Crkvena opština u Cirihu eparhija Austrijsko-Švajcarska
Svetotrojični hram
Svetouspenski hram

Žitija Svetih iz Žičkog prologa

Četvrtak, 21.03. (08.03. po Starom kal.)

Sveti Teofilakt, episkop nikomidijski

Sveti Teofilakt, episkop nikomidijski

Kada prvi carski savetnik Tarasije bi kao svetovnjak izabran za patrijarha carigradskog, tada uz njega i od njega primiše monaški čin više njegovih prijatelja i poštovalaca iz svetovnog staleža. Među ovima bi i ovaj Teofilakt. Tarasije ga posla za episkopa u Nikomidiju. Kao episkop Teofilakt beše pastir dobri stadu slovesnom, i pokaza se neobično ispunjen milosrđem prema bednim i sirotnim. Po smrti svetog Tarasija patrijaršijski presto u Carigradu zauze Nikifor, a malo potom zauze carski presto Lav Jermenin, koji beše ikonoborac, i kao takav podiže čitavu buru u crkvi Hristovoj. Iako ikonoborna jeres beše prokleta na VII vaseljenskom saboru, ovaj car, ipak, vaspostavi je i htede njome zameniti Pravoslavlje. Sveti Teofilakt u oči se opre caru, pa kad car ne popusti, reče mu Teofilakt: "Doći će, care, na te ljuta poguba iznenada, i nećeš naći ko će te od nje izbaviti!" Zbog ovih reči sveti Teofilakt bi naredbom carevom uklonjen sa svoga položaja i poslat na zatočenje gde provede trideset godina podnevši mnoge teskobe i uvrede, i gde najzad preda dušu svoju Gospodu, oko 845. godine.

Sveti sveštenomučenik Teodorit

Car Konstantin sagradi u Antiohiji crkvu sabornu, osobite krasote. Narod nazva ovu crkvu zlatna crkva zbog pozlate i spolja i iznutra i zbog mnogih sasuda u crkvi od zlata i srebra. I podari car velika imanja toj crkvi na izdržavanje sveštenika kojih broj beše znatan. Čuvar onih sasuda i svih dragocenosti u crkvi beše prezviter Teodorit, sveštenik velike vere i retkog blagočešća. Kada Julijan Otpadnik poče carovati, iako beše kršten, odreče se Hrista i podiže gonjenje na hrišćane. NJegov stric, opet sa imenom Julijan, dođe u Antiohiju i opljačka zlatnu crkvu, a Teodorita kao rizničara uze na sud i savetovaše ga da se odrekne Hrista. Ne samo da se Teodorit ne hte odreći Gospoda svoga, nego naruži cara Julijana što on otpade od vere prave i povrati se na idolopoklonstvo kao pas na bljuvotinu. Kad se zli sudija iz obesti pomokri u zlatnoj crkvi, proreče mu Teodorit užasnu smrt, koja ga uskoro i snađe. Teodorit bi sekirom posečen za Hrista, a sudija Julijan oseti bolove u donjem telu od onoga časa kako se pomokri u crkvi. I celo donje telo razjedoše mu crvi, te izbljuva dušu svoju otpadničku u najgroznijim mukama. Tako i Feliks, pomoćnik njegov, po proročanstvu Teodoritovu, skonča ubrzo dobivši odmah posečenju, ovoga pravednika, krvoliptanje na usta. Teodorit sveti bi obezglavljen 362. godine i preseli se u preslavno carstvo Hrista cara.

Pesma iz Prologa

Izvan praznog Raja Adam skrsti ruke,
Izgnan i otuđen uzdahnu mu muke;
Angeli He6ecni dotle mu drugovi,
Hitro odleteše, kao lepi snovi
Ispred izgnanika, ispred prokletnika,
A do juče moćnog rajskoga vlasnika!
Pa zarida Adam na studenoj steni:
- Avaj mom potomstvu! avaj grešnom meni!
Jedan trenut prezreh Stvoritelja moga
Da preziran budem od sveg stvorenoga
Kroz dane i noći, kroz stoleća duga -
Mesto Boga zmiju da imam za druga!
Mecto ja da vladam nad svakojom tvari.
Nada mnom će sve sad, sve da gospodari:
Vetri i vrućine, prirodne stihije.
Skoti i skorpije, gadovi i zmije.
I mesto slobode evo strah me drži,
I muti mi misli, i ledi do srži.
Samo jedan ima što pomoći može:
Tog Jednog uvredih - o smiluj se, Bože!

RASUĐIVANJE

Budi poverljiv prema Bogu više nego prema majci: sve NJemu ispovedi — neće te izdati, sve NJegove zapovesti primi odmah kao dobre — neće te obmanuti. No koliko si poverljiv prema Bogu, toliko budi oprezan prema neprijatelju: prema telu, svetu i demonu. Sve ovo lepše je izrazio divni Božji svetitelj Jefrem Sirin rekavši: "U primanju Božjih zapovesti imaj prostotu, a u odbijanju spletki protivničkih — lukavstvo (golub i zmija)."

SOZERCANJE

Da sozercavam Gospoda Isusa u Getsimanskom vrtu i to:
1. kako ponovljeno zapoveda učenicima, da bdiju i Bogu se mole,
2. kako On tri puta ustaje sa Svoje znojne molitve, obilazi učenike, i nalazi ih da spavaju,
3. kako ih snađe napast zato što ostaviše svoga Učitelja te svi pobjegoše, jer ne biše pripravni da odole strahu od ljudi,
4. kako se i mi lenimo, i ne bdimo, i ne molimo se Bogu, zbog čega čim iskušenje naiđe napuštamo Gospoda Hrista.

BESEDA

o vidu očiju i o vidu duha
Na oči nađe se kao čovjek (Filib. 2, 7)
To apostol Pavle govori, onaj isti apostol, koji je o Gospodu Isusu rekao, da je On obličje Boga što se ne vidi, da je rođen pre svake tvari (Kološ. 1, 15), i da u NJemu živi svaka punoća Božanstva tjelesno (2,9). To je Gospod po suštini i po unutrašnjem biću svome, no na oči nađe se kao čovjek. LJudima kojima je srce okamenjeno i um pomračen, raspoznaju predmete okolo sebe samo očima. Takvi ljudi u one dane pogledaše očima i videše Isusa kao čoveka, i ne dade im se da išta više doznadu o NJemu sem ono što telesnim očima videše. Telesni ljudi pogledaše u Isusa i videše telo, ali ne videše u tom telu ni Boga ni čoveka (idealnog i bezgrešnog).
I danas ko sudi samo prema onome što vidi, odriče Isusu sve ono što ne može da vidi i kod ostalih ljudi. Niko ne može o Gospodu pravdu reći, ko Ga samo očima ceni. Ono što oči mogu od NJega da vide, to je samo jedna mala zavesa, iza koje se kriju večite tajne neba i najveće tajne vremena i zemlje. No da se vidi ono što se krije u NJemu iza telesne zavese, za to treba imati vid duhovni, tj. Duha Božjega u srcu svome, Duha koji odškrinjava zavesu i pokazuje tajne.
Gospode, Tajno najslađa, udostoj nas posete Duha Tvog Svetog. Tebi slava i hvala vavek. Amin.