Crkvena opština u Cirihu eparhija Austrijsko-Švajcarska
Svetotrojični hram
Svetouspenski hram

Žitija Svetih iz Žičkog prologa

Sreda, 23.01. (10.01. po Starom kal.)

Sveti Grigorije episkop niski

Sveti Grigorije episkop niski

Brat svetog Vasilija Velikog. Bio je najpre samo prezviter, pošto beše ženjen, a kada mu umre žena, blažena Teozva, izabraše ga i posvetiše za episkopa u Nisi. Odlikovao se ogromnom svetskom učenošću i duhovnim opitom. Učestvovao na II vaseljenskom saboru. Misli se da je on sastavio drugi deo Simvola Vere. Veliki besednik, tumač Svetog Pisma, i bogoslov. Zbog svoga poraza arijevci se behu naročito na njega okomili kao na svog strašnog protivnika, te u vreme cara Valenta, njihovog jednomišljenika, uspeše da zbace s episkopske stolice i oteraju u izgnanstvo. Osam godina provede ovaj Sveti Otac u izgnanstvu trpeljivo snoseći sve bede i sva poniženja. Najzad skonča u dubokoj starosti koncem IV veka preselivši se u Carstvo Božje i ostavši kroz sve vekove na zemlji kao veliko svetilo crkve.

Prepodobni Amon

Podvižnik misirski. Četrnaest godina trudio se i Bogu molio samo da pobedi gnev u sebi. Dostigao toliko savršenstvo dobrote da nije bio više svestan da postoji zlo u svetu. Osobit znalac Svetog Pisma. Upokojio se pročetkom V veka.

Sveti Markijan

Rođen u Rimu, no kao prezviter proživeo do kraja svoj vek u Carigradu, većim delom u vreme carovanja Markijana i Pulherije. Nasledivši veliko bogatstvo od roditelja, on ga je neštedice istrošio na dve svrhe: na zidanje ili obnavljanje hramova i na milostinju siromasima. Sazidao je dve nove crkve u Carigradu, znamenite po svojoj lepoti i svetinji: svetoj Anastasiji i svetoj Irini. Kad su ga pitali zašto tako mnogo troši na crkve, on odgovori: "Kad bih ja imao ćerku, i hteo je udati za nekoga plemića, zar ja ne bih potrošio mnogo zlata da je ukrasim kao dostojnu nevestu? A ovde ja ukrašavam Crkvu, nevestu Hristovu". Koliko je, pak, ovaj divni muž bio izdašan prema crkvama i siromasima, toliko je bio tvrd, i veoma tvrd, prema samom sebi, sledujući savetu apostolskom: "Kad imamo hranu i odeću, budimo ovim zadovoljni" (1. Tim 6, 8). Piše se o njemu: "Sav bi u Bogu i Bog u njemu, i predstavi se Bogu ispunjen godinama i dobrim delima", 471. godine.

Pesma iz Prologa

Duh darove drži,
Duh darove deli,
Nekom milost blagu, nekom razum smeli.
Nekome izrjadnu devičku čistotu,
Nekom ljubav živu, il' uma pravotu
Po jačini vere Duh dar nov domeće:
Poraste li vera što brda pokreće,
Riznica je Duha, otvorena tada
I dar na dar, ko dažd, na vernoga pada.
Zbog velike vere Grigorije sveti
Visini duhovnoj ko oro uzleti.
Zbog velike vere i sveti Markijan
Milošću nebeskom beše obasijan:
Gpigop'jy se dade svetlost bogoslovlja.
Markijanu milost — jelej slavoslovlja.
O nebesni Duše, Gospode i Care,
Ni nam ne uskrati tvoje čudne dare,
No molitvom Tvojih izbranih sasuda
Spasi nas osude u dan Strašnog Suda.

RASUĐIVANJE

Sujetljivost zbog odela naročito uzima maha u naše vreme. Ko nema čim drugim da se gordi, taj se gordi odelom. A onaj ko bi imao čim drugim, dragocenijim od odela, da se gordi, taj se i ne gordi. Kao što zlato što ne izlazi na površinu zemlje, tako se ni duhovne vrednosti jednoga čoveka ne pokazuju spolja. Priča se kako je neki znameniti filozof video jednoga mladića, kako se gordi svojim odelom, pa mu priđe i šapnu na uho: "To isto runo nosio je pre tebe ovan, pa ipak je bio samo ovan!" — Biti hrišćanin i gorditi se odelom još je luđe nego biti car i gorditi se prašinom pod nogama svojim. Dok je sv. Arsenije nosio zlatotkano odelo u carskom dvoru, niko ga nije nazivao Velikim. Velikim je nazvat onda kada se bezobzirno sav predao službi Bogu i obukao u dronje.

SOZERCANJE

Da sozercavam niščetu Gospoda Isusa i to:
1. niščetu cara koji se rodi u pećini,
2. niščetu najbogatijega koji gladova i žeđova,
3. niščetu Svemoćnoga u opštenju s niščim na zemlji.

BESEDA

o zadovoljenju s onim što nam je najnužnije
A kad imamo hranu i odeću, budimo zadovoljni (I Tim. 6, 8)
Apostoli Božji učili su druge onom što su oni sami životom svojim ispunili. Kad su imali hranu i odeću, oni su bili zadovoljni. Čak i kad se dešavalo da nisu imali ni hranu ni odeću, oni su bili zadovoljni. Jer njihovo zadovoljstvo nije priticalo spolja nego je izviralo iznutra. NJihovo zadovoljstvo nije bilo tako jevtino kao zadovoljstvo životinjsko, nego skuplje, mnogo skuplje i ređe. Zadovoljstvo unutrašnje, zadovoljstvo od mira i ljubavi Božje u srcu, to je zadovoljstvo viših ljudi, to je bilo zadovoljstvo apostolsko. U velikim borbama generali se odevaju i hrane kao i prosti vojnici, i ne traže zadovoljstva u hrani i odelu nego u pobedi. Pobeda je glavno zadovoljstvo onih koji se bore. A hrišćani su, braćo, u borbi neprestanoj, u borbi za pobedu duha nad materijom, u borbi za preodolenje višeg nad nižim, čoveka nad skotom. Nije li, dakle, više nego smešno voditi borbu a ne brinuti o pobedi nego o spoljnim ukrasima i nakitima? Nije li glupo davati znake raspoznavanja svome neprijatelju? Naš nevidljivi neprijatelj raduje se sujetljivosti našoj, i podržava nas u svakoj sujetnoj pomisli, i zapošljava nas svim mogućim neuračunljivim sitnicama i dangubicama, samo da bi navalio na naš um teški zaborav odnosno onoga zbog čega smo mi na zemlji. On nam predstavlja ništavno važnim, i sporedno glavnim, i pogubno korisnim, samo da bi odneo pobedu nad nama i srušio nas zauvek.
Gospode sveti, krepki i besmrtni, koji si nas od blata sazidao, i u blato dušu živu udahnuo, ne daj, Gospode, da blato nadvlada! Pomozi duhu našem da uvek bude jači od zemlje. Tebi slava i hvala vavek. Amin.