Crkvena opština u Cirihu eparhija Austrijsko-Švajcarska
Svetotrojični hram
Svetouspenski hram

Žitija Svetih iz Žičkog prologa

Sreda, 20.03. (07.03. po Starom kal.)

Svetih sedam sveštenomučenika Hersonskih

Svetih sedam sveštenomučenika Hersonskih

Svetih sedam sveštenomučenika Hersonskih: Vasilije, Jefrem, Evgenije, Elpidije, Agatodor, Eterije i Kapiton. Svi ovi behu episkopi u Hersonu u razna vremena, i svi postradaše (jedini Eterije umre mirno) od nevernika, bilo od Jevreja, ili Grka, ili Skita. Svi su oni odlazili u te divlje strane kao misionari, šiljani od patrijarha jerusalimskog, da pronose svetlost jevanđelsku. Svi namučeni behu i postradaše radi Gospoda svoga. Vasilije vaskrse sina nekoga kneza u Hersonu, što ogorči Jevreje, te ga optužiše. Bi vezan za noge i vučen ulicama gradskim dok dušu ne ispusti. Jefrem bi mačem posečen. Evgenije, Elpidije i Agatodor behu bijeni štapovima i kamenjem dokle duše svoje Bogu ne predaše. Eterije požive u vreme Konstantina Velikog, te u slobodi i miru upravljaše crkvom, sagradi veliki hram u Hersonu, i skonča mirno. Kada poslednji od njih, Kapiton, bi poslan za episkopa, potražiše divlji Skiti od njega znak, pa da veruju. I predložiše mu sami da uđe u ognjenu peć, pa ako ne izgori, oni će svi poverovati u Hrista. Sa toplom molitvom i nadom na Boga Kapiton metnu omofor arhijerejski na sebe i prekrstivši se uđe u zažarenu peć držeći i srce i misli svoje uzdignute k Bogu. I postoja u plamenu oko jednoga časa, i bez ikakve povrede, ni na telu, ni na odelu, izađe zdrav. Tada svi povikaše: jedan je Bog, Bog hrišćanski, veliki i silni, koji sačuva služitelja svoga u peći ognjenoj! I krsti se ceo grad i sva okolina. O ovome čudu pričalo se mnogo na Nikejskom saboru. I svi proslaviše Boga i pohvališe čvrstu veru svetog Kapitona. A Kapitonu se desi da ga na putu uhvatiše na reci Dnjepru neznabožački Skiti i u reku utopiše. Svi postradaše početkom IV veka.

Prepodobni Emilijan

Rodio se u Rimu i počinio mnoge teže grehove u mladosti svojoj. No kad se otrezni od grešenja i dođe k sebi, trepetaše od same pomisli na Sud Božiji. Stupi u neki manastir, te postom, bdenjem, i poslušanjem ukroti i isuši telo svoje. U svakom dobrom podvigu bi uzor primer svoj bratiji. Često noću ishođaše iz manastira i iđaše u jednu obližnju pećinu na molitvu. Ne znajući kud on to ide, iguman tog manastira tajom krete za njim jedne noći. I vide iguman Emilijana kako sa strahom i plačem stoji na molitvi. Najedanput nebeska svetlost, silnije od sunca, obasja celu onu goru, a naročito pećinu onu i Emilijana. I ču se glas s neba: Emilijane, opraštaju ti se gresi tvoji! Užasnu se iguman i pobeže u manastir. Sutradan on objavi o svemu viđenome i slušanom prošle noći. I bi Emilijan u velikom poštovanju kod bratije, i požive dugo, i upokojio se u Gospodu.

Pesma iz Prologa

Emilijan teško grešan,
A od greha duša boli,
Emilijan neutešan
Za oproštaj Boga moli:
- O Svevišnji, o prečudni.
Od kog sunce svetlost ima,
Hor angelski od kog budni
Život, radost i sjaj prima!
Samo za te, Bože, marim,
Pokajno se Tebi vratih.
Samo Tebi blagodarim
Što sad život pravo shvatih.
Suze, suze, suze lijem,
Telo i duh sad mi posti.
Vid od sveta i sluh krijem,
Prosti, Bože, prosti, prosti!
Za milost sam Tvoju njiva.
Oplevi me i poori,
Nek mi duša bude živa,
A plot nek se muči, mori.
Najgori sam od svih ljudi
Evo sudim samog cebe.
Tek me. Bože. ti ne sudi
Tebe strah me, samo Tebe!

