Crkvena opština u Cirihu eparhija Austrijsko-Švajcarska
Svetotrojični hram
Svetouspenski hram

Žitija Svetih iz Žičkog prologa

Ponedeljak, 25.11. (12.11. po Starom kal.)

Sv. Jovan Milostivi

Sv. Jovan Milostivi

Patrijarh Aleksandrijski. Rođen na ostrvu Kipru u kneževskoj familiji. Otac mu beše knez Epifanije. Vaspitan od detinjstva kao pravi hrišćanin. Na navaljivanje roditelja on se oženi i imade dece. No po Božjem Promislu preseliše se iz ovog života u onaj i deca mu i žena. Čuven zbog milosrđa i blagočešća Jovan bi izabran za patrijarha Aleksandrijskog u vreme cara Iraklija. Deset godina upravljao crkvom Aleksandrijskom kao istinski pastir, čuvajući je od neznabožaca i jeretika. Bio je uzor krotosti, milosrđa i čovekoljublja. „Ako želiš blagorodstva, govorio je on, ne traži ga u krvi nego u dobrodetelji, jer to je pravo blagorodstvo.” Svi sveti odlikovali su se milosrđem, ali sv. Jovan beše se sav predao ovoj divnoj dobrodetelji. Liturgišući jednom seti se patrijarh reči Hristove: ako prineseš dar svoj k oltaru i onde se opomeneš da brat tvoj ima nešto na te (Mat. 5, 23–24) i seti se da jedan od klirika tu u crkvi ima zlu volju na njega; on brzo ostavi svete darove, priđe tome kliriku, pade mu pred noge i zamoli za oproštaj. I tek kada se izmiri s tim čovekom, vrati se ka žrtveniku. Jednom opet idući crkvi sv. Kira i Jovana dogodi se da ga srete neka bedna udovica i poče mu govoriti o bedi svojoj. Pratioci patrijarhovi osetiše dosadu od duga žalbovanja ženina, pa će reći vladici, da požuri u crkvu na službu, i posle službe može čuti tu ženu. Odgovori im sv. Jovan: „a kako će sad Bog mene poslušati, ako ja nju ne poslušam?” I ne hte se krenuti s mesta dok ne ču udovičinu žalbu do kraja. Kada Persijanci udariše na Misir patrijarh Jovan sede u lađu da se udalji od napasti. Uz put se razboli i stigavši na Kipar umre u svome mestu rođenja, 620. god., i pređe u carstvo besmrtno Gospoda svoga. Mošti njegove čudotvorne prenete najpre u Carigrad, po tom u Buda Peštu i najzad u Presburg.

Sv. prorok Ahija

Iz Siloma. Prorokovao na 1000 godina pre Hrista. Prorekao Jerovoamu slugi Solomonovom, da će se zacariti nad 10 kolena Izrailjevih (I Car. 11, 29).

Prep. Nil Sinajski

Bio najpre prefekt u prestonici, Carigradu. Kao ženjen čovek imao jednog sina i jednu ćerku. Videći poročan život prestonički on se dogovori sa ženom, da se udalje iz sveta. Tako i učine. Žena sa ćerkom ode u neki ženski manastir u Misir, a Nil sa sinom Teodulom na goru Sinajsku. Punih 60 godina podvizavao se sv. Nil na Sinaju. Napisao prekrasne knjige o duhovnom životu. Upokojio se mirno oko 450. god. u 80. godini života zemaljskog i preselio se u blaženi život nebeski. NJegova je sveta reč: „Telesne strasti vode svoje poreklo od telesnih potreba: i protiv njih je nužna uzdržljivost; a strasti duševne rađaju se od potreba duševnih, i protiv njih je nužna molitva”.

Prep. Nil Mirotočivi

Rodom iz Moreje. Kao jeromonah došao sa svojim stricem u Svetu Goru. Podvizavao se kao otšelnik u pustom mestu zvanom Sveti Kameni. Kada se upokojio iz njega poteklo miro u takvom obilju, da se sa vrha gore slivalo u more. To čudotvorno miro privlačilo je bolesne ljude sa svih strana. Učenik sv. Nila oseti dosadu od množine posetilaca, te se u molitvi požali na svoga duhovnog oca, sv. Nila. I mirotočenje na jednom se preseče. Sv. Nil se podvizavao u punom smislu kao drevni svetitelji. Upokojio se u 17. stoleću.

