Crkvena opština u Cirihu eparhija Austrijsko-Švajcarska
Svetotrojični hram
Svetouspenski hram

Žitija Svetih iz Žičkog prologa

Utorak, 19.11. (06.11. po Starom kal.)

Sv. Pavle Ispovednik patrijarh Carigradski

Sv. Pavle Ispovednik patrijarh Carigradski

Kada blaženi Aleksandar patrijarh ležaše na samrtnoj postelji, pitahu ga ožalošćeni verni, koga ostavlja posle sebe za arhipastira stadu slovesnom Hristovom? Tada im bolesni patrijarh reče: „ako želite imati pastira, koji će vas učiti i koji će vam vrlinama sijati, izaberite Pavla; ako li želite imati samo ličita čoveka i spolja ukrašena, izberite Makedonija”. Narod izabra Pavla. No to ne bi pravo jereticima arijevcima, i ne bi pravo caru Konstanciju, koji u to vreme beše u Antiohiji. I uskoro Pavle bi nizložen, i zajedno sa sv. Atanasijem Velikim izbeže u Rim, gde ih obojicu papa Julije i car Konstans lepo primiše i u njihovoj pravoslavnoj veri podržaše. Po pismu cara Konstansa i pape bi Pavle vraćen na svoj presto, ali kad umre car Konstans, arijevci digoše glavu, i proteraše patrijarha pravoslavnog u Kukuz u Jermeniji. U progonstvu sv. Pavle služeći jedanput sv. liturgiju bi napadnut od arijevaca i udavljen omoforom, 351. god. U vreme cara Teodosija 381. god. mošti njegove prenesene u Carigrad, a 1236. god. u Veneciju, gde se i sad nalaze. NJegovi ljubljeni klirici i sekretari Markijan i Martirije postradaše uskoro posle svoga patrijarha (v. 25. okt.).

Prep. Varlam Hutinski čudotvorac

Rođen i vaspitan kao hrišćanin u velikom Novgorodu. Po smrti svojih roditelja zamonaši se i predade teškom podvigu. Osnova manastir na obali reke Volhove, na mestu gde mu se pokaza svetlost nebeska. Za života i po smrti veliki čudotvorac, prozirući u tajne ljudske, izgoneći duhove nečiste, i lečeći sve bolesti na ljudima. Sluga kneza Vasilija Vasiljeviča beše teško bolestan, te umoli da ga odnesu na grob sv. Varlama. Još naredi, da ako bi uz put i skončao, da ga mrtva nose k svetitelju. Tako se i dogodi. On umre na putu, i odneše ga mrtva u manastir, gde ožive, i ustade, i pokloni se grobu svetitelja. 1471. god. car Ivan Grozni naredi, da otkopaju grob svetitelja. Tek što su počeli otkrivati, digne se plamen iz groba i bukne uza duvarove crkve. Car se toliko uplaši, da pobegne iz hrama, i u hitnji zaboravi svoj štap, koji se i do dan danas čuva kraj groba svetiteljeva. U spomen ovoga čuda praznuje se sv. Varlam ponovo u petak posle Nedelje Svih Svetih.

Spomen padanja pepela iz vazduha

Ovo se dogodi u Carigradu 472. god. za vreme cara Lava Velikog i patrijarha Genadija.

Evanđelja

DRUGA POSLANICA SVETOG APOSTOLA PAVLA KORINĆANIMA 11:1-6

1. O, da biste malo potrpjeli bezumlje moje! No i trpite me.

2. Jer revnujem za vas Božijom revnošću, jer vas obručih mužu jedinome, da djevojku čistu privedem Hristu.

3. Ali se bojim da kao što Evu prevari zmija lukavstvom svojim, da se tako i misli vaše ne odvrate od prostodušnosti koja je u Hristu.

4. Jer ako neko dođe i propovijeda drugoga Isusa, kojega mi ne propovijedasmo, ili drugi duh primate koji ne primiste, ili drugo jevanđelje koje ne dobiste - vi to dobro podnosite!

(Zač. 192).

