Crkvena opština u Cirihu eparhija Austrijsko-Švajcarska
Svetotrojični hram
Svetouspenski hram

Žitija Svetih iz Žičkog prologa

Utorak, 21.05. (08.05. po Starom kal.)

Sveti apostol i jevanđelist Jovan

Sveti apostol i jevanđelist Jovan

Spomen ovog velikog apostola i jevanđelista praznuje se 26. septembra. No 8. maja spominje se čudo projavljeno od groba njegova. Kada, naime, Jovanu beše više od sto godina, on uze sedam svojih učenika, iziđe iz Efesa i naredi učenicima da iskopaju grob u vidu krsta. Potom siđe starac živ u taj grob, i bi pogreben. Kada docnije otvoriše verni grob Jovanov, ne nađoše tela u grobu. A 8. maja svake godine dizaše se neka prašina od groba njegova, od koje se isceljivahu bolesnici od raznih bolesti.

Sveta Emilija

Mati svetog Vasilija Velikog. U mladosti želela ostati doživotnom devojkom, no bude prinuđena u brak. Rodila devetoro dece, i tako ih nadahnula duhom Hristovim, da su petoro od njih postali svetitelji hrišćanski, i to: Vasilije Veliki, Grigorije, episkop niski, Petar, episkop sevastijski, Makrina i Teozvija. U starosti ustrojila manastir gde je živela sa svojom ćerkom Makrinom, i gde se upokojila u Gospodu 8. maja 375. godine.

Prepodobni Arsenije Trudoljubivi

Monah kijevski. Nikad sebi nije odmora davao, no neprekidno se trudio. Hranu je uzimao samo jednom dnevno, po zalasku sunca. Podvizavao se i upokojio u XIV veku.

Prepodobni Arsenije Veliki

Ovaj slavni svetitelj rodom bi od jedne patricijske familije u Rimu, i dobro školovan, kako u svetskim naukama i filosofiji tako i u duhovnoj mudrosti. Ostavivši svu sujetu svetsku, on se predade crkvi na službu, i bi đakonom velike crkve u Rimu. Neoženjen, povučen, ćutljiv, molitven, Arsenije mišljaše tako proživeti ceo život svoj. No Promisao Božja upravi njegov životni put drukčije. Car Teodosije ga uze za vaspitača i učitelja svojih sinova: Arkadija i Honorija, i postavi ga za senatora okruživši ga velikim bogatstvom, i počastima, i raskoši. No sve ovo više pritiskivaše srce Arsenijevo, nego što ga zadovoljavaše. Desi se jedanput, da Arkadije učini neku krivicu, i Arsenije ga zato kazni. Uvređeni Arkadije smišljaše tešku osvetu svome učitelju, za koju kad sazna Arsenije, preobuče se u odelo prosjačko, ode na obalu morsku, sede u lađu i otplovi u Misir. Kada stiže u slavni Skit, postade učenik slavnoga Jovana Kolova, i predade se podvigu. Smatraše sebe mrtvim; i kad mu neko javi, da mu je jedan bogati srodnik umro i njemu zaveštao sve imanje, on odgovori: "Pa ja sam pre njega umro, kako mu, dakle, ja mogu biti naslednikom?" Povučen u jednu pustinjsku keliju kao u grobnicu, on je povazdan pleo kotarice od palminog lišća, a noću se Bogu molio. Izbegavao je ljude i svaki razgovor s ljudima. Samo prazničnim danima izlazio je iz kelije i dolazio u crkvu na pričešće. Da se ne bi olenjio, on je sebi često postavljao pitanje: "Arsenije, zašto si došao u pustinju? Proveo je pedeset pet godina kao pustinožitelj, i za sve to vreme bio je ugled monasima, i slava monaštva uopšte. Svega je poživeo sto godina, i skončao je mirno posle dugovremenog truda i dobrovoljno naloženog na sebe mučeništva 448. godine. Preseli se u carstvo Hrista Gospoda, koga ljubljaše svim srcem svojim i svom dušom svojom.

Pesma iz Prologa

Apsenije nije slavni, koga svet slavljaše.
Bežeći od slave, sebi govoraše:
— Smatraj cebe mrtvim za svet i za ljude.
Ne govori reči ni mudre ni lude.
Za reč sam se katkad u životu kajo,
Za ćutanje nikad nisam se pokajo.
Ako srce svoje ne vežem za Boga,
Ne mogu c otresti života strasnoga.
Ako misli moje samo Boga slave,
Spoljašnje će strasti mene da ostave,
Molitvom i trudom vreme ispunjavaj,
Trudi se što više a što manje spavaj.
Arsenije grešni, ta što si zastao,
Za što s' u pustinju, pitam te, došao?
Rad spasenja duše, ne rad' lenstvovanja,
Radi pokajanja, a ne rad' spavanja.
Žurno sebe leči, i dušu oživljuj:
Gospodi pomiluj! prosti i pomiluj!

RASUĐIVANJE

Neki monah žalio se svetom Arseniju, kako pri čitanju Svetog pisma ne oseća ni silu reči pročitanih, niti umilenja u srcu. Na to će mu veliki svetitelj odgovoriti:
„Čedo, ti samo čitaj! Čuo sam da čarobnici zmija, kad obajavaju zmije, izgovaraju reči, koje oni sami ne razumeju, ali zmije čuvši izgovorene reči, osećaju silu njihovu i bivaju ukroćene. Tako i mi kad neprestano držimo u ustima svojim reči Sv. Pisma, pa ma silu njihovu mi i ne osećali, zli duhovi čuvši, straše se i beže, jer ne mogu da podnesu reči Duha Svetoga.”
Čedo, ti samo čitaj! Duh Sveti, koji je preko nadahnutih ljudi napisao reči božanstvene, čuće i razumeće i pohitaće ti u pomoć: i razumeće i osetiće demoni, i pobeći će od tebe. To jest, razumeće Onaj koga prizivaš u pomoć, i razumeće oni koje želiš da oteraš od sebe. I oba cilja biće postignuta.

