Crkvena opština u Cirihu eparhija Austrijsko-Švajcarska
Svetotrojični hram
Svetouspenski hram

Žitija Svetih iz Žičkog prologa

Utorak, 23.07. (10.07. po Starom kal.)

Svetih 45 mučenika iz Nikopolja

Svetih 45 mučenika iz Nikopolja

U vreme opakog cara Likinija, koji vladaše istočnim delom carstva Vizantijskog, bi veliko gonjenje na hrišćane. U Nikopolju Jermenskom javi se namesniku carskom Lisiju sv. Leontije sa još nekoliko prijatelja svojih i reče mu, da su oni hrišćani. „A gde je vaš Hristos? upita Lisije. Ne bi li raspet, i ne umre li?" Na to mu sv. Leontije odgovori: „kad znaš, da naš Hristos umre, znaj da i vaskrse iz mrtvih i vaznese se na nebo". Posle duge prepirke o veri Lisije ih izbi i baci u tamnicu, gde im ne davahu ni jesti ni piti. Neka blagorodna hrišćanka Vlasijana donošaše im vodu i dodavaše kroz tamnički prozor. I angel Božji javi im se u tamnici, da ih uteši i ohrabri. Kada bi suđenje, javiše se Lisiju i dva tamničara kao obraćeni hrišćani, i još mnogi drugi, svega 45 njih na broju. Sudija ih osudi sve na smrtno tako, da im prvo sekirom budu odsečene ruke i noge, paposle da budu bačeni u oganj. Ta grozna kazna bi doslovno izvršena, i duše svetih mučenika odleteše Gospodu svome u večni život. Česno postradaše i carstvo naslediše 319 god.

Prep. Antonije kijevo-pečerski

Osnovatelj i otac monaštva u Rusiji. Rođen u malom mestu LJubečublizu Černigova, i rano ostavio svoju domovinu i otišao u sv. Goru, gde se zamonašio i podvizavao u manastiru Esfigmenu. Prema nekom nebesnom javljanju iguman ga uputi u Rusiju, da tamo stvara monaštvo. On izabra jednu pešteru kod Kijeva. Kada se oko njega sabraše želatelji monaškog života, tada im on postavi za igumana Teodosija, a on ostaupešteri kao bezmolvnik. Božjim blagoslovom manastir se razraste i postade maticom monaštva ruskog. Antonije pretrpe mnoge zlobe od ljudi i od demona, no on pobedi sve svojom krotošću. Imaše veliki dar prozorljivosti i iscelenja bolnih. Predstavi se Gospodu 1073 god. u 90 god. svoga života, ostavivši svoj duhovni rasadnik da kroz vekove donosi dobre plodove pravoslavnom narodu u Rusiji.

Prenos česne rize Gospoda našeg Isusa Hrista

U vreme stradanja Gospoda Isusa za rod ljudski nalazio se u odredu rimske vojske u Jerusalimu i jedan Gruzin Elioz iz grada Mcheta. Mati njegova čula beše za Hrista i u srcu verovaše u NJega. Ispraćajući sina na vojsku u Palestinu, ona mu savetovaše, da ne radi ništa protiv Hrista. Kada je Gospod zakivan ekserima na krst, zvuk čekića na Golgoti došao je u uši Eliozove matere u grad Mchet. Čuvši taj zvuk ona uzviknu: „teško meni, što ne umreh pre ovoga vremena, smrt bi me izbavila od ovoga strašnoga zvuka"! I rekav to padne mrtva. Elioz se nalazio tada pod Krstom i sa drugim vojnicima bacao kocku oko rize Hristove. Riza dopadne njemu. i on je donese u Mchet, i pokloni svojoj sestri Sidoniji. Ova čuvši za smrt Gospoda kao i za to da je njen brat bio učasnik nevinog krvoprolića, padne mrtva sahitonom Gospodnjim, držeći ovaj čvrsto u rukama svojim, takoda ga niko ne mogaše istrgnuti, nego budu prinuđeni da je sahrane zajedno sa hitonom. Iz njenog groba nikne kedar, iz koga se točilo celebno miro. Vremenom kedar padne i mesto se to zaboravi. Sv. Nina pronađe to mesto pomoću ognjenog stuba nad tim mestom, posle njene molitve. I pokrštenicar Mirijan podigne tu crkvu sv. Apostolima. 1625 god. šah Abbas uzme tu rizu i pošalje u Moskvu na dar knezu Mihailu Feodoroviču i patrijarhu Filaretu. Riza ta bude postavljena u Uspenski Sabor u Moskvi.

Evanđelja

POSLANICA SVETOG APOSTOLA PAVLA RIMLJANIMA 12:1-3

(Zač. 108).

1. Molim vas, dakle, braćo, radi milosti Božije, da date tjelesa svoja u žrtvu živu, svetu, ugodnu Bogu, kao svoje duhovno bogosluženje.

