Sv. Arhangel Gavril

Ovaj veliki arhangel Božji praznuje se 26 marta. Na današnji dan pak slave se i čestvuju njegova javljanja i čudesa kroz svu istoriju ljudskoga spasenja. Drži se da je ovo slavlje ustanovljeno prvo u Sv. Gori u IX veku za vreme careva Vasilija i Konstantina Porfirogenitnih i patrijarha Nikole Hrisoverga, a povodom javljanja ovoga arhangela u keliji jednoj do Kareje, gde je prstom po kamenu ispisao pesmu Bogorodici Dostoйno estъ. Zbog toga događaja ova kelija se nazvala i do danas naziva kelija „Dostojno". U vezi s ovim pominju se i ostala javljanja arhangela Gavrila, kao: javljanje Mojseju, kad je ovaj čuvao stado Jotorovo, kojom prilikom on je saopštio velikom izbraniku Božjem kako je stvoren svet i sve ostalo što je Mojsej posle zapisao u knjizi Postanja; javljanje proroku Danilu i saopštenje tajne o budućim carstvima i o dolasku Spasitelja; javljanje sv. Ani i obećanje, da će roditi kćer, preblagoslovenu i prečistu Devu Mariju; mnogokratno javljanje sv. Devi, dok se ova bavila u hramu jerusalimskom; javljanje Zahariji prvosvešteniku i saopštenje o rođenju Jovana Preteče i kažnjavanje istoga nemilom zato što nije poverovao rečima njegovim; javljanje opet sv. Devi u Nazaretu i saopštenje blagovesti o začeću i rođenjuGospoda Isusa Hrista; javljanje pravednom Josifu; javljanje pastirima kod Vitlejema; javljanje samom Gospodu u vrtu Getsimanskom, kada je on Gospoda kao čoveka krepio pred stradanje; javljanje ženama mironosicama, i t. d.

Sv. Julijan ep. Kenomanski

Sv. Julijan ep. Kenomanski u Galiji. Neki misle, da ovaj svetitelj niko drugi nije do Simon prokaženi, isceljeni od Gospoda. Apostol Petar postavi ga za episkopa i posla u neznabožačku Galiju, gde sv. Julijan pretrpe velike bede no uspe da obrati u veru Hristovu mnogi narod. Kada krsti kneza Defensona, tada se i mnogi podanici ovoga kneza privoleše veri pravoj. Po blagodati Božjoj činjaše velika čudesa: bolne isceljivaše, demone izgonjaše i mrtve vaskrsavaše. Skonča svoj život mirno, i u vreme svoje smrti javi se usred dana knezu Defensonu, kada ovaj beše za ručkom.

Prep. Sara Misirska

Kao devica otišla na podvig i 60 godina podvizavala se na obali reke Nila, nedaleko od Aleksandrije. Svojim primerom privukla mnoge ženske k monaškom životu. Upokojila se u Gospodu 370 god.

Prep. Stefan Savait

Bratučed sv. Jovana Damaskina. Podvizavao se u manastiru sv. Save Osveštenog, po čemu je i prozvan Savait. Veliki podražatelj života sv. Save i sjajna zvezda među monasima Palestinskim. Upokojio se u Gospodu 794 god. u 69 godini svoga života.

PRVA POSLANICA SVETOG APOSTOLA PAVLA KORINĆANIMA 10:5-12

5. Ali većina od njih ne bješe po Božijoj volji, jer biše pobijeni u pustinji.

6. A ovo biše primjeri nama, da ne želimo zla kao što oni želješe.

7. Niti bivajte idolopoklonici, kao neki od njih, kao što je napisano: Sjede narod da jede i pije, i ustade da igra.

8. Niti da bludničimo, kao što neki od njih bludničiše, i pade ih u jedan dan dvadeset i tri hiljade.

9. Niti da kušamo Hrista, kao što neki od njih kušaše, i od zmija izgiboše.

10. Niti ropćite kao što neki od njih roptaše, i izgiboše od istrebitelja.

11. A sve ovo njima se događaše za primjer, a napisa se za pouku nama, na koje dođe svršetak vijekova.

(Zač. 145).

12. Zato koji misli da stoji neka pazi da ne padne.

SVETO JEVANĐELJE OD MATEJA 16:6-12

6. A Isus im reče: Pazite i čuvajte se kvasca farisejskog i sadukejskog.

7. A oni pomišljahu u sebi govoreći: To je što nismo hljeba uzeli.

8. A Isus razumjevši reče im: Šta pomišljate u sebi, malovjerni, što niste hljeba uzeli?

9. Zar još ne razumijete, niti pamtite pet hljebova na pet hiljada, i koliko kotarica nakupiste?

10. Ni onih sedam hljebova na četiri hiljade, i koliko kotarica nakupiste?

11. Kako ne razumijete da vam ne rekoh za hljebove, nego da se čuvate kvasca farisejskog i sadukejskog?

12. Tada razumiješe da ne reče da se čuvaju kvasca hljebnoga, nego nauke farisejske i sadukejske.

(Zač. 67).

