Crkvena opština u Cirihu eparhija Austrijsko-Švajcarska
Svetotrojični hram
Svetouspenski hram

Žitija Svetih iz Žičkog prologa

Ponedeljak, 20.11. (13.11. po Starom kal.)

Sv. muč. Jeron s družinom

Sv. muč. Jeron s družinom

Rođen u gradu Tijani kapadokijskoj od dobre i blagočestive majke Stratonike, koja beše slepa. Beše Jeron vrlo revnosan hrišćanin i sa velikom sinovskom ljubavlju služaše slepoj majci svojoj Stratoniki. Iz ta dva razloga ne htede ići u vojsku, nego istuče i otera one, koji behu poslati da ga uzmu. Jer žao beše Jeronu ostaviti svoju bespomoćnu slepu majku, i jer teško mu beše i pomisliti, da će kao vojnik biti prinuđen, da se klanja i žrtvoprinosi idolima. Najzad bi Jeron uhvaćen i sa još nekim hrišćanima odveden pred kneza u grad Melitinu. Kada behu na putu, jedne noći javi se neko Jeronu u belom odelu i reče mu: „evo, Jerone, javljam ti spasenje: nećeš vojevati za cara zemaljskoga, nego ćeš za Cara nebesnog podvig svršiti i skoro k NJemu preći da primiš od NJega čest i slavu.” I od te vesti ispuni se srce Jeronovo radosti neiskazane. Kad stigoše u Melitinu, behu svi bačeni u tamnicu. Tu Jeron s velikim žarom utvrđivaše u veri sve zatvorene, moleći ih da niko ne otpadne no svi da dragovoljno predadu telesa svoja na muke i smrt za Hrista. Pred knezom svi jednoglasno izjaviše veru u Hrista Gospoda, samo jedan rođak Jeronov, po imenu Viktor, otpade od vere. Jeronu bi odsečena ruka, po tom bi šiban i različno mučen, dok najzad ne bi, zajedno sa ostalima, mačem posečen. Idući na gubilište njih 33 mučenika pevahu psalam: Blaženi neporočni na putu hodeći po zakonu Gospodnjem. Da spomenemo i po imenu ove česne mučenike, čija su imena upisana u Knjigu Života: Isihije, Nikandr, Atanasije, Mamant, Varahije, Kalinik, Teogen, Nikon, Longin, Teodor, Valerije, Ksant, Teodul, Kalimah, Evgenije, Teodot, Ostrihije, Epifanije, Maksimijan, Dulkitije, Klavdijan, Teofil, Gigantije, Dorotej, Teodor, Kastrihije, Anikit, Temelije, Evtihije, Ilarion, Liodot i Amonit. Neki Hrisant otkupi odsečenu glavu Jeronovu i česno je sahrani, a docnije nad njom podiže crkvu u ime sv. Jerona. A odsečena ruka mučenikova bi odnesena njegovoj slepoj majci. Postrada sv. Jeron sa družinom 298. god., i pređe u slavu Hristovu.

Sv. muč. Tesalonikija sa Avktom i Tavrionom

Ova devica beše kći nekoga žreca idolskog Kleona, čoveka bogata i ohola. Zbog vere u Hrista otac je istera iz kuće i iz grada. Dva česna građanina, Avkt i Tavrion, ukoreše Kleona zbog nečovečnog ponašanja prema kćeri, zbog čega ih Kleon optuži kao hrišćane. I biše ljuto mučeni i za Hrista posečeni. Po tom Tesalonikija bi mučena i ubijena. Postradaše u Makedonskom gradu Amfipolju, prema sadašnjoj Kavali. I tako se ovi mučenici udostojiše carstva besmrtnoga česnim stradanjem svojim.

Prep. Lazar Galasijski

Stub od svetlosti javio se nad kućom, gde se on rodno. Iz svog sela Magnezije otišao u Jerusalim na poklonjenje svetinjama, i tamo se zamonašio u manastiru sv. Save Osveštanog. Posle 10 godina nastanio se na gori Galasijskoj, i podvizavao se na stolpu kao stolpnik: Čudotvorac za života i po smrti. Veliko uvaženje prema njemu imao car Konstantin Monomah. U starosti preselio se Lazar sveti u večnost, krajem XI stoleća.