Evanđelja

DRUGA POSLANICA SVETOG APOSTOLA PAVLA SOLUNJANIMA 3:6-18

6. Zapovijedamo vam pak, braćo, u ime Gospoda našega Isusa Hrista, da se klonite od svakoga brata koji živi neuredno, a ne po predanju koje primiše od nas.

7. Jer sami znate kako treba da se ugledate na nas, jer nismo živjeli neuredno među vama,

8. Niti smo zabadava jeli hljeb u nekoga, no s trudom i mukom, radeći dan i noć, da ne bi bili na teretu nekome od vas;

9. Ne kao da nemamo vlasti, nego da sebe damo vama za primjer, da bi se ugledali na nas.

10. Jer kada smo bili kod vas, ovo smo vam zapovijedali: Ako neko neće da radi, neka i ne jede.

11. Jer čujemo da neki među vama žive neuredno, ne rade ništa, a u sve se miješaju.

12. Zato takvima zapovijedamo i molimo ih u Gospodu našem Isusu Hristu da mirno radeći svoj hljeb jedu.

13. A vama, braćo, da ne dosadi dobro činiti.

14. Ako li ko ne posluša riječi naše u ovoj poslanici, toga obilježite, i ne družite se s njim, da bi se posramio;

15. Ali ga ne smatrajte kao neprijatelja, nego urazumljujte ga kao brata.

16. A sam Gospod mira neka vam da mir svagda i u svakoj prilici. Gospod sa svima vama!

17. Pozdrav mojom rukom, Pavlovom, što je znak u svakoj poslanici, ovako pišem:

18. Blagodat Gospoda našega Isusa Hrista sa svima vama. Amin.

SVETO JEVANĐELJE OD LUKE 13:31-35

31. U taj dan pristupiše neki fariseji govoreći mu: Iziđi i idi odavde, jer Irod hoće da te ubije.

32. I reče im: Idite i kažite toj lisici: Evo izgonim demone i vršim iscjeljenja danas i sutra, a treći dan završiću.

33. Ali danas i sutra i prekosutra treba mi ići; jer prorok ne može poginuti izvan Jerusalima.

34. Jerusalime, Jerusalime, koji ubijaš proroke i kamenuješ poslane tebi, koliko puta htjedoh da saberem čeda tvoja kao kokoš piliće svoje pod krila, i ne htjedoste!

35. Eto, ostavlja vam se dom vaš pust. A kažem vam: nećete me vidjeti dok ne dođe da rečete: Blagosloven koji dolazi u ime Gospodnje!

Pesma iz Prologa

Sveti Nil Sinajski monasima zbori:
– Isusovo ime u srcu govori!
Srce svoje vežbaj u nezlobivosti,
Telo u čistoti i uzdržljivosti.
Ako si uvređen, pretrpi uvredu,
Tako će uvređač osetit’ pozledu.
Plači za grešnikom i kad napreduje:
On u susret pravdi večitoj putuje.
Ako trpiš bede, one tebi služe.
Ta bede su trnje, na kom rastu ruže.
Kad se Bogu moliš, prijatnost ne prosi,
No prosi što duši koristi donosi.
Smrti se ne plaši, al’ čekaj smrt tela;
Pre stida od ljudi stidi s’ od angela.
Kloni s’ iskušenja i sam ga ne traži,
No kad samo dođe, junak se pokaži;
Ko se blagim Hristom često pričešćuje,
Hristos k’o u hramu u njemu stanuje,
Sa ljudima malo i retko govori
A sa Bogom često, i sve češće zbori.
Tako Nil Sinajski monahe učaše,
I sve reči svoje delom svedočaše.