RASUĐIVANJE

Debeo konop napravljen je od tankih vlakana konopljanih. Jedno tanko vlakno ne može te držati vezana niti te može udaviti. Jer ti ćeš ga lako, ka' od šale, prekinuti i osloboditi ga se. Ali debeo konop ako te veže, držaće te vezana, čak i udaviće te. Niti ga možeš prekinuti lako niti ga se osloboditi. Kao što debeo konop postaje od tankih i slabih vlakana, tako strasti ljudske postaju od malih početnih grehova. Male početne grehove čovek još i može prekinuti i ostaviti. Ali greh po greh, ponavljano, tkanje postaje sve jače i jače, dok se najzad ne stvori strast, koja onda od čoveka stvara onakvu nakaradu kakvu samo ona može. Ne možeš je lako ni odseći, ni udaljiti od sebe, ni razvenčati se s njom. O kad bi se ljudi čuvali početnih grehova! Tada se ne bi toliko mučili oko svog oslobođenja od strasti.
"Odsecati ukornjene strasti isto je tako teško kao odsecati prste", rekao je jedan monah svetogorski. Da se oslobodi grehovnih strasti, pomogla je svetom Emilijanu pomisao na smrt i, razume se, blagodat Božja, bez koje se mučno osloboditi od okova strasti. Misliti često na blisku smrt, kajati se, i od Boga prositi svesilnu blagodat. To troje spasava čoveka od robovanja strastima. Pitali sv. Sisoja za koje se vreme mogu strasti iskoreniti. Odgovori svetitelj: "Čim jedna strast nikne u tebi, odmah je iskorenjuj."

SOZERCANJE

Da sozercavam Gospoda Isusa na molitvi u Getsimaniji i to:
1. kako pada na lice Svoje i moli se u tri maha: oče, ako je moguće da me mimoiđe čaša ova, ali opet — neka bude volja tvoja,
2. kako se znojaše na molitvi, i znoj NJegov bijaše kao kaplje krvi koje kapahu na zemlju,
3. kako je sve ovo bilo zbog mene i tebe, zbog greha moga i tvoga, i radi spasenja moga i tvoga.

BESEDA

o ruci izdajnikovoj
Ali evo ruka kzdajnika mojega sa mnom je na trpezi (Lk. 22, 21)
Najteže je jednom vojvodi vojevati kad ima neprijatlja i unutra, u logoru; ne samo spolja, nego i unutra, među svojima. Juda je bio računat među svoje međutim on je bio unutrašnji neprijatelj. Naokolo su se zbijali i zgušnjavali redovi neprijatelja Hristovih, a unutra on je spremao izdaju. Ruka njegova bila je na trpezi, koju je Hristos blagoslovio, a misli su njegove bile tamo među neprijateljima gde su najcrnja zloba i mržnja i pakost ključale protiv krotkog Gospoda.
No zar i danas nije ruka mnogih izdajnika Hrista na trpezi zajedno sa NJim? Jer koja trpeza nije Hristova? Na kojoj trpezi nisu NJegovi darovi? On je domaćin, i On kormi n poji Svoje goste. Ništa gosti nemaju svoga, ništa! Svako dobro i svako obilje, koje im se daje, daje im se rukom Hristovom. Nije li, dakle, Hristos prisutan svakoj trpezi, kao domaćin i kao sluga? I nisu li, dakle, ruke sviju onih koji i danas izdaju Hrista, na trpezi zajedno sa NJim? Jedu NJegov hleb, a govore protiv NJega. Greju se NJegovim suncem, a klevetaju ime NJegovo. Dišu vazduh NJegov. a ustaju protiv crkve NJegove. Žive od milosti NJegove, a NJega izgone iz svojih domova, iz svojih škola, iz svojih sudova, iz svojih knjiga, iz svojih srca. Gaze NJegove zapovesti voljno i zlobno; rugaju se NJegovom zakonu. Zar to nisu izdajnici Hristovi i sledbenici Judini? No ne boj ih se! Bog nije naredio da ih se bojimo no da čekamo i vidimo njihov kraj. I Gospod Hristos nije se ubojao Jude, niti se On boji svih izdajničkih hordi do kraja vremena. Jer On zna kraj njihov, i On već ima pobedu Svoju u rukama Svojim. Ne boj se, dakle, ni ti. No drži se verno Hrista Gospoda, i kad ti se učini da NJegova stvar u svetu napreduje i kad ti se opet učini da NJegova stvar pada i gine. Ne boj se. Jer ako se ubojiš, može se ruka tvoja naći stegnuta pod rukom Judinom na trpezi Hristovoj.
O Gospode Svepobedni, podrži nas silom i milošću Tvojom. Tebi slava i hvala vavek. Amin.