Crkvena opština u Cirihu eparhija Austrijsko-Švajcarska
Svetotrojični hram
Svetouspenski hram

Žitija Svetih iz Žičkog prologa

Četvrtak, 25.07. (12.07. po Starom kal.)

Ikona Presvete Bogorodice Trojeručice

Ikona Presvete Bogorodice Trojeručice

Bila je domaća ikona Svetog Jovana Damaskina, u VIII veku. Kada mu je iscelila desnicu koju su mu odsekli jer je pisao protiv ikonoborstva, dao je da joj dodaju treću ruku, od srebra. Potom je otišao u manastir Svetog Save Osvećenog i odneo je sa sobom. U HIII veku, zajedno sa ikonom Bogorodice Mlekopitateljnice i patericom Svetog Save Osvećenog, prema proročanstvo ovog svetitelja, predata je Svetom Savi Srpskom, koji je odneo u Srbiju. Početkom HV veka je, na magaretu, sama stigla u manastir Hilandar, gde je, krajem veka, razrevšivši spor hilandarske bratije oko izbora igumana, postala igumanija, šta je bila do kraja HH veka. Najpoštovanija srpska ikona. Nebrojena čuda su se nad njom dogodila.

Prep. Mihail Malein

Čovek plemenita i bogata roda. Prezrevši zemna blaga u mladosti povuče se na goru Malea, kod Sv. Gore, gde se podvizavaše, čisteći svoje srce postom i molitvom. Imao je docnije mnogo učenika, odkojih je najznamenitiji sv. Atanasije Atonski. Skončao mirno oko 940 god.

Sv. muč. Golinduha

Persijanka; stupila u brak s nekim persijskim volhom, i živela u braku tri godine.Tada imala viđenje angela, koji joj pokaza onaj svet: muke grešnika i nevernika i radost pravednika. Ona po tom napusti muža i krsti se. Na krštenju dobi ime Marija. Gonjena mužem ona bi osuđena na doživotnu tamnicu. U tamnici provede 18 godina, i ne pokoleba se u veri. Po tom beše bačena u neku jamu, no bi spasena Bogom, i pred neku strašnu zmiju, no zmija je ne povredi. Kada neki zli mladići behu poslati k njoj, da je oskvrne, Bog je učini nevidljivom za njihne oči. Udivljeni njenim stradanjem mnogi Persijanci primiše veru Hristovu. Posetila Jerusalim, gde izobliči jeres Sevirovu, koja je učila, da je božanstvo u Hristu postradalo, zbog čega su čitali: Svяtый Bože, Svяtый krepkій, Svяtый bezsmertnый, raspniйsя za ni, pomiluй nasъ! Najzad propovedajući veru pravu mirno skončala blizu grada Nisivije, 587 god.

Sv. Veronika

To je ona krvotočna žena, koju je Gospod iscelio (Mat. 9, 20). Iz blagodarnosti prema Gospodu svome iscelitelju, Veronika poruči te joj se napravi statua Gospoda Isusa, pred kojom se ona molila Bogu. Po predanju ova statua bila je sačuvana do vremena cara Julijana Odstupnika, koji je pretvori u statuu idola Zevsa. Ovo je jedan od najređih slučajeva, da su se statue svetiteljske upotrebljavale u istočnoj crkvi. Kao što je poznato to je docnije postao opšti običaj zapadnih crkava. Sv. Veronika ostala je predana veri Hristovoj do smrti i upokojila se mirno.

Sv. muč. Teodor i Jovan

Otac i sin, po poreklu Varjazi, koji behu kršteni pa se doseliše u neznabožni grad Kijev da žive. Jarosni neznabošci srušiše kuću nad njima, te obojica pogiboše za Hrista. NJihove se mošti pokoje u Antonijevim pešterama. NJima se najviše mole bezdetni i oni kojima se deca ne drže.

Sv. muč. Prokl i Ilarije

Ovi mučenici behu rodom iz Kalipte u Aziji, i Prokl beše stric Ilariju. Postradaše u vreme Trajanovo. „Kakvoga si roda?" upita sudija Prokla. Prokl odgovori: „rod je moj Hristos, i nadežda moja Bog moj". Kad mu sudija pripreti mukama, Prokl reče: „kad se vi bojite da prestupite zapovest carevu, da ne bi pali u kratkovremene muke, koliko se tek mi hrišćani bojimo prestupiti zapovest Božju, da nebi pali u večne muke!" Kada Prokla mučiše, tada Ilarije pristupi sudiji i reče: „i ja sam hrišćanin". Posle mnogih mučenja, obojica biše na smrt osuđeni, i to: Prokla raspeše na krst, a Ilariju odsekoše glavu mačem. I odoše oba u radost Gospoda svojega.

Evanđelja

PRVA POSLANICA SVETOG APOSTOLA PAVLA KORINĆANIMA 9:13-18

13. Ne znate li da oni koji vrše svetu službu od svetinje se hrane, i koji žrtveniku služe sa žrtvenikom dijele?

14. Tako i Gospod zapovjedi da oni koji jevanđelje propovijedaju od jevanđelja žive.

15. A ja od toga ništa ne koristih. I ne napisah ovo da meni tako bude; jer bi mi bolje bilo umrijeti nego da ko moju pohvalu uništi.