SOZERCANJE

Da sozercavam silazak Boga Duha Svetoga na apostole i to:
1. kako se pokazuju ognjeni jezici nad apostolima, po jedan na svakom od njih,
2. kako se apostoli ispunjavaju Duha Svetoga i počinju govoriti raznim jezicima, kako im sam Duh Sveti daje da govore.

BESEDA

o zlu kao plodu misli ljudskih
Čuj, zemljo, evo ja ću pustiti zlo na ovaj narod, plod misli njihovijeh, jer ne paze na moje riječi, i odbaciše zakon moj (Jerem. 6, 19)
Vidite li, braćo, gde raste i gde sazreva zlo? Ne u krilima Božjim nego u mislima ljudskim. U misli ljudske zlo biva posejano od sile demonske, ili od strasti telesnih. U mislima ljudskim zlo raste, i grana se, i razmnožava se, i cveta, i lista, i najzad plodove pokazuje. Blagovremeno Bog opominje ljude, da se trgnu od zlih misli svojih, kako zlo ne bi sazrelo u duši ljudskoj i donelo gorke i smrtonosne plodove svoje. Blagovremeno opomenu Bog Kaina, no Kain ne hte čuti opomenu, nego pusti da zla pomisao na brata donese zao plod, bratoubistvo.
Koje su misli zle? Sve one koje idu nasuprot zakonu Božjem, reči Božjoj. Zle misli su samovoljni zakon čovečji, koji čovek samome sebi propisuje mimo i nasuprot zakonu Božjem. Ako li je pak čovek odlučno rešen da se drži zakona Božjeg, zle misli su tada nemoćne kao senke, koje se brzo pojavljuju no isto tako brzo i iščezavaju. Tada je čovek gospodar nad mislima svojim, jer oseća Boga kao gospodara nad sobom. Tada je zakon Božji zakon, a zle misli ljudske ništa.
Evo ja ću pustiti zlo na ovaj narod, govori Gospod. Kakvo zlo? Plod misli njihovijeh. To jest: ja ću dopustiti samo da požnju ono što su posejali i odnegovali; jer zlo niti je Moje seme, niti Moja žetva. Zlo koje ću ja pustiti na bezakone ljude, jeste plod misli njihovih. Po mislima svojim trebalo je oni da cene, kakvo će ih zlo snaći, kao što sejač po semenu ceni, šta će imati da žanje.
O Gospode krotki i nezlobni, spasi nas od našeg sopstvenog zla, koje smo sami u sebi odnegovali. Otkloni zle plodove zloga useva, molimo Ti se. I pomozi nam počupati zlo seme iz duše svoje. Tebi slava i hvala vavek. Amin.

BESEDA

o zlu kao plodu misli ljudskih
Čuj, zemljo, evo ja ću pustiti zlo na ovaj narod, plod misli njihovijeh, jer ne paze na moje riječi, i odbaciše zakon moj (Jerem. 6, 19)
Vidite li, braćo, gde raste i gde sazreva zlo? Ne u krilima Božjim nego u mislima ljudskim. U misli ljudske zlo biva posejano od sile demonske, ili od strasti telesnih. U mislima ljudskim zlo raste, i grana se, i razmnožava se, i cveta, i lista, i najzad plodove pokazuje. Blagovremeno Bog opominje ljude, da se trgnu od zlih misli svojih, kako zlo ne bi sazrelo u duši ljudskoj i donelo gorke i smrtonosne plodove svoje. Blagovremeno opomenu Bog Kaina, no Kain ne hte čuti opomenu, nego pusti da zla pomisao na brata donese zao plod, bratoubistvo.
Koje su misli zle? Sve one koje idu nasuprot zakonu Božjem, reči Božjoj. Zle misli su samovoljni zakon čovečji, koji čovek samome sebi propisuje mimo i nasuprot zakonu Božjem. Ako li je pak čovek odlučno rešen da se drži zakona Božjeg, zle misli su tada nemoćne kao senke, koje se brzo pojavljuju no isto tako brzo i iščezavaju. Tada je čovek gospodar nad mislima svojim, jer oseća Boga kao gospodara nad sobom. Tada je zakon Božji zakon, a zle misli ljudske ništa.
Evo ja ću pustiti zlo na ovaj narod, govori Gospod. Kakvo zlo? Plod misli njihovijeh. To jest: ja ću dopustiti samo da požnju ono što su posejali i odnegovali; jer zlo niti je Moje seme, niti Moja žetva. Zlo koje ću ja pustiti na bezakone ljude, jeste plod misli njihovih. Po mislima svojim trebalo je oni da cene, kakvo će ih zlo snaći, kao što sejač po semenu ceni, šta će imati da žanje.
O Gospode krotki i nezlobni, spasi nas od našeg sopstvenog zla, koje smo sami u sebi odnegovali. Otkloni zle plodove zloga useva, molimo Ti se. I pomozi nam počupati zlo seme iz duše svoje. Tebi slava i hvala vavek. Amin.