Crkvena opština u Cirihu eparhija Austrijsko-Švajcarska
Svetotrojični hram
Svetouspenski hram

Žitija Svetih iz Žičkog prologa

Sreda, 22.04. (09.04. po Starom kal.)

Sv. muč. Evpsihije.

Beše blagorodnog porekla i vaspitan dobro u veri blagočestivoj. U vreme cara Julijana Ostupnika, kada u Kesariji upravljaše crkvom Božjom sv. Vasilije Veliki, ovaj Evpsihije stupi u brak sa devojkom uglednom. No ne beše mu dano ni jednoga dana da poživi u braku. Jer u vreme njegove svadbe desi se neznabožački praznik sa žrtvoprinošenjem idolu Fortuni. Evpsihije sa drugovima ode i polupa sve idole u hramu, pa i sam hram razori. Čuvši za ovo car Julijan, razgnevi se veoma i naredi, da se vinovnici poseku, da se mnogi hrišćani uzmu u vojsku, da se udari ogroman danak na hrišćane, da se o trošku hrišćana ponovo sazida hram Fortuni, i da se gradu tome oduzme počasno ime Kesarija (koje mu dade kesar Klavdije) i prozove pređašnjim imenom Maza. Sv. Evpishije beše najpre vezan za drvo i mučen ljuto, a po tom posečen, 362 god. Malo po tom opaki car Julijan poseti taj grad na svome putu za Persiju, protiv koje ratovaše. Sv. Vasilije iziđe mu u susret i iznese tri ječmena hleba u znak počasti i gostoprimstva. Car naredi da se svetitelju da kao uzdarje jedna šaka sena. Reče Vasilije caru: „ti se nama rugaš, o care, mi ti prinesmo hleb, kojim se hranimo, a ti nam daješ skotsku hranu koju ti ne možeš svojom vlašću pretvoriti u hranu ljudsku". — Na to car odgovori: „znaj da ću te tim senom hraniti kad se vratim iz Persije!" — No zlobni odstupnik nikada se više ne vrati živ iz Persije, jer pogibe tamo zasluženom i neprirodnom smrću.

Evanđelja

Sreda Svetle nedelje

 

JN. 1. 35-51

           (Zač. 4).

35. Sutradan opet stajaše Jovan i dvojica od učenika njegovih.

36. I ugledavši Isusa gdje ide, reče: Gle, Jagnje Božije!

37. I čuše ga oba učenika kad govoraše, i otidoše za Isusom.

38. A Isus obazrevši se i vidjevši ih, gdje idu za njim, reče im: Šta tražite? A oni mu rekoše: Ravi, što prevedeno znači: učitelju, gdje stanuješ?

39. Reče im: Dođite i vidite! I otidoše, i vidješe gdje stanuje; i ostadoše kod njega onaj dan. A bijaše oko desetoga časa.

40. A jedan od dvojice koji čuše od Jovana i odoše za njim bijaše Andrej, brat Simona Petra.

41. On nađe najprije brata svojega Simona, i reče mu: Našli smo Mesiju, što prevedeno znači: Hristos.

42. I dovede ga Isusu. I Isus pogledavši na njega reče: Ti si Simon, sin Jonin; ti ćeš se zvati Kifa, što znači Petar.

(Zač. 5).

43. Sutradan htjede Isus izići u Galileju, i nađe Filipa, i reče mu: Hajde za mnom!

44. A Filip bješe iz Vitsaide, iz grada Andrejeva i Petrova.

45. Filip nađe Natanaila i reče mu: Našli smo onoga za koga pisa Mojsej u Zakonu i Proroci: Isusa, sina Josifova, Nazarećanina.

46. I reče mu Natanailo: Iz Nazareta može li biti što dobro? Reče mu Filip: Dođi i vidi!

47. A Isus vidje Natanaila gdje dolazi k njemu i reče za njega: Evo pravog Izrailjca u kome nema lukavstva.

48. Reče mu Natanailo: Otkuda me poznaješ? Odgovori Isus i reče mu: Prije nego te pozva Filip, vidjeh te kad bijaše pod smokvom.

49. Odgovori Natanailo i reče mu: Ravi, ti si Sin Bo-žiji, ti si car Izrailjev.

50. Odgovori Isus i reče mu: Zato što ti kazah da te vidjeh pod smokvom, vjeruješ? Vidjećeš više od ovoga.

51. I reče mu: Zaista, zaista vam kažem: od sada ćete vidjeti nebo otvoreno i anđele Božije kako uzlaze i silaze na Sina Čovječijega.

RASUĐIVANJE

Priča se za Perikla, da je bio čovek bez malo savršene ljudske lepote, no da mu je glava bila suviše duguljasta i ličila na dulek, tako da je izazivao podsmeh kad god bi se pojavljivao gologlav. Da bi sakrili ovaj njegov nedostatak ovoga velikog muža svoga naroda, grčki vajari su ga uvek radili sa kalpakom na glavi. Kad su neki iz neznabožaca znali da skrivaju nedostatke svoga bližnjega, koliko više smo, dakle, mi hrišćani dužni to činiti? Čašću jedan drugoga većeg činite (Rim 12, 10), naređuje apostol onima koji se drže Hrista. Kako ćemo reći, da se držimo Hrista krotkoga i prečistoga, ako svaki dan trujemo vazduh pričama o tuđim gresima i nedostatcima? Skrivati svoju vrlinu i tuđi nedostatak — u ovome je glavna mudrost duhovna.

BESEDA

o potrebi smrti radi roda mnogog
Zaista, zaista vam kažem: ako zrno
pšenično padnuvši na zemlju ne umre,
onda jedno ostaje; ako li umre mnogo
roda rodi
(Jov. 12, 24)
Zašto sejač baca pšenicu u zemlju? Da li za to da bi pšenica umrla i istrulela? Ne, nego zato da bi živela i rod rodila. Sejući seme sejač i ne misli o smrti i trulenju semena nego o životu i rodu njegovom. Vaistinu, s radošću seje sejač seme svoje, ne misleći o smrti semena nego o životu i rodu. Sejač je Hristos Gospod, a ljudi su pšenica NJegova. On je blagoizvoleo nazvati nas pšenicom. Mnogo je i drugog semena na zemlji, no ništa nije dragocenije od pšenice. Zašto nas poseja Gospod po zemlji? Da li zato da bi umrli i istruleli? Ne, nego zato da bi živeli i rod rodili. On uzgredno pominje našu smrt, pominje je samo kao uslov života i mnogog roda. Cilj sejanja nije smrt nego život. No seme mora prvo da umre i da istruli; i On to samo pominje, jer zna da mi to svi i suviše dobro znamo. Samo nas uzgredno podseća na to, dok je NJegovo Jevanđelje u glavnome povest o životu, o životu i rodu. O tome nam On mnogo govori, jer zna da mi to ne znamo, i da se gušimo od neznanja i sumnje. I ne samo da nam govori mnogo o životu nego nam i pokazuje život. Vaskrsenjem Svojim pokazuje nam jasnije od sunca život i rod mnogi. I sva istorija Crkve NJegove jeste jasna mapa života.
O Gospodaru života nesavladljivog, spasi nas od smrti grehovne. Izbavi nas od smrti duševne. Tebi slava i hvala vavek. Amin.