Crkvena opština u Cirihu eparhija Austrijsko-Švajcarska
Svetotrojični hram
Svetouspenski hram

Žitija Svetih iz Žičkog prologa

Četvrtak, 24.01. (11.01. po Starom kal.)

Prepodobni Teodosije Veliki

Prepodobni Teodosije Veliki

Prvi ustanovitelj i ustrojitelj opštežića monaškog. Rođen u oblasti Kapadokije, u selu Mogariasi, od blagočestivih roditelja. Kao mladić posetio Simeona Stolpnika, koji ga blagoslovi, i proreče mu veliku slavu duhovnu. S kadionicom, u koju stavi hladno ugljevlje i tamjan, tražaše Teodosije mesto gde bi se nastanio i osnovao manastir, i zaustavi se onde gde se ugljevlje razgori samo od sebe. Tu se nastani i otpoče podvizavati. Uskoro se sabra oko njega mnogo monaha raznih jezika. Zato on sagradi po jednu crkvu za svaki jezik, te se tako istovremeno služilo i pojala slava Božja na grčkom, jermenskom, gruzijskom itd. No u dan pričešća sva bratija sabirala se u veliku crkvu u kojoj se služilo na grčkom jeziku. Trpeza je bila zajednička za sve, zajednička i sva imovina, zajednički trud, zajedničko trpljenje a neretko i - gladovanje. Teodosije beše uzvišeni primer života svima monasima, primer u trudu, molitvi, postu, bdenju i u svima hrišćanskim dobrodeteljima. I Bog ga obdari darom čudotvorstva, te mogaše bolne celiti, na daljinu se javljati i pomagati, zverove ukroćavati, budućnost prozirati, hleb i pšenicu umnožavati. Beše mu molitva na usnama danju i noću. Upokoji se mirno u Gospodu kada mu beše sto pet godina od rođenja (529. godine).

Blaženi Mihail

Blaženi Mihail, Hrista radi jurodivi. Rus, od roda kneževskog. Pravljaše se sulud da bi tako skrio od sveta vrlinu svoju, i da ga ljudi ne bi hvalili. Tako pripremi sebi pohvalu pred Bogom. Skonča 1453. godine u manastiru Klopskom, blizu Novgoroda gde mu i mošti počivaju.

Pesma iz Prologa

Oni što sa strahom pred Gospodom stoje,
Oni što se samo živog Boga boje,
Oni, samo oni, posvedočit mogu
Da pravednik prima što se moli Bogu.
Po molitvi pravoj Bog ljudima tvori —
Onom svetli zora, ko s' okrene zori.
Todosije sveti svojim molitvama
Pomože mnogima, pomaže i nama.
Jer on i sad živi kao i nekada
I čudesa čini, ko nekad, i sada —
Moć mu Gospod dade, zbog njegove vere,
I ljubavi k Bogu, ljubavi bez mere,
Todosije divni, istine revnitelj,
Monaškog života čudni ustrojitelj,
Nek se od nas slavi, slavljeni od Boga,
Sad građanin slavni carstva Hristovoga.

RASUĐIVANJE

Biti potkupljiv, znači ne biti hrišćanin. Pravoslavni Oci Crkve nikad se nisu dali ni potkupiti, ni zastrašiti. Potkupljivanje u stvarima vere ravna se Judinom izdajstvu Hrista za novac; takvo potkupljivanje bilo je svojstveno samo nekim jereticima. Kada car Anastasije pade u Evtihijevu jeres, on ustade protiv opredeljenja IV Vaseljenskog sabora u Halkidonu i htede ta opredeljenja obesnažiti. Da bi pridobio znamenitije predstavnike crkve za sebe, on im poče razašiljati razne darove. Sv. Teodosije beše po znamenitosti prvi u svoj Palestini. NJemu car posla 30 litara zlata na dar, kao tobož na potrebe manastirske. Razumede odmah Teodosije da ga car hoćaše time potkupiti. I kako mudro postupi svetitelj Božji! Ne hte zadržati novac za manastir, premda beše u velikoj nuždi, niti ga htede vratiti caru, da ne bi cara još više ozlobio protiv Pravoslavlja, nego odmah razdade sve to zlato u ime carevo siromasima. da bi tom milostinjom potkrepio svoju molitvu Bogu za ispravku cara i povratak na pravi put.

SOZERCANJE

Da sozorcevam plač Gospoda Isusa i to:
1. plač i tugu nad mrtvim Lazarom, kao i nad sudbom Jerusalima,
2. plač i tugu u vrtu Getsimanskom zbog ljudskog robovanja grehu, demonu i smrti.

BESEDA

o postepenosti u duhovnom razviću
Tvrda je hrana savršenijeh,
koji imaju osjećanja dugijem učenjem obučena
za razlikovanje dobra i zla (Jevr. 5, 13—14)
Oni koji se hrane mlečnom hranom čulnog rasuđivanja ne mogu lako razlikovati dobro od zla. Oni obično dolaze do zaključka da su sve vere od podjednake vrednosti; da je greh neophodna senka vrline; da je zlo uopšte neminovan pratilac dobra. Do ovakvih pogrešnih zaključaka ne može doći pravi hrišćanin. Jer pravi je hrišćanin zreo čovek, koji se ne hrani mlečnom hranom, koji je nepoverljiv prema čulima, koji mnogo finije rasuđuje i pravi finije razlike među vrednostima svega onoga što jeste i što biva. Hrišćaninu su, istina, dati jasni uputi Otkrovenjem Božjim za razlikovanje dobra i zla, no njemu je ipak potrebno dugo i trudno učenje, da bi kao savršen mogao u svakom danom slučaju znati šta je dobro a šta zlo. To njegovo znanje treba da pređe u osećanje, da bi bilo pouzdano i nepogrešno. I dobro i zlo žele da se kosnu srca čovečjeg. Zato čovek treba da je izvežban, da osećanjem u srcu odmah pozna šta mu se približuje, onako isto kao što se jezikom odmah oseti slano i neslano, slatko i gorko.
Trudimo se, braćo, svaki dan i svaki čas, da izoštrimo srce svoje da bi moglo razlikovati uvek dobro i zlo. Sve ono što nam se događa, stavlja nam pitanje: šta je dobro, a šta zlo? Upravo sve što nam se događa, događa nam se samo zato da bismo mi mogli uočiti šta je dobro, i opredeliti se za dobro. I po sto puta na dan stavljamo se mi na takva kušanja. Ko ima oči da vidi, neka vidi.
O Gospode čovekoljubivi, zagrej srce naše dobrom koje je od Tebe. I umudri nas, Gospode, za razlikovanje dobra od zla. I ukrepi nas, Vladiko, da uvek možemo prigrliti dobro a odbaciti zlo, radi slave Tvoje, čovekoljupče, i radi spasenja našeg. Tebi slava i hvala vavek. Amin.