16. Jer ako propovijedam jevanđelje, nema mi pohvale, jer mi i obaveza nalaže; i teško meni ako ne propovijedam jevanđelje.

17. Jer ako ovo činim od svoje volje, platu imam; ako pak bez svoje volje, služba mi je povjerena.

18. Kakva mi je, dakle, plata? Da blagovijesteći besplatno izložim jevanđelje Hristovo, da se ne koristim svojim pravom u jevanđelju.

(Zač. 143).

 

SVETO JEVANĐELJE OD MATEJA 16:1-6

(Zač. 65).

1. I pristupivši fariseji i sadukeji kušajući ga iskahu da im pokaže znak sa neba.

2. A on odgovarajući reče im: Uveče govorite: biće vedro, jer je nebo crveno.

3. I ujutru: danas će biti nepogoda, jer je nebo crveno i mutno. Licemjeri, lice nebesko umijete raspoznavati, a znake vremena ne možete?

4. Rod zli i preljubotvorni traži znak, i neće mu se dati znak osim znaka Jone proroka. I ostavivši ih otide.

5. I učenici njegovi polazeći na onu stranu, zaboraviše uzeti hljeba.

(Zač. 66).

6. A Isus im reče: Pazite i čuvajte se kvasca farisejskog i sadukejskog.

RASUĐIVANJE

Tkivo pravde je tanje od svile, ali trajno i nekidljivo, i obuhvata oba sveta; dok je tkivo nepravde i nasilja debelo i lako kidljivo. U vreme Kijevskog Kneza Vladimira življaše u Kijevu samo jedna porodica hrišćanska, Teodor Varjag i sinčić mu Jovan. Kada bi neka skverna idolska svečanost, tada neznabožni Kijevljani, upućeni samim demonom, rešiše da prinesu na žrtvu idolima Jovana, sina Teodorova. Kada neki od njih odoše i u ime svojih „bogova" potražiše od Teodora sina, reče im Teodor: „ako su vaši bogovi živi, neka dođu sami i uzmu moga sina". Jarosni neznabošci jurnuše na kuću Teodorovu, razrušiše je i u ruševinama ostaviše mrtve bogougodnog muža Teodora i njegovog sina Jovana. Dotle ide tkivo nasilja. A tkivo pravde se produžuje: knez Vladimir uskoro se krsti, krsti i svoj narod, i na onom istom mestu gde je bila kuća i grob prvomučenika ruskih, Teodora i Jovana, podiže hram Presvete Bogorodice.

SOZERCANJE

Da sozercavam čudesnu kaznu i iscelenje Marije sestre Mojsejeve (IV Mojs. 12), i to:
1. kako Marija vikaše na Mojseja, krotkoga mimo sve ljude na zemlji;
2. kako ju kazni Bog iznenadnom gubom, i kako je Bog isceli po molitvi Mojsejevoj;
3. kako one koji viču na Božje ljude i danas postiže kazna Božja.

BESEDA

o držanju Božjem prema ponositim i prema smernim
Bog se ponositima suproti,
a poniženima daje blagodat
(I Pet. 5, 5).
Pred kim i pred čim to, braćo, čovek može biti ponosit? Da li pred angelima? Gle, angeli su besmrtni a čovek je smrtan. Ili pred ljudima? Gle, on je zavisan od mnogih ljudi, i smrtan kao i svi ljudi. Ili pred životinjama? No kako bi živeo bez službe životinja? Ili pred suncem i zvezdama? No bez njihove svetlosti teturao bi se nekoliko dana u mraku i nestalo bi ga. Ili pred travom? No trava mu je glavna hrana. Ili pred crnom zemljom? No od zemlje mu je telo sazdano. Ili pred mrtvim? No bez njih ne bi došao u život. Ili pred živim? No živih je tako mnogo, da je on među njima kao jedan končić u ćilimu. Pred Bogom? No da nije volje Božje, njega ne bi bilo ni među živima ni među mrtvima. Pred kim to i pred čim to, braćo, čovek može biti ponosit? Poniženim i smirenim Bog daje blagodat. To jest daje im sve ono što im treba, sve ono zašto se oni Bogu mole u poniženju i smirenosti svojoj. Ko su to poniženi i smireni? To su oni koji osećaju svoju nemoć i potpunu zavisnost od Stvoritelja svoga. Oni su puni kao more i zavisni kao more. Koja je voda punija od mora, i koja zavisnija od kiša i pritoka? A ponosit je kao zatvoren bunar, zatvoren od neba i od zemlje, i samodovoljan dok je pun. No kao zatvoren i odsečen on mora brzo da se isprazni.
Mudro kaže mudri Solomon za Boga: podsmijevačima on se podsmijeva, a krotkima daje milost (Priče Sol. 3, 34). No Božje podsmevanje nije zlurado kao ljudsko podsmevanje nego je ono žalenje i gnev. Niti je Božja milost ograničena kao ljudska milost nego je ona milost carska, koja iznenađuje svojim sjajem, krasotom i bezgraničnošću.
O Gospode Bože, Stvoritelju naš, ukroti srce naše kad se nadme ponositošću, i ukroti um naš kad se nadme ponositošću, i pomozi nam da se u časovima ponositosti naše ništavne setimo Krsta na Golgoti i Sina Tvog Jedinorodnog, u krvi i mukama za nas. Tebi slava i hvala vavek. Amin.