RASUĐIVANJE

Mnogim svetim ljudima i ženama otkriveno je ranije, kad će umreti i promeniti životom. To je veliki dar neba. No ne čekajući ovaj dar mi nedostojni treba svaki dan pokajanjem da se gotovimo za ishod. Od ljudi se može i pobeći a od Boga nikad. Kada sv. Jovan Milostivi begaše od Persijanaca iz Misira, javi mu se na lađi neki svetao muž sa zlatnim skiptrom u ruci i reče mu: „Car careva priziva te k Sebi”. Jovan razumede ove reči i poče se prigotovljavati za smrt, koja uskoro i nastupi. Sv. kralju Stefanu Dečanskom javljao se češće omiljeni mu svetitelj Nikolaj, pa mu se on javio i pred smrt i rekao mu: „Stefane, prigotovi se za svoj ishod, skoro ćeš predstati Gospodu”. Po milosrđu ova dva svetitelja bili su vrlo slični. Od neizmernog blaga, kojim je Jovan raspolagao kao patrijarh pri crkvi Aleksandriskoj on je na samrti imao samo trećinu jednog dinara, i to je naredio da se da siromasima. A kada Dečanski beše u manastiru Pantokratoru u Carigradu, posla mu tajom neki milostivi velikaš srpski znatnu sumu novaca: „blagodarim dobrom gospodinu za ljubav, odgovori Stefan donosiocu, no učiniće mi veću radost, ako novac, namenjen meni, bude on razdavao siromasima”.

SOZERCANJE

Da sozercavam hrabrost apostola Pavla (Dela Ap. 28.), i to:
1. kako on dve godine seđaše u okovima u Rimu;
2. kako slobodno propovedaše Jevanđelje neznabošcima i Jevrejima ne bojeći se nikoga;
3. kako ga od propovedanja Hrista ne može odvratiti ni okov, ni tamnica, ni sama smrt.

BESEDA

o tome kako tuđinci postaše čeljad u domu
Tako dakle više nijeste tuđi i
došljaci nego sažitelji svetitelja i
domaći Bogu (Ef. 2, 19).
Pre dolaska Hrista Gospoda izgledalo je, da su samo Jevreji bliski Bogu a neznabošci daljni. U samoj stvari i Jevreji i neznabošci podjednako su bili udaljeni od Boga i od istinskog bogopoštovanja. Tada dođe On, Hristos Spasitelj, i blagovesti mir vama, daljnima i bliskima, i još kroz to privede oboje, tj i Jevreje i neznabošce, u jednome duhu ka Ocu. U novoj tvari, ili novom čoveku, ili crkvi Božjoj, jedan je duh; i svak ko stupa u crkvu Božju prima toga duha, tako da ma koliko da se povećava broj članova crkve, uvek ostaje isti jedan duh Božji; i ma koliko naroda i plemena i rasa da stupe u crkvu Božju, duh se ne menja, no ostaje vazda za vazda jedan i isti duh. Eto zašto vi neznabošci niste tuđi i došljaci u crkvi, ko kao i svi ostali članovi crkve sažitelji svetitelja i domaći Bogu. Jer crkva je na svetosti zasnovana, i njen kamen temeljac jeste Svetac nad svetcima, i prema planu svi članovi njeni treba da su sveti. Svetima se nazivaju i svi oni, koji živeše pre Hrista no očekivaše Hrista i nadaše se u NJ, kao i oni koji živeše posle Hrista priznavajući Hrista kao Gospoda Sina Božjeg, kao Spasitelja, Iskupitelja, Vasrkrsitelja i Sudiju. Greh deli i otuđuje od Boga. No kroz Hrista Gospoda deoba i otuđenost iščeze, i svi verni bili oni pređašnji Jevreji ili neznabošci postaše domaći Bogu. Sve zbog i kroz Gospoda Isusa Hrista. O braćo moja, Gospod Hristos nam je darovao nešto više i dragocenije od ovog života – darovao nam je mir i prijateljstvo s Bogom. A ovo je veće i dragocenije od života u otuđenosti od Boga.
O Gospode Isuse Hriste, Mirotvorče i Mirodavče, održi nas do kraja u miru s Bogom. Tebi slava i hvala vavek. Amin.