Crkvena opština u Cirihu eparhija Austrijsko-Švajcarska
Svetotrojični hram
Svetouspenski hram

Žitija Svetih iz Žičkog prologa

Nedelja, 26.01. (13.01. po Starom kal.)

Sveti mučenici Ermil i Stratonik

Sveti mučenici Ermil i Stratonik

Car Likinije podiže veliko gonjenje na Hrišćane. Sveti Ermil, hrišćanin i đakon pri nekoj crkvi, bi uhvaćen i poveden na sud. Kada mu rekoše da ga vode na mučenje, on se veoma obradova. Uzalud mu car prećaše, Ermil ispovedi slobodno svoju veru u Hrista i odgovori caru na sve pretnje: "Gospod mi je pomoćnik, na bojim se, šta mi može učiniti čovek" (Ps 117, 6)? Posle teških mučenja baciše Ermila u tamnicu. A tamničar beše Stratonik, potajni hrišćanin, koji svim srcem saosećaše sa stradanjima Ermilovim. Kada i Stratonika dostaviše caru kao hrišćanina, car presudi da se obojica potope u Dunav. Tada vezaše Ermila i Stratonika u jednu mrežu i potopiše ih u Dunav. Posle tri dana tela njihova izbaci voda na obalu i hrišćani ih nađoše i sahraniše na osamnaest stadija daleko od Beograda. Ovi slavni mučenici postradaše za Hrista i proslaviše se 315. godine.

Sveti Jakov, episkop nisibijski

Kao otšelnik življaše leti u otvorenom polju, a zimi u pećini. Jednom siđe u grad Nisibiju, da vidi kako vera hrišćanska uspeva i kako hrišćani žive. No tu bude izabran za episkopa. Učestvovao na I vaseljenskom saboru i zaštićavao Pravoslavlje od Arijeve jeresi. Dogodi se jednom da neznabožni Persijanci napadnu s vojskom na Nisibiju. Sveti Jakov s litijom izađe do bedema gradskih, i sam se pope na bedem i šetaše po bedemima ne bojeći se neprijateljskih strela koje behu upravljene na njega. Šetajući tako, svetitelj se moljaše Bogu, da Bog sačuva grad i verne na taj način što će poslati muhe i komarce na Persijance, i time oterati ove od zidova grada Nisibije. Nije, dakle, tražio smrt neprijateljima niti ma kakvu vrstu pogibije i poraza, nego samo jednu malu dosadu koja bi ih oterala odatle. I Bog usliša molitvu svoga ugodnika i posla mnogo muha i komaraca na Persijance, te ove otera a grad Nisibiju spase. Požive sveti Jakov dugo i česno, i mirno skonča u dubokoj starosti, 350. godine.

Prepodobni Maksim Kapsokaliva

U XIV veku podvizavao se kao monah u Svetoj Gori na svoj naročiti način; naime, pravio se malo jurodiv i stalno je menjao svoje obitalište. A njegovo obitalište bila je koliba od granja. Jednu za drugom kolibu on je podizao i palio, zbog čega je i nazvat Kapsokaliva, tj. Palikoliba. Smatran je za ludaka sve dok nije u Svetu Goru došao sveti Grigorije Sinait koji u Maksimu otkrije jedinstvenog podvižnika, čudotvornog molitvenika i "angela u telu". Predstavio se Gospodu 1320. godine.

RASUĐIVANJE

Dobro delo s ćutanjem više vredi nego dobro delo s objašnjenjem, i nesravnjeno više nego najduhovitije objašnjenje bez dobra dela. Od svetog Nikolaja Mirlikijskog nisu ostale nikakve reči, ali su ostala dela. Bez ikakvih objašnjenja on je u tri maha dolazio noću kući jednog siromaha i ubacivao tajno kroz prozor po jednu kesu zlata. — Neki starac u Skitu Misirskom razboli se teško, i poželi da jede malo svežeg hleba (jer hleb koji monasi tada jeđahu beše sušen na suncu i trajaše mesecima). Čuvši to, jedan od monaha ništa ne reče nego iziđe i ode daleko u neki grad odakle donese svež hleb bolesnome starcu. Saznavši starac za trud toga monaha, ne hte jesti hleb rekavši: to je krv brata! (tj. to je brat s mukom dostavio). Tada ostali monasi umoliše starca da jede govoreći mu, da ne prezre žrtvu brata. — Kakva objašnjenja i kakve reči o bratoljublju mogu zameniti ovo prosto i ćutljivo delo bratoljublja?

SOZERCANJE

Da sozercavam glad i žeđ Gospoda Isusa za pravdom i to:
1. kako On dolazi u svet da povrati pogaženu pravdu,
2. kako On objavljuje pravdu Božiju i izobličava nepravdu,
3. kako On žurno čini bezbrojna dela pravde, da bi nama ostavio primer.

BESEDA

o Carstvu Božjem, koje je unutra
Carstvo Božje je unutra u vama (Lk. 17, 21)
Sve što je Božje, nosi pečat besmrtnosti. I Carstvo Božje — carstvo je besmrtno. Ako želimo, dakle, da dišemo vazduh besmrtnosti, moramo ući unutra u sebe, u srce svoje, u Carstvo Božje. Izvan nas je vazduh vremena, vazduh prolaznosti i truleži, u kome duša teško diše. Carstvo prirodno — carstvo je čulno, otuda carstvo tuđine u sravnjenju sa dušom našom, koja predstavlja unutrašnje carstvo naše. Zašto ljudi vole da se bave dugo, duto u tuđini? Zašto retko i nerado ulaze u svoju sopstvenu kuću? Kad god mislimo na sve, mi mislimo o tuđini. Kad god se razgovaramo o čulnom svetu, mi se razgovaramo u tuđini. Živeći po čulima, mi ličimo na čoveka koji ceo dan juri po tuđim kućama, a samo uveče se vraća svojoj kući na spavanje. I tako budnoću svoju mi posvećujemo smrti, a spavanje besmrtnosti! Mi dolazimo k sebi, vraćamo se u sebe samo u snu! No i naš san sanja našu javu, tj. i kad smo u svojoj kući u besvesnom stanju, mi sanjamo tuđe kuće: naši snovi čulni su, jer je naša java čulna. I tako mi smo u tuđini, i tuđi i na javi i u snu. Neprestano mi smo van sebe. A Gospod hoće da nas vrati u nas same, u dom svoj i domovinu svoju. Za nas je Carstvo Božje unutra u nama: van nas je tuđina. Da bismo izbegli iz tuđine i našli pravi dom svoj, u kome se sretamo neposredno s Bogom, mi moramo ući u sebe, u srce svoje. Tu je Car, i tu je carstvo.
O Gospode i Care angela i svetitelja, pokaži nam bogatstvo i sjaj carstva Tvog unutra u nama. Da bismo zavoleli carstvo Tvoje više nego što volimo čulnu tuđinu, carstvo promenljivosti i prolaznosti. Tebi slava i hvala vavek. Amin.