Crkvena opština u Cirihu eparhija Austrijsko-Švajcarska
Svetotrojični hram
Svetouspenski hram

Žitija Svetih iz Žičkog prologa

Nedelja, 24.02. (11.02. po Starom kal.)

Sveštenomučenik Vlasije

Rodom iz oblasti kapadokijske. Bogobojažljiv i krotak iz ranog detinjstva. Zbog svojih velikih vrlina izabran za episkopa grada Sevastije. Beše Vlasije veliko duhovno i moralno svetilo u tom neznabožačkom gradu. U vreme teškog gonjenja hrišćana sveti Vlasije hrabraše svoju pastvu i posećivaše mučenike Hristove u tamnicama, među kojima naročito istaknut beše slavni Jevstratije. Kada grad Sevastija osta sasvim bez hrišćana - jedni izgiboše, drugi izbegoše - tada se starac Vlasije povuče u planinu Argeos, i tamo se nastani u jednoj pešteri. Divlji zverovi poznavši svetog čoveka, pribiše se oko njega, i on ih nežno milovaše. No gonitelji nađoše svetitelja u tom skrivenom mestu i povedoše ga na sud. Uz put Vlasije isceli jednoga dečka, kome beše zastala kost u grlu; i na žalbu neke bedne udovice, da joj vuk ugrabio beše prase, učini silom svoje molitve, te joj vuk vrati prase. Mračne sudije ga žestoko mučiše, biše i strugaše. Svojom nepokolebljivošću u veri Hristovoj Vlasije obrati mnoge neznabošce u veru. Sedam žena i dva deteta tamnovahu zajedno s njim. Žene biše najpre posečene, potom i divni Vlasije sa ona dva deteta. Postrada i proslavi se 316. godine. Narod se moli svetom Vlasiju za napredak domaće stoke i za zaštitu od zverova. Na Zapadu pak mole mu se još i protiv gušobolje.

Sveti mučenik Đorđe Kratovac

Sveti mučenik Đorđe Kratovac

Poreklom Srbin, iz grada Kratova. Mladi Đorđe beše po zanatu kujundžija, a po srcu i duši uvereni i bogomoljni hrišćanin. Tek mu beše osamnaest godina kada ga Turci htedoše poturčiti. No Đorđe osta u veri tvrd kao dijamant. Tada ga Turci mučiše mnogim ljutim mukama, i najzad ga spališe živa na lomači. Postrada za lepu veru Hristovu 11. februara 1515. godine u Sofiji, za vreme cara Selima i proslavi se slavom neuvelom na nebesima.

Sveta Teodora

Grčka carica, supruga zloga cara Teofila ikonoborca. Po smrti Teofilovoj Teodora se zacari sa svojim sinom Mihailom III. Odmah uspostavi poštovanje ikona na saboru u Carigradu 842. godine. Tom prilikom ustanovljeno je praznovanje pobede Pravoslavlja, koje se do dana današnjega vrši u prvu nedelju Časnoga posta. Ova sveta, za Crkvu zaslužna žena, predade dušu svoju Bogu 11. februara 867. godine. U to vreme potpunog toržestva Pravoslavlja nad svima jeresima budu, po Božjem divnom Promislu, poslati sveti Kiril i Metodije među Slovene kao misionari hrišćanski.

Pesma iz Prologa

Čemu se ti tako klanjaš, hrišćanine moj,
Kad se klanjaš ikonama, hrišćanine moj?
- Ja se klanjam živom Bogu, stvoritelju mom.
Klanjam My se dušom celom, srcem i umom.
Telesan sam, pa ne mogu da ga sagledam.
Zato liku NJegovome ja se poklanjam.
Šta celivaš tako žarko, hrišćanine moj.
Kad ikone ti celivaš, hrišćanine moj?
- Ja celivam Hrista Boga i Spasitelja,
Bogomajku, hor angela i svetitelja.
Telesan sam. ne mogu da ih se dotaknem,
Pa likove kad im ljubim, srcem olaknem.

RASUĐIVANJE

Materija nije zla sama po sebi, kako su učili neki hrišćanski jeretici (kao manihejci) i neki filosofi. Ne samo nije zla. nije ona ni jedini pronosilac zla, nego koliko ona toliko i duh. Sva tvar materijalna melanholična je i strašljiva zbog greha čovekova, no nije zla. Materija je truležna, slaba i ništavna u sravnjenju s besmrtnim duhom, ali ona nije sama po sebi zla. A da je zla. zar bi Gospod Hristos ustanovio Pričešće od hleba i vina, i zar bi hleb i vino nazvao Svojim telom i Svojom krvlju? Da je materija sama po sebi zla, kako bi se ljudi krštavali vodom? Kako bi apostol Jakov naređivao, da se bolesnici pomazuju uljem? Kako bi osveštana vodica stajala van kvareži i imala čudotvorno dejstvo? Kako bi krst imao silu? Kako bi haljina Hristova pronela lekovitu silu Spasiteljevu, od koje se iscelila žena krvotočna? Kako bi mošti svetiteljske i ikone toliko čudodejstvovale i toliko dobra sprovodile ljudima iz carstva blagodati? Kako bi, dakle, moglo dobro doći ljudima kroz zlo? Ne, ne, materija nikako nije zla sama po sebi.

SOZERCANJE

Da sozercavam Gospoda Isusa kao dobrog trgovca, koji je došao u ovaj svet kao na pazar da da i da uzme i to:
1. da da trud Svoj, i da primi mnogobrojne plodove radosti od tog truda,
2. da da Sebe poniziti, popljuvati, išamarati, izgrebati, izbosti, raspeti, da bi u Svoju večnu slavu uveo vojsku svojih vernih,
3. da da telo Svoje, da bi izbavio duše bezbrojne i bezbrojnih.

BESEDA

o rasuđivanju po telu i po duhu
Vi sudite po tijelu (Jov. 8, 15)
Tako reče Gospod Sveznajući zlim Jevrejima — vi sudite po tijelu. Jer oni behu uhvatili u preljubi jednu ženu i htedoše je kamenovati zbog tog telesnog greha. No Gospod prozre u dušu ženinu i vide da se ona da još spasti i ispraviti, navede ja na pokajanje i otpusti. Jer iako učini preljubu telom, ipak duša njena ne beše sva preljubna. Preljubni greh fariseji su ipak neprestano nosili u srcu svome, no oni su to vešto krili, i to nisu osuđivali, a osuđivali su samo i jedino delo telesno kod onih koji se u tome uhvate.
Duhovni ljudi sude po duhu, a telesni po telu. I dan-danas Jevreji, kažnjeni i po celom svetu rasejani, nikako ne mogu da se nauče duhovno misliti i suditi, nego uvek još misle i sude samo telesno, samo po spoljašnosti, po odredbama zakona pisanog na hartiji ili u prirodi — tek nikako po duhu. Jer kad bi se naučili suditi ljude i dela po duhu, oni bi odmah priznali Gospoda Isusa kao Mesiju i Spasitelja.
Čuvajmo se mi hrišćani da ne sudimo samo po telu. Čuvajmo se, da ne budemo brzi osuditi onoga ko se zbog neveštine omakne u nedelo, ni pohvaliti onoga ko se veštinom drži da se ne omakne pred ljudima, a srcem je već sav u ponoru greha. Čuvajmo se od zablude, da ljude i prirodu sudimo prema čulnim utiscima, i starajmo se da sve duhom prosuđujemo duhovno. Gle, mi smo deca duha i svetlosti, jer smo kršteni.