Crkvena opština u Cirihu eparhija Austrijsko-Švajcarska
Svetotrojični hram
Svetouspenski hram

Žitija Svetih iz Žičkog prologa

Utorak, 21.04. (08.04. po Starom kal.)

VASKRSNI UTORAK

Sv. apostoli Irodion, Agav, Ruf, Asinkrit, Flegont i Ermije

Sv. apostoli Irodion, Agav, Ruf, Asinkrit, Flegont i Ermije

Behu svi od Sedamdesetorice apostola. Sve ih spominje apostol Pavle u svojim poslanicama. Irodion beše srodnik Pavlov. Pozdravite, piše Pavle Rimljanima, Irodiona rođaka mojega (16, 11). Mnogo postrada Irodion od Jevreja kao episkop Neopatrski: biše ga štapovima po glavi, kamenjem ga udaraše po ustima, bodoše ga noževima. I kada ga ostaviše kao mrtva, ustade sveti Irodion i produži služiti apostolima. U Rimu je pomagao apostolu Petru, i bi posečen sa mnogim drugim hrišćanima onoga istoga dana kada i Petar raspet. Sv. Agav imađaše duh proročki. U Delima Apostolskim pominju se dva njegova proročanstva. Prvo, prorekao je veliku glad po celom svetu, koja se i zbi u vreme ćesara Klaudija. I drugo, kada se srete u Kesariji s apostolom Pavlom, koji iđaše za Jerusalim, Agav uze pojas Pavlov i veza sebi i ruke i noge govoreći: tako veli Duh Sveti: čovjeka kojega je ovaj pojas, ovako će ga svezati u Jerusalimu Jevreji (21, 11). Sv. Ruf beše episkop u Tivi Jeladskoj. I njega spominje apostol Pavle: pozdravite Rufa izbranoga u Gospodu (Rim. 16, 13). Beše episkop u Irkaniji Azijskoj. Sv. Flegont, koji se na istom mestu spominje, beše episkop u Trakijskom gradu Maratonu. Sv. Ermija, spomenut s ostalima, beše episkop u Dalmaciji. Svi oni kao pčele Hristove raznošahu med Jevanđelja po raznim krajevima stradajući mnogo radi ljubavi Hristove. Svi se preseliše u večno carstvo Hrista ljubljenoga.

Sv. Kelestin papa Rimski

Veliki revnitelj vere pravoslavne. U vreme III Vaselj. Sabora pisao poslanicu protiv jeretika Nestorija. Upokojio se mirno 432. god.

Sv. Nifont ep. Novgorodski

Odlikovaše se velikom revnošću u zidanju i opravljanju hramova Božjih i velikom hrabrošću u protivstajanju nasilnim kneževima. Na 13 dana pred smrt javio mu se sv. Teodosije i nagovestio mu njegov skori prelaz u drugi svet. Upokojio se 1156. god.

Evanđelja

Utorak Svetle nedelje – treći dan Vaskrsa

 

Lk. 24. 12-35

(Zač. 113).

12. A Petar ustade pa otrča na grob, i nagnuvši se vidje samo pokrove gdje leže, i otide čudeći se u sebi tome što se dogodilo.

13. I gle, dvojica od njih iđahu u onaj dan u selo koje bijaše udaljeno od Jerusalima šezdeset stadija i zvaše se Emaus.

14. I oni govorahu među sobom o svim ovim događajima.

15. I dok oni razgovarahu i raspravljahu, približi se i sam Isus i iđaše s njima.

16. Ali oči njihove bjehu zadržane da ga ne poznaju.

17. A on im reče: Kakav je to razgovor koji vodite među sobom idući, i što ste neveseli?

18. A jedan, po imenu Kleopa, odgovarajući reče mu: Zar si ti jedini stranac u Jerusalimu, i zar nisi saznao šta se u njemu zbilo ovih dana?

19. I reče im: Šta? A oni mu rekoše: O Isusu Nazarećaninu, koji bješe čovjek prorok, silan na djelu i u riječi pred Bogom i svim narodom;

20. Kako ga predadoše prvosveštenici i knezovi naši da bude osuđen na smrt, i razapeše ga?

21. A mi se nadasmo da je on taj koji će izbaviti Izrailja. Ali povrh svega toga, ovo je danas treći dan otkako se ovo dogodi.

22. A zaprepastiše nas i neke žene između nas koje su bile rano na grobu,

23. Pa ne našavši tijelo njegovo, dođoše govoreći da su vidjele i pojavu anđela koji govorahu da je on živ.

24. I neki od naših otidoše na grob, i nađoše tako kao što i žene kazaše, ali njega ne vidješe.

25. A on im reče: O bezumni i sporoga srca za vjerovanje u sve što govoriše proroci!

26. Nije li trebalo da Hristos to pretrpi i da uđe u slavu svoju?

27. I počevši od Mojseja i od sviju Proroka razjasni im što je u svim Pismima o njemu pisano.

28. I približiše se selu u koje iđahu, i on se činjaše da hoće dalje da ide.

29. A oni ga ustavljahu govoreći: Ostani s nama, jer je dan nagnuo i blizu je veče. I uđe da ostane s njima.

30. I dok on sjeđaše s njima za trpezom, uzevši hljeb blagoslovi i prelomivši ga davaše im.

31. A njima se otvoriše oči i poznaše ga. I on posta nevidljiv za njih.

32. I rekoše oni jedan drugome: Ne goraše li srce naše u nama dok nam govoraše putem i dok nam objašnjavaše Pisma?

33. I ustavši onoga časa, vratiše se u Jerusalim, i nađoše okupljenu Jedanaestoricu i one koji bijahu s njima.

34. Koji govorahu: Zaista ustade Gospod, i javi se Simonu.

35. I oni ispričaše šta bi na putu, i kako ga poznaše pri lomljenju hljeba.