteni od greha oseća ovde na zemlji; a kakva su blaga koja ga čekaju na nebu, to ljudsko oko ne vidje, i uho ne ču, i u srce čovjeku ne dođe (I Kor. 2, 9).
O Gospode Bože naš, po milosti Tvojoj beskrajnoj oprosti nam bezakonja i pokri nam grehe! Tebi slava i hvala vavek. Amin.