Crkvena opština u Cirihu eparhija Austrijsko-Švajcarska
Svetotrojični hram
Svetouspenski hram

Žitija Svetih iz Žičkog prologa

Subota, 26.01. (13.01. po Starom kal.)

Sveti mučenici Ermil i Stratonik

Sveti mučenici Ermil i Stratonik

Car Likinije podiže veliko gonjenje na Hrišćane. Sveti Ermil, hrišćanin i đakon pri nekoj crkvi, bi uhvaćen i poveden na sud. Kada mu rekoše da ga vode na mučenje, on se veoma obradova. Uzalud mu car prećaše, Ermil ispovedi slobodno svoju veru u Hrista i odgovori caru na sve pretnje: "Gospod mi je pomoćnik, na bojim se, šta mi može učiniti čovek" (Ps 117, 6)? Posle teških mučenja baciše Ermila u tamnicu. A tamničar beše Stratonik, potajni hrišćanin, koji svim srcem saosećaše sa stradanjima Ermilovim. Kada i Stratonika dostaviše caru kao hrišćanina, car presudi da se obojica potope u Dunav. Tada vezaše Ermila i Stratonika u jednu mrežu i potopiše ih u Dunav. Posle tri dana tela njihova izbaci voda na obalu i hrišćani ih nađoše i sahraniše na osamnaest stadija daleko od Beograda. Ovi slavni mučenici postradaše za Hrista i proslaviše se 315. godine.

Sveti Jakov, episkop nisibijski

Kao otšelnik življaše leti u otvorenom polju, a zimi u pećini. Jednom siđe u grad Nisibiju, da vidi kako vera hrišćanska uspeva i kako hrišćani žive. No tu bude izabran za episkopa. Učestvovao na I vaseljenskom saboru i zaštićavao Pravoslavlje od Arijeve jeresi. Dogodi se jednom da neznabožni Persijanci napadnu s vojskom na Nisibiju. Sveti Jakov s litijom izađe do bedema gradskih, i sam se pope na bedem i šetaše po bedemima ne bojeći se neprijateljskih strela koje behu upravljene na njega. Šetajući tako, svetitelj se moljaše Bogu, da Bog sačuva grad i verne na taj način što će poslati muhe i komarce na Persijance, i time oterati ove od zidova grada Nisibije. Nije, dakle, tražio smrt neprijateljima niti ma kakvu vrstu pogibije i poraza, nego samo jednu malu dosadu koja bi ih oterala odatle. I Bog usliša molitvu svoga ugodnika i posla mnogo muha i komaraca na Persijance, te ove otera a grad Nisibiju spase. Požive sveti Jakov dugo i česno, i mirno skonča u dubokoj starosti, 350. godine.

Prepodobni Maksim Kapsokaliva

U XIV veku podvizavao se kao monah u Svetoj Gori na svoj naročiti način; naime, pravio se malo jurodiv i stalno je menjao svoje obitalište. A njegovo obitalište bila je koliba od granja. Jednu za drugom kolibu on je podizao i palio, zbog čega je i nazvat Kapsokaliva, tj. Palikoliba. Smatran je za ludaka sve dok nije u Svetu Goru došao sveti Grigorije Sinait koji u Maksimu otkrije jedinstvenog podvižnika, čudotvornog molitvenika i "angela u telu". Predstavio se Gospodu 1320. godine.

Pesma iz Prologa

Molitva u srcu kao srce lupa,
Molitva u srcu sa disanjem skupa,
Vnutrsna molitva, ta svetlost vnutrena,
Na Atonu beše Maksimom javljena.
Kao duh bez tela Maksim se dizaše,
Od molitve sav se svetlošću sijaše;
Od molitve beše ispunjen radošću
Od molitve beše ispunjen sitošću,
Kroz molitvu vide nebo otkroveno,
Kroz molitvu — biće ljudsko proslavljeno,
molitvom oseti i blizinu Hrista,
Javno mu se javi i Sveta Prečista.
Maksimova duša beše nebom sita,
Grigor'je Sinait jednom ga zapita:
— Pravedni Maksime, kaži otkud znadeš,
Da vizije dobra a ne zla imadeš?
I da sve to nisu đavolska maštanja
I prelesti lažne, satanska varanja?
— Otud, reče, znadem, da to nisu laže,
Što mi te vizije duh i telo blaže,
Što za njima uvek duša moja čezne
Što od krsnog znaka to neće d' iščezne,
Po radosti slatkoj znam da prelest nije,
Po radosti blagoj što me svega grije.

