Crkvena opština u Cirihu eparhija Austrijsko-Švajcarska
Svetotrojični hram
Svetouspenski hram

Žitija Svetih iz Žičkog prologa

Ponedeljak, 21.06. (08.06. po Starom kal.)

PEDESETNICA

PEDESETNICA (gr. πεντεκοστη lat. pentecoste, pedesetnica, pedeseti dan); događaj i praznik silaska Svetoga Duha u pedeseti dan po Hristovom vaskrsenju, nagovešten u Starome Zavetu kao mesijansko proročanstvo (Joilj 3,1; up. Dela 2,1-21). Pedesetnica se naziva "kraj praznika", dakle događaj kojim se dovršava istorija Spasenja ostvarena u Hristu stoga što "izlivanje" Duha na čovečanstvo, ili krštenje Duhom Svetim, jeste jedna od Mesijinih službi. Iako je Duh delao i pre Pedesetnice, ipak se On sada pokazao u Svojoj ipostasi, da bi istoriju Spasenja doveo do savršenstva. Sad zapravo počinje "ikonomija" Duha Svetoga, kao onoga koji sabira narod Božiji u Hristovome telu. Sveti Jovan Zlatousti pokazuje da silaskom Svetoga Duha na apostolsku zajednicu na dan Pedesetnice, Sin šalje "darove pomirenja" Božijeg sa vernima, kroz NJegovu žrtvu. Između Sina i Duha Svetoga učinila se ne samo razmena u kojoj je Sin uzeo zalog naše prirode koju je uzneo na nebo i poslao nam Svoga Duha, nego i proslavljenoga Hrista, želeći da pokaže da nas je izmirio sa Ocem, da Ga je umilostivio i poslao nam kao dar Duha Svoga. Dolazak Duha jeste znak pomirenja između Boga i čoveka u Isusu Hristu, kao što je i zaustavljanje Duha Svetoga bilo zaista znak gnjeva Božijeg. Apostol Jovan tvrdi da pre Krsta na svetu još ne beše Duh Sveti zato što se još ne beše učinilo pomirenje sa Bogom kroz žrtvu Sina; a Sin se još ne beše proslavio kao pravda radi Svoje poslušnosti: "...jer Duh Sveti još ne bješe dat, zato što Isus još ne bješe proslavljen" (Jn. 7,39). Stoga sam Spasitelj veli da je NJegovo Vaznesenje potrebno da bi Duha poslao kao znak i dar našeg pomirenja sa Bogom kroz NJegovu žrtvu: "Nego vam istinu govorim: bolje je za vas da ja odem, jer ako ja ne odem, Utješitelj neće doći k vama; ako li odem, poslaću ga k vama" (Jn. 16,7). Prema tome, Duh Sveti je taj koji razdeljuje dejstvo žrtve Isusa Hrista, On svedoči da smo usinovljeni, da smo postali u Hristu sinovi Božiji po blagodati: "Ovaj Duh svjedoči našemu duhu da smo djeca Božija" (Rim. 8,16). Zato niko ne može na-zvati Isusa Gospodom do u Duhu Svetome (1. Kor. 12,3). Pedesetnica predstavlja ne samo poreklo i temelj Crkve nego i njen uzor, jer oko Apostola, u zajednici, behu prisutni i prvi hrišćanski učenici. Duh Sveti bio je darovan prvoj apostolskoj zajednici (Dela 4,31), obdarivši je svim onim što je neophodno za hrišćanski organizam: propovedanje Jevanđelja, Tajne, harizme, đakonija. Istorijska egzistencija, kontinuitet sa Apostolima i svako svešteno dejstvo Crkve zavisi od pri-zivanja Svetoga Duha. Crkva crpe svoj unutrašnji život iz stalnog aktualizovanja Pedesetnice, prizivanjem Duha. Upravo zato "mi možemo proslavljati Pedesetnicu u svako vreme", veli Sveti Jovan Zlatousti (0 Svetoj Pedesetnici, R.O., 50,454). Slanje Duha u vremenu, na Pedesetnici, znači i početak eshatološkog Carstva koje Crkva ovde predokuša. Nova Crkva jeste slika buduće Crkve (Petar Damaskin). Zato Crkva treba da drži zapaljen "oganj" koji je Hristos bacio na zemlju (Lk. 12,49), kao što savetuje i Sveti Apostol Pavle: "Duha ne gasite" (Ef. 4,30). Silom Svetoga Duha promeniće se lice cele tvorevine (Otkr. 21,1), tako da će na kraju Bog biti Sve u svemu ili, kako kaže Sveti Maksim Ispovednik, "bića će postati po blagodati ono što je Bog po prirodi" (Gnostičke glave, II, 25, Rum. filok., tom II, str. 75). On obitava u dostojnima i u Budućem Veku čineći besmrtnima i ispunjujući večnom slavom tela njihova (Sveti Grigorije Palama, Beseda na dan silaska Svetoga Duha, prev. 0. Kaćula, Mitrpiolija Olšenije, XXIII, 1971, br. 1-2, str. 44). Značaj Pedesetnice sastoji se u tome što od tada Duh Sveti konačno ulazi u istoriju, u kojoj vreme i prostor više ne postoje bezličnog prisustva, stvarnog dolaska i aktivnog Božijeg delanja. Tekst preuzet iz Rečnika Pravoslavne Teologije protojereja Jovan Brije sa sajta svetosavlje.org http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Recnik/P.htm

