Crkvena opština u Cirihu eparhija Austrijsko-Švajcarska
Svetotrojični hram
Svetouspenski hram

Žitija Svetih iz Žičkog prologa

Nedelja, 26.05. (13.05. po Starom kal.)

Sveta mučenica Glikerija

Sveta mučenica Glikerija

Kći nekoga guvernera Rima. Osirotevši po smrti očevoj, nastani se Glikerija u Trajanopolju u Trakiji. U vreme nečestivog cara Antonina bi Glikerija izvedena da prinese žrtvu idolu Dijevom. Ona nacrta krst na svome čelu; pa kad je namesnik carski upita, gde je njena lampada (jer svi nošahu lampade u rukama), Glikerija pokaza krst na čelu i reče: "Ovo je moja lampada". Po njenoj molitvi grom udari u idola i razbi ga u komade. Razgnjevi se namesnik i naredi te je biše i u tamnicu vrgoše. I zapečati namesnik tamnična vrata, rešen da umori devicu glađu. No angel Božji javljaše se Glikeriji i davaše joj nebesnu hranu. Posle izvesnog vremena, kada namesnik mišljaše da je mučenica morala skončati od gladi, otvori tamnicu i začudi se, kad je vide zdravu, svetlu i veselu. Tamničar Laodikije, videvši to čudo, i sam ispovedi Hrista Gospoda, i odmah bi posečen. Po tom Glikerija bi bačena u peć ognjenu, no osta nepovređena od ognja. Stojeći usred ognja, ona hvaljaše Gospoda spominjući čudo na tri otroka u peći vavilonskoj. Najzad bi bačena pred lavove, i pomolivši se Bogu, ova sveta deva predade dušu svoju Gospodu, za koga je junački pretrpela mnoge muke. Česno postrada 177. godine. Iz njenih moštiju poteklo je celebno miro, kojim se lečahu bolesnici od najtežih bolesti.

Sveti mučenik Aleksandar

Sloven. Osamnaestogodišnji vojnik u vojsci cara Maksimilijana. Odreče da po carevoj naredbi oda počast idolima rimskim, zbog čega bi dat kapetanu Tiverijanu, da ga ili usavetuje, da se odrekne Hrista, ili pak da ga muči i pogubi. Pošto svi saveti behu uzaludni, uze ga Tiverijan sobom i povede preko Makedonije u Carigrad, kuda i sam morade po dužnosti ići. U svakom mestu mladi Aleksandar beše ljuto mučen; no u svakom mestu izlažahu preda nj hrišćani moleći ga za blagoslov i hrabreći ga u podvigu. Za njim sledovaše majka njegova Pimenija. U toku ovoga putovanja Aleksandru se više puta javljao angel Božji blažeći muke njegove i hrabreći ga. Na jednom mestu, zvanom Karasura, mučenik stvori čudo molitvom; naime, kada žeđ dosadi i njemu i vojnicima, koji ga praćahu, on izvede izvor hladne vode u mestu suhu. Na obali reke Ergine naredi Tiverijan, da dželat poseče Aleksandra i telo mu baci u vodu. Kada dželat zamahnu nad glavom mučenikovom, vide svetle angele Božje unaokolo, i uplaši se, i klonu mu ruka. Upita ga Aleksandar, zašto mu klonu ruka, a on reče, da vidi neke svetle mladiće okolo njega. Željan smrti i sjedinjenja s Gospodom Aleksandar se pomoli Bogu, da odstupe angeli, te da se dželat ne plaši. I tako dželat svrši svoj posao 298. godine. Pimenija izvadi telo svoga sina i česno ga pogrebe. Behu mnoga isceljenja na grobu mučenikovom. Po smrti javi se mučenik svojoj majci i navesti joj njen skori prelazak u drugi svet.

Prepodobni Jovan, Jevtimije Georgije i Gavril Iverski

Osnivači znamenitog Iverskog (Gruzinskog) manastira u Svetoj Gori. Sveti Jovan podvizavao se najpre u Atanasijevoj lavri, potom osnovao svoj manastir, Iver. Upokojio se 998. godine. Jeftimije i Georgije preveli su Sveto Pismo na gruzijski jezik. Jevtimije se upokojio 1028., a Georgije 1066. godine. Gavril se udostojio prihvatiti ikonu čudotvorne Božje Matere, koja je morem došla u manastir.