RASUĐIVANJE

Dobro delo s ćutanjem više vredi nego dobro delo s objašnjenjem, i nesravnjeno više nego najduhovitije objašnjenje bez dobra dela. Od svetog Nikolaja Mirlikijskog nisu ostale nikakve reči, ali su ostala dela. Bez ikakvih objašnjenja on je u tri maha dolazio noću kući jednog siromaha i ubacivao tajno kroz prozor po jednu kesu zlata. — Neki starac u Skitu Misirskom razboli se teško, i poželi da jede malo svežeg hleba (jer hleb koji monasi tada jeđahu beše sušen na suncu i trajaše mesecima). Čuvši to, jedan od monaha ništa ne reče nego iziđe i ode daleko u neki grad odakle donese svež hleb bolesnome starcu. Saznavši starac za trud toga monaha, ne hte jesti hleb rekavši: to je krv brata! (tj. to je brat s mukom dostavio). Tada ostali monasi umoliše starca da jede govoreći mu, da ne prezre žrtvu brata. — Kakva objašnjenja i kakve reči o bratoljublju mogu zameniti ovo prosto i ćutljivo delo bratoljublja?

SOZERCANJE

Da sozercavam glad i žeđ Gospoda Isusa za pravdom i to:
1. kako On dolazi u svet da povrati pogaženu pravdu,
2. kako On objavljuje pravdu Božiju i izobličava nepravdu,
3. kako On žurno čini bezbrojna dela pravde, da bi nama ostavio primer.

BESEDA

o Carstvu Božjem, koje je unutra
Carstvo Božje je unutra u vama (Lk. 17, 21)
Sve što je Božje, nosi pečat besmrtnosti. I Carstvo Božje — carstvo je besmrtno. Ako želimo, dakle, da dišemo vazduh besmrtnosti, moramo ući unutra u sebe, u srce svoje, u Carstvo Božje. Izvan nas je vazduh vremena, vazduh prolaznosti i truleži, u kome duša teško diše. Carstvo prirodno — carstvo je čulno, otuda carstvo tuđine u sravnjenju sa dušom našom, koja predstavlja unutrašnje carstvo naše. Zašto ljudi vole da se bave dugo, duto u tuđini? Zašto retko i nerado ulaze u svoju sopstvenu kuću? Kad god mislimo na sve, mi mislimo o tuđini. Kad god se razgovaramo o čulnom svetu, mi se razgovaramo u tuđini. Živeći po čulima, mi ličimo na čoveka koji ceo dan juri po tuđim kućama, a samo uveče se vraća svojoj kući na spavanje. I tako budnoću svoju mi posvećujemo smrti, a spavanje besmrtnosti! Mi dolazimo k sebi, vraćamo se u sebe samo u snu! No i naš san sanja našu javu, tj. i kad smo u svojoj kući u besvesnom stanju, mi sanjamo tuđe kuće: naši snovi čulni su, jer je naša java čulna. I tako mi smo u tuđini, i tuđi i na javi i u snu. Neprestano mi smo van sebe. A Gospod hoće da nas vrati u nas same, u dom svoj i domovinu svoju. Za nas je Carstvo Božje unutra u nama: van nas je tuđina. Da bismo izbegli iz tuđine i našli pravi dom svoj, u kome se sretamo neposredno s Bogom, mi moramo ući u sebe, u srce svoje. Tu je Car, i tu je carstvo.
O Gospode i Care angela i svetitelja, pokaži nam bogatstvo i sjaj carstva Tvog unutra u nama. Da bismo zavoleli carstvo Tvoje više nego što volimo čulnu tuđinu, carstvo promenljivosti i prolaznosti. Tebi slava i hvala vavek. Amin.