Sveti velikomučenik Teodor Stratilat.

Sveti velikomučenik Teodor Stratilat.

Ovaj svetitelj praznuje se (v. 8. februar), i tamo je njegovo žitije opisano, a 8. juna pak praznuje se prenos moštiju njegovih iz Iraklije u Evhaitu. Tako beše i zaveštao sveti Teodor pri stradanju, svome slugi Varu: "Telo moje", reče, "položi u Evhaiti na imanju mojih predaka". Sveti Anastasije Sinajski zapisao je ovo čudo od ikone svetog Teodora: u mestu Karsatu blizu Damaska bila je jedna crkva u ime svetog Teodora Stratilata. Kada Saraceni pokoriše Damask, jedna grupa Saracena sa ženama i decom nastani se u toj crkvi. Na zidu je bio fresko lik svetog Teodora. Jedan Saracen pusti strelu i udari lik svetiteljev u lice. Na jedanput krv poteče iz lika. Uskoro posle toga cela ta grupa Saracena izumre tu u crkvi. Sveti Anastasije veli, da je on lično bio u toj crkvi, video lik svetiteljev na dvoru i tragove od stinule krvi.

Prepodobni Zosim Finikijski

Ovaj svetitelj rođen bi u selu Sindi, u okolini grada Tira. Podvizavaše se blizu grada Tira u svome manastiru. Nemajući nikakva oblaka na savesti svojoj, proziraše duhom svojim u daljinu i znađaše šta se događa u svetu. Tako prozre i vide pad Antiohije od zemljotresa, i plačući gorko prostre se po zemlji i moljaše Boga, da do kraja ne pogubi taj grad. Dogodi se jednom, da mu na putu lav ubi i pojede magarca. Svetitelj naredi lavu, da mu mesto magarca posluži i ponese breme. Lav se pokaza pred svetiteljem krotak kao jagnje, primi breme na sebe i donese ga do vrata grada Kesarije, gde ga Zosim oslobodi i otpusti. Upokoji se sveti Zosim mirno u VI veku.

Sveti Jefrem, patrijarh antiohijski

U vreme vizantijskog cara Anastasija beše Jefrem vojvoda strana istočnih. Poznat svima zbog svoje velike pobožnosti i milosrđa, i zbog toga veoma uvažen. Kada trebaše obnoviti Antiohiju, porušenu zemljotresom i ognjem, odredi car vojvodu Jefrema, da rukovodi tim poslom. Jefrem ispunjavaše svoju dužnost s prilježnošću i ljubavlju. Među običnim radnicima zidarima beše i neki episkop, koji iz nepoznatih razloga beše ostavio episkopstvo i delovaše kao običan radnik, i niko ne znade, da je taj čovek episkop. Jednoga dana prileže taj čovek da se odmori od teškog truda sa ostalim radnicima i zaspa. A vojvoda Jefrem pogledavši vide ognjeni stub gde se izvija od toga čoveka pa do nebesa. Začuđen i užasnut Jefrem potom prizva onoga čoveka i zakle ga da mu kaže, ko je on. Čovek se taj dugo ustručavaše no najzad prizna, da je episkop i proreče Jefremu, da će uskoro biti posvećen za patrijarha antiohijskog (mesto patrijarha beše upražnjeno, jer od zemljotresa pogibe stari patrijarh Enfrasije). I zaista, tih dana Jefrem bude izabran i posvećen za patrijarha. Zbog njegove dobrote, čistote, i revnosti za Pravoslavlje dade mu se od Boga veliki dar čudotvorstva. Jedanput, da bi ubedio jednog jeretika, da je Pravoslavlje istinito, stavi u oganj svoj omofor, a on se moljaše Bogu. I omofor stajaše u ognju tri sata i osta nepovređen. Videći to onaj jeretik, užasnu se, i odbaci jeres. Skonča sveti Jefrem u miru 540. godine i preseli se u Carstvo Božje.