Pesma iz Prologa

— Glikerijo, žrtvuj bogovima!
Naređuje bezumni sudija.
Il' u ognju sagoreti moraš.
Glikerija sudiji se ruga:
— Bog je jedan. „bogovi” su besi.
Koji no ti pamet pomućuju.
Kakve žrtve bezumni čoveče?
Žrtva jedna ne bi l' na Golgoti.
Žrtva strašna, božanska krvava.
Što ukide sve krvave žrtve?
Jednu žrtvu posle on žrtve.
Jednu žrtvu Gospod od nas traži:
Čisto srce, oltar molitveni,
Čiste ruke, dela milosrđa,
Veru, nadu. ljubav, blagočešće.
Takvu žrtvu trudim se prineti
Živom Bogu. Stvoritelju mome:
Bog Presveti takvu hoće žrtvu.
Ne lešinu krvavu i mrtvu.

RASUĐIVANJE

O sili smrti i krsta Hristova piše sveti Atanasije: „Čija je smrt ikada izgonila demone? I čije su se smrti ikada bojali demoni tako kao smrti Hristove? Gde se samo proiznosi ime Spasiteljevo, tamo se izgoni svaki demon. Ko je u takvoj meri ukrotio u ljudima duševne strasti, da i bludnici žive celomudreno, i čovekoubice ne služe se više mačem, i bojažljivi postaju mužestveni? Ne vera li Hristova? Ne krsno li znamenje? I ko je drugi uverio ljude tako u besmrće kao krst Hristov i vaskrsenje tela Hristova?”
Smrt bezgrešnika i krst čovekoljupca odneli su veću i trajniju pobedu nego li svi carevi zemaljski sa mnogomilionim vojskama. Jer koja je vojska ikada mogla pobediti jednog jedinog demona? Međutim sam spomen imena Raspetoga na krstu nagoni u bekstvo vojske demonske. O kad bi svi hrišćani znali, kakvo bogatstvo imaju u imenu Hristovom, i kakvo oružje u krstu Hristovom!

SOZERCANJE

Da sozercavam dejstvo Boga Duha Svetoga na apostole i to: kako apostoli vođeni Duhom Svetim putuju po celome svetu bez sredstava i bez prijatelja, kako obraćaju veri Hristovoj bogataše i siromahe samo rečju, životom i čudesima.

BESEDA

o tome kako se Bog služi nevernim da bi kaznio verne
Navuhodonosor, car vavilonski, sluga moj, veli Gospod (Jerem. 25, 9)
Nije li ova reč tvrda? Ko se može njom nahraniti? Cara neznabožačkog, cara idolopokloničkog, naziva Gospod slugom Svojim! Ako je sluga Božji onaj ko zna za pravoga Boga i ko se drži zakona Božjeg. kako može biti sluga Božji onaj ko ne zna za pravog Boga i ko se ne drži zakona Božjeg? Zaista, pravi je sluga Božji onaj ko zna za pravog Boga i ko se drži zakona Božjeg, ali kad onaj kome je Bog dao znanje o Sebi, dao zakon Svoj. prevrati znanje u neznanje i zakon u bezakonje, onda Gospod uzima za slugu Svoga onoga neznalicu, da bi kaznio odstupnika. Jer odstupnik od Boga gori je od neznabošca, i odstupnik od zakona Božjeg niži od rođenog idolopoklonika.
Zato, kad Izrailj. kao stara crkva Božja, odstupi od Boga i zakona Božjeg, izbra Bog Navuhodonosora za slugu Svoga. da kazni Izrailja odstupnika.
Zato, kad hrišćanski narodi u Aziji i Africi kroz mnogobrojne jeresi odstupiše od Boga, uze Bog za slugu Svoga Arape, da kazni hrišćane, da bi ih urazumio.
I kad hrišćanski narodi na Balkanu odstupiše od Boga i Božjeg zakona, prizva Bog Turke za sluge Svoje, da kazni odstupnike, da bi ih kaznom urazumio.
Kad god verni odstupaju od Boga, Bog plete bič od nevernih, da urazumi verne. Pa kao što verni svesno i hotimično odstupaju od Boga, tako neverni nesvesno i nehotično postaju sluge Božje, bič Božji.
No neverne uzima Gospod samo trenutno u službu protiv vernih. Jer za zemlju Navuhodonosorovu veli isti Gospod. da će je pohoditi za njena bezakonja i obratiću je u pustoš večnu. Tada će se naći sluga protiv sluge. Jer nije Bog uzeo Vavilonce za slugu zbog njihove dobrote i vere nego zbog izrailjske zloće i neverstva.
Gospode pravedni, pomozi nam Duhom Tvojim svevišnjim držati se uvek Tebe jedinoga istinitoga Boga i Tvoga zakona, jedinog spasonosnog. Tebi slava i hvala vavek. Amin.