2. I ne saobražavajte se ovome vijeku, nego se preobražavajte obnovljenjem uma svoga, da iskustvom poznate šta je dobra i ugodna i savršena volja Božija.

3. Jer kroz blagodat koja mi je data, govorim svakome koji je među vama: da ne misli o sebi više nego što valja misliti, nego da misli smirenoumno, svaki po mjeri vjere kako mu je Bog udijelio.

(Zač. 109).

 

SVETO JEVANĐELJE OD MATEJA 10:37-42 / 11:1

37. Koji ljubi oca ili mater većma nego mene, nije mene dostojan; i koji ljubi sina ili kćer većma nego mene, nije mene dostojan.

38. I koji ne uzme krst svoj i ne pođe za mnom, nije mene dostojan.

39. Koji čuva život svoj, izgubiće ga, a koji izgubi život svoj mene radi, naći će ga.

40. Koji vas prima, mene prima; a koji prima mene, prima Onoga koji me je poslao.

41. Koji prima proroka u ime proročko, platu proročku primiće; i koji prima pravednika u ime pravedničko, platu pravedničku primiće.

42. I ako neko napoji jednoga od ovih malih samo čašom studene vode u ime učeničko, zaista vam kažem, neće mu plata propasti.

1. I kada završi Isus zapovijesti Dvanaestorici učenika svojih, otide odande da uči i propovijeda po gradovima njihovim.

(Zač. 40).

RASUĐIVANJE

Misao na smrt jeste kao hladan pljusak koji gasi ponovnom kletvom narod pritisnuti. Žar strasti. Psalmopevac govori: kad bogat i proslavljen čovek umre, neće ništa ponijeti, niti će poći za njim slava njegova (Ps. 49, 17). Ko da se ne zastidi, kad vidi i kod nevernika ponekad bolje shvatanje naše zemaljske niščete nego li kod nekih hrišćana? Kada umre kalif Saladin, prema zaveštanju njegovom iđaše pred kovčegom njegovim telal sa kopljem u ruci, i na koplju jedna košulja careva, pa vikaše: „veliki Saladin, koji zavojeva svu Aziju, i učini da od njega trepte mnoge države, i koji careve pobedi, evo od sve svoje slave i od svih svojih podanika ne uzima sobom ništa osim ove bedne košulje".

SOZERCANJE

Da sozercavam čudesno javljanje Boga Mojseju naSinaju (II Mojs. 20), i to:
1. kako se Mojsej pope na Goru Sinaj, i stupi u mrak,u kome beše Bog;
2. kako je svetlost Božja tako velika, da pred njom sva priroda i njena svetlost postaje mrak;
3. kako je srce čovečje kao Gora Sinaj; u mraku srca susreće se Bog s čovekom.

BESEDA

o dužnosti pastira duhovnih
Pasite stado Božije, koje vam je predato,
i nadgledajte ga, ne silom nego dragovoljno
po Bogu, niti za nepravedne dobitke nego
iz dobra srca; niti kao da vladate narodom,
nego bivajte ugledi stadu
(I Pet. 5, 1-3).
Evo ustava pastirima stada Hristovoga! U nekoliko reči sv. apostol Petar izobličio je tri strašne strasti, koje od pastira čine vukove, i to: strast gordosti (nadgledajte ga ne silom), strast srebroljublja (niti za nepravedne dobitke), i strast vlastoljublja (niti kao da vladate narodom). Na suprot ovim opakim strastima istakao je apostol tri dobrodetelji, koje treba da krase sveštenika Božjeg, i to: strah Božji (dragovoljno po Bogu), usrđe (nego iz dobra srca), i službu (bivajte ugledi stadu). Ovaj ustav dao je apostol ne samo kao učitelj nego i kao prorok. Jer stoleća su pokazala u glavnom dve vrste pastira, i to jedne, koji su se rukovodili svojim strastima u stareševanju nad crkvom: gordošću, srebroljubljem i vlastoljubljem; i druge, koji su se rukovodili strahom Božjim, usrđem i primerom službe. Od onih prvih crkva je stradala, ali nije propala, dok su oni propali. Od ovih drugih crkva je rasla, i napredovalai blistala u svetu. Ono su vukovi, a ovo su pastiri. Oni su neprijatelji i ljudi i Boga, ovi su prijatelji i ljudi iBoga. Pastirenačalnik Hristos tražiće računa i od jednih i od drugih o svakoj ovci, t.j. o svakoj duši čovečjoj, i platiće pravedno svakome po zasluzi. Gordost, srebroljublje i vlastoljublje nazovi-pastira platiće ognjem večnim, a strah Božji, usrđe i službu pravih pastira platiće radošću večnom.
O Gospode Isuse, Pastirenačalniče, pomozi pastirima stada Tvoga slovesnoga, da do kraja ispune zapovest Tvoga svetog apostola. Tebi slava i hvala vavek. Amin.