RASUĐIVANJE

Strah u stradanju i strah od nestradanja. To je jedan isti strah, i on označava bojazan duhovna čoveka, da li se Bog nije udaljio od njega. Kada je sveta Katarina pretrpela mnoge i teške muke, javi joj se Gospod, i ona Ga upita: „Gde si bio Gospode dosad, da me utešiš u tolikim stradanjima?" A Gospod joj odgovori: „Ovde sam ja bio, u tvom srcu."
No ne manji strah može da naiđe na duhovna čoveka, kada dugo na nj ne nailaze stradanja. Ušao inok u jednu crkvu u Aleksandriji, i video neku ženu kako kleči pred ikonom Spasiteljevom i c plačem vapije ka Gospodu: „Ostavio si me, Gospode, pomiluj me, Milostivi!" Posle molitve upita inok ženu: „Ko te je uvredio, da se tako gorko žališ Bogu?" odgovori žena: „Do sada me niko nije uvredio; i baš zato ja i plačem, jer me je Bog ostavio i za tri godine nikakvim stradanjem nije me posetio. Za ovo vreme niti sam ja bolovala, niti sin moj, niti mi je išta od domaće živine propalo."

SOZERCANJE

Da sozercavam čudesno iscelenje dvojice slepaca (Mat. 9, 27) i to:
1. kako slepci vapijahu ka Gospodu, da bi im otvorio oči,
2. kako se Gospod dohvati očiju njihovih i učini im po veri, i oni progledaše,
3. kako i moju slepu dušu može Gospod dodirnuti i duhovni mi vid povratiti, ako c verom k NJemu vapijem.

BESEDA

o Caru nad carevima
Mnom carevi caruju, i vladaoci postavljaju pravdu. Mnom vladaju knezovi i poglavari i sve sudije zemaljske. Ja ljubim one koji mene ljube. (Priče Sol. 8, 15-17)
Da ne pomisli car, da svojom silom i mudrošću caruje, jer će porugan biti od bezsilnih i bezumnih. Da ne pomisli vladar, da po svojoj pameti i volji pravdu postavlja među ljudima, da ne pomisli ludost, smešnu i za decu. Da ne pomisle knezovi i poglavari i sudije, da vladaju po nečijoj volji i milosti mimo Božje volje i milosti, jer će se ugruvati do smrti na poledici, kojim se klizaju svi oni što Boga zaboravljaju.
Ja ljubim one koji mene ljube, govori Gospod. To Gospod govori na prvom mestu carevima i knezovima i sudijama ljudskim. Jer ako oni ljube Gospoda, mili su Gospodu veoma. Ako oni ljube Gospoda, ljubiće Ga i narodi, nad kojima oni vladaju i sude. A ako narodi ljube Gospoda, ljubiće i svoje careve i knezove i sudije.
Ukoliko je jedan čovek uzdignut vlašću i čašću nad ljudima, utoliko treba da je bliži Bogu od ljudi nad kojima je uzdignut.
O braćo moja, Gospod se raspeo za nas na krstu, i time je pokazao Svoju ljubav prema nama. Onaj koji se raspeo za nas, vaistinu više nas ljubi od onoga, ko se samo veseli s nama za trpezom. Pa kad ljubimo toliko svoje prijatelje oko trpeze, kako da ne ljubimo Onoga, ko se iz ljubavi prema nama raspeo na krstu!
O Gospode blagosloveni, otvori nam vid duhovni, da bismo videli svu neizmernu dubinu ljubavi Tvoje, i da bismo se i mi razgoreli ljubavlju prema Tebi! Tebi slava i hvala vavek. Amin