Evanđelja

POSLANICA SVETOG APOSTOLA PAVLA EFESCIMA 2:14-22

14. Jer On je mir naš, koji i jedne i druge sastavi u jedno i razruši pregradu koja je rastavljala, to jest neprijateljstvo,

15. Ukinuvši tijelom svojim zakon sa njegovim zapovijestima i propisima, da oba sazda u samome sebi u jednoga novoga čovjeka, stvarajući mir;

16. I da pomiri sa Bogom i jedne i druge u jednom tijslu krstom, ubivši neprijateljstvo na njemu.

17. I On došavši blagovijesti mir vama koji ste daleko i onima koji su blizu.

18. Jer kroz NJega imamo i jedni i drugi pristup ka Ocu u jednom Duhu.

(Zač. 222).

19. Tako, dakle, niste više stranci ni došljaci, nego ste sugrađani svetih i domaći Božiji,

20. Nazidani na temelju apostola i proroka, gdje je ugaoni kamen sam Isus Hristos,

21. Na kome sva građevina, skladno spojena, raste u hram sveti u Gospodu;

22. U koga se i vi zajedno ugrađujete u obitalište Božije u Duhu.

SVETO JEVANĐELJE OD LUKE 8:41-56

41. I gle, dođe čovjek po imenu Jair, i on bješe starješina sinagoge, i pavši pred noge Isusove, moljaše ga da uđe u dom njegov.

42. Jer u njega bješe jedinica kći oko dvanaest godina, a ona umiraše. A kad iđaše Isus, narod se tiskao oko njega.

43. I bješe neka žena bolesna od tečenja krvi dvanaest godina, koja je sve svoje imanje potrošila na ljekare i nijedan je nije mogao izliječiti;

44. I pristupivši sastrag, dotače se skuta haljine njegove, i odmah stade tečenje krvi njene.

45. I reče Isus: Ko je to što me se dotače? A kada svi odricahu, reče Petar i koji bijahu s njim: Nastavniče, narod te opkolio i gura te, a ti govoriš: Ko je to što me se dotače?

46. A Isus reče: Neko me se dotače, jer ja osjetih silu koja iziđe iz mene.

47. A kad vidje žena da se nije sakrila, pristupi drhteći, i pade pred njim, i kaza mu pred svim narodom zašto ga se dotače i kako odmah ozdravi.

48. A on joj reče: Ne boj se, kćeri, vjera tvoja spasla te je; idi u miru.

49. Dok on još govoraše dođe neko od starješine sinagoge i reče mu: Umrla je kći tvoja, ne trudi Učitelja.

50. A kada ču Isus, odgovori mu govoreći: Ne boj se, samo vjeruj, i biće spasena.

51. I došavši u kuću, ne dopusti nikome da uđe osim Petru i Jovanu i Jakovu, i djevojčinom ocu i materi.

52. I svi plakahu i jaukahu za njom. A on reče: Ne plačite, nije umrla nego spava.

53. I podsmijevahu mu se znajući da je umrla.

54. A on izgnavši sve, uze je za ruku i zovnu, govoreći: Djevojko, ustani.

55. I povrati se duh njen, i ustade odmah; i on zapovjedi da joj dadu da jede.

56. I zadiviše se veoma roditelji njeni. A on im zapovjedi da nikome ne kazuju šta se dogodilo.

Pesma iz Prologa

Tamnice su neobični dvori,
U tamnici sveti Jeron zbori:
– Braćo moja, trideset drugova,
Držite se Božijega slova,
Božijega slova i zakona;
Gle, zmija se podigla iskona,
Da vas svojim obaja pogledom!
Da joj u ad sledujete sledom.
Ne dajte se, braćo pravoverna,
O počujte vi Jerona smerna!
Sve što zmija vama obećava,
Prolazno je k’o zelena trava.
Podnesite muke mužestveno,
Ne dajite večno za vremeno,
Danas, sutra, pa će i smrt stići,
Na Sud Božji svakom valja ići.
Blago onom ko se ne postidi,
Kad pred sobom svog Sudiju vidi,
A još više ko pokaže NJemu
Krv za NJega svoju prolivenu,
Rane svoje za NJegovo ime —
Taj će večno carovati s NJime.