RASUĐIVANJE

Prostu odeću krasi čovek, a raskošna odeća krasi čoveka. Prosta odeća privlači pažnju na čoveka, a raskošna odeća privlači pažnju sama na sebe. Strast za raskošnim odelom prosto ispija i suši dušu ljudsku. Ovo je pravi razlog zašto je crkva od uvek ustajala protiv raskoši u odevanju i preporučivala prostotu. Među bezbrojnim svetiteljima hrišćanskim ne pominje se nijedan, kome je raskošno odelo pomoglo da se posveti. Mnogi veliki i mudri carevi, ne samo hrišćanski nego i neznabožački, ljubili su prostotu u odevanju. Tako priča se za cara Avgusta Oktavijana, u vreme koga se rodio Gospod Hristos, da je on nosio po jednu prostu odeću, koju mu je izatkala žena, ili sestra, ili ćerka. Za cara Karla V priča se, da je nosio tako prosto odelo, da su i obični građani podanici njegovi, odevali se bolje. Slavni grčki vojskovođa Filopomen bi jednom pozvan na ručak od nekoga čoveka, u čiju kuću on ranije nije nikadulazio. Filopomen dođe u goste nešto ranije. Domaćin nebeše još došao, a domaćica nije poznavala lično Filopomena, te videći ovoga u sasvim prostom odelu pomisli, da je to neki od slugu Filopomenovih, koji je poslat napred da javi dolazak vojskovođe i njenoga muža. S toga mu zapovedi da naseče drva. Filopomen se dragovoljno pokori zapovesti i poče seći drva. Kada domaćin stiže i vide svoga velikog gosta šta radi, užasnu se i upita ga? „ko se usudi da dâ takav posao Filopomenu?" Mirno odgovori vojskovođ: „odeća moja".

SOZERCANJE

Da sozercavam preveliko strpljenje Božje prema nevernom rodu jevrejskom i zasluženu kaznu (IV Mojs. 14), i to:
1. kako Bog učini mnogobrojna čudesa na oči Izrailjcima, i kako ovi ostaše uporni u neverovanju i vikahu na Mojseja;
2. kako ih Bog kazni, da 40 godina lutaju po pustinji i svi izumru osim Isusa Navina i Haleva;
3. kako i od nas neki umiru u pustinji čulnosti i ne ulaze u zemlju duhovnog meda i mleka, u carstvo Hristovo.

BESEDA

o neophodnoj trezvenosti u borbi protiv đavola
Budite trijezni i pazite, jer
suparnik vaš, đavo, kao lav ričući
hodi i traži koga da proždere (I Pet. 5, 8).
Pravoslavni monasi uzdigli su trezvenje i pažnju - trezvenіe i vnimanіe - do podviga. Trezven duh mora biti da bi osetio opasnost, i pažljiv da bi raspoznao s koje strane opasnost dolazi i od koga.
Pazi, dete, da na zmiju ne staneš, da u jamu ne padneš, da se s vukom ne sretneš, da u duboku vodu ne zagaziš, da s puta u šumu ne zalutaš! Tako majka savetuje dete svoje bojeći se za njegovo telo. Ne s manjom ljubavlju crkva savetuje čoveka bojeći se za njegovu dušu. Budite, deco, trijezni i pazite! Stari vam suparnik, đavo, ne odmara se i ne spava, nego slično gladnom lavu hodi i traži koga da proždere. Trijeznite se i pazite, jer vi ste kao ovce a on je kao lav. Kad ovce osete smradni miris vuka, one beže svome čobaninu. Treznite se i vi i osetite smrad đavola kad vam se približuje i bežite odmah pod okrilje pastira svoga Hrista Gospoda. A smrad đavola osetićete kroz pomisli svoje, kroz osećanje svoje, kroz namere svoje, kroz pohote telesne. Sve što budete pomišljali, uobražavali, osećali, nameravali, želeli na suprot Hrista i zakona Hristova, znajte, da je to zamka đavolska, smrad đavolski, - znajte, i bežite svome Pastiru upravljajući k NJemu sav um i sve srce i svu dušu i telo svoje.
Gospode Isuse, Pastiru naš trezveni i pažljivi, učini nas u svakom času trezvenim i pažljivim, da nas neprijatelj naš ne iznenadi i ne proždere. Tebi slava i hvala vavek. Amin.