RASUĐIVANJE

Ima u životu trenutaka odlučnih, od kojih čoveku zavisi večni život ili večna smrt. Mi ne znamo, kad je za nas taj odlučni trenutak došao – možda je on već danas prispeo – zbog čega moramo stražiti neprestano. Sa sv. Jeronom beše uhapšen i neki njegov rođak Viktor. Uoči dana mučenja uboja se Viktor predstojećih muka, pa ode nadzorniku tamničkom, i umoli ga da izbriše njegovo ime iz spiska optuženih, i da ga pusti, obećavši mu za to dati zemlju svoju. Nadzornik ga izbrisa i pusti. No vraćajući se doma Viktor iznenadno umre, – umre prirodnom smrću istovremeno kad i sv. Jeron sa družinom na mukama za Hrista. I tako Viktor propusti uludo odlučan trenutak, izgubi zemlju svoju, izgubi prijatelje svoje, i izgubi oba života, zemaljski i nebeski. A Jeron u tom odlučnom trenutku dobi sve. – O telo Viktorovo niko se nije grabio, dok su se o telo Jeronovo mnogi grabili. Kada hrišćani potražiše od kneza glavu Jeronovu, knez potraži za nju onoliko zlata, koliko je teška. Hrisantije neki, bogat i blagočestiv, plati toliko zlata za česnu glavu mučenikovu. Antonije i Matronijan pak skriše od kneza odsečenu ruku Jerona svetoga i odneše je Jeronovoj slepoj majci Stratoniki. Uze majka ruku sina svoga i gorko ridaše: „o ljubezni sine moj, ja te rodih cela, a sad samo jedan deo tebe imam!”

SOZERCANJE

Da sozercavam opaku silu duha zlog nad onim koji NJemu služe (Dela Ap. 19), i to:
1. kako sedam Jevreja pokušaše da i oni, slično Pavlu izgone duhove iz ljudi za dobit;
2. kako im zli duh odgovori: Isusa poznajem, i Pavla znam, ali vi ko ste?
3. kako čovek sa zlim duhom skoči na njih i htede ih udaviti.

BESEDA

o tamnim putovima čovečanstva pre i mimo Hrista
Negda hodiste po vijeku ovoga
svijeta, po knjazu vlasti vazdušne,
po duhu koji sad dejstvuje u sinovima
protivljenja (Ef. 2, 2).
To je sve jedan isti put – put u propast. Po vijeku ovoga svijeta znači po stremljenju grehovnom; i o knjazu vlasti vazdušne znači po volji starešine onih demona, koji u vazduhu obitavaju: po duhu koji sad dejstvuje u sinovima protivljenja znači, da tako kako sad žive bogoprotivnici i bogoborci življahu svi ljudi pre Hristovog dolaska, pa i oni kojima apostol piše poslanicu. Kakva je to vlast vazdušna, braćo? To je čin zlih duhova, koji se nalaze u neprestanom kolebanju u vazduhu. Oni čine vazduh tletvornim, i oni zaustavljaju duše umrlih koje uzlaze k nebu. Oni sablažnjavaju duh čovekov na svako zlo; oni ga draže na svaki greh; ne primoravaju jer na to nemaju sile – nego samo sablažnjavaju i draže. Na neznabošce oni su dejstvovali jače i neposrednije nego na narod Izrailjski. Na neznabošce pali su bili kao roj muva na lešinu, a na Izrailj dejstvovali su izdaleka sablažnjavajući i dražeći. Jer su stajali dalje od Izrailja zbog imena Božjeg, koje je tu čuvano i izgovarano. Hristos Gospod ih je sve razbio, i iščupao im otrovnu žaoku, tako da su oni ostali samo kao prazna strašila, kao bedne nepostojane senke, koje iščezavaju namah pri pomenu imena Hristova ili pri znamenju krsta Hristova.
O Gospode Isuse, vojvodo naš i osloboditelju naš, pomozi nam živeti u slobodi Tvojoj. Tebi slava i hvala vavek. Amin.