5. A ja mislim da ni u čemu nisam manji od prevelikih apostola.

6. Jer ako sam i nevješt u riječi. ali nisam u znanju. nego se u svemu pokazasmo vama i svima.

SVETO JEVANĐELJE OD LUKE 9:1-6

1. Sazvavši pak Dvanaestoricu učenika svojih, dade im silu i vlast nad svim demonima, i da liječe od bolesti.

2. I posla ih da propovijedaju Carstvo Božije, i da iscjeljuju bolesne.

3. I reče im: Ništa ne uzimajte na put, ni štapa, ni torbe, ni hljeba ni novca, niti po dvije haljine da imate.

4. I u koju kuću uđete, ondje ostajte i odande polazite.

5. I koji god vas ne prime, izlazeći iz grada onoga, otresite i prah sa nogu svojih, za svjedočanstvo protiv njih.

6. A oni izlazeći prolažahu po selima propovijedajući jevanđelje i liječeći svuda.

Pesma iz Prologa

Gospod naš je milost i dobrota sušta,
No zbog greha ljudskih stradanja popušta:
Poplave, bolesti, potrese i suše,
Strahote i muke na tela i duše.
Ko ne vidi Oca kada dare nudi
Nek Sudiju vidi kad pravedno sudi.
U Sudije strašnog mnogo slugu ima,
Za ljudsko spasenje On se služi svima,
Zemlja daje trnje, zmije i zverove,
A nebo poplave, munje i gromove,
Zli vetrovi bolest, sunce žar i tamu,
NJiva – ili žito ili praznu slamu.
Koliko darova za verne spremljenih
Toliko bičeva za zlobne spletenih.
Adamova polja blaga rosa rosi
A Sodom i Gomor mač plameni kosi.
Iznad drugih tvari Bog ljubi čoveka,
Zato mnogo prašta, zato dugo čeka.
No kad se i Božje strpljenje prevrši
Mesto rose tada oganj svoje vrši.

RASUĐIVANJE

Kad Bog može izvesti vodu iz kamena radi utehe ljudima, može i oganj s neba pustiti radi kazne. Sudba Sodoma i Gomora predstavlja klasičan primer kazne Božje nad okorelim grešnicima. Da Bog može ovu kaznu ponoviti i na drugom mestu pokazao je On nad Carigradom u vreme cara Lava Velikog i patrijarha Genadija 472. godine. Te godine 6. novembra u podne najedanput se pomrači nebo od gustih i crnih oblaka, od kojih pade mrak i na zemlju. Ti oblaci ovda onda behu kao ognjem zažareni, pa se opet pomračavahu. Ova pojava trajaše nad Carigradom čitavih 40 dana. Ustrašeni narod pribeže pokajanju i molitvi, i zajedno sa carem i patrijarhom iđaše u litiji kroz ulice iz crkve u crkvu i s plačem i vapajem moljaše se Bogu. Poslednjeg dana poče iz oblaka padati vruć i crn pepeo, i padaše kao kiša od večera pa do ponoći, posle presta. Sutradan osvanu čist i vedar dan, ali garav pepeo ležaše na zemlji s pedao visine. S trudom velikim ljudi očistiše domove svoje i ulice od tog garavog pepela, ali svi usevi na njivama propadoše bespovratno. I svak ko je razuma imao razumeo je i osetio je tu pojavu kao kaznu Božju, i to kao ublaženu kaznu Božju, zbog hitnog narodnog pokajanja pred Gospodom Bogom. A da nije bilo toga hitnog narodnog pokajanja za grehe svoje velike i nagomilane, ko zna, šta bi se u te dane dogodilo sa Carigradom? No došlo je blagovremeno pokajanje grešničko i došle su molitve Presvete Bogorodice i mnogobrojnih svetitelja i mučenika Carigradskih, te je kazna vrlo ublažena.

SOZERCANJE

Da sozercavam čudesnu silu iscelenja koja ishođaše iz apostola Pavla (Dela ap. 19), i to:
1. kako su ljudi nosili njegove čalme i ubruse i stavljali na bolesnike;
2. kako su bolesnici svi ozdravljali, i zli duhovi iz ludih begali;
3. kako se obistinila reč Spasitelja, da će onaj ko u NJega veruje činiti i veća čudesa od NJega (Jov. 14, 12).

BESEDA

o glavi crkve i telu Hristovom
I NJega dade iznad sviju za glavu
Crkvi, koja je tijelo njegovo (Ef. 1, 22–23).
Obezglavljeno čovečanstvo ovozglavi se Gospodom Isusom vaskrslim iz mrtvih. Odvojeno telo od glave poče se pripijati uz glavu svoju, deo po deo, član po član. Nisu svi ljudi telo nego samo verujući u Hrista Gospoda; svi su pozvani, ali se samo odazvani primaju pod Glavu. Odazvani sačinjavaju telo, koje se zove Crkva, i kojoj je Gospod glava. Pa kao što se vaskrsli i proslavljeni Čovek Isus uzdiže od strane Svete Trojice iznad svih i svega na zemlji i na nebu, tako će i Crkva NJegova, telo NJegovo biti uzdignuto do Glave svoje, tj. iznad svih i svega. Cela Crkva zajedno s Glavom svojom stajaće s desne strane Svete Trojice, jer gde je glava tu je i telo. Do takve visine, veličine i slave, uzdićiće se iskupljeni i pokajani grešnici, negda neprijatelji Božji, zabludeli kao bludni sin i obezglavljeni kao umrtvljena telesina, a sada usinovljeni kroz Hrista i zbog Hrista, i obučeni u krasotu božanskoga života i sjaja. Jer je velika stvar, braćo, vaploćenje Sina Božjeg na zemlji, i NJegovo stradanje na krstu, i smrt nas radi. NJegova poseta zemlji donela je ogromnu promenu u sudbi ljudi i u smislu svih tvari. On je sve promenio i sve učinio novim. Zato, braćo, da ne živimo i ne vladamo se kao stari čovek nego kao novi, da ne živimo grehu no pravdi, da se ne vladamo po telu nego po duhu. Da bi se tako udostojili one visine, veličine i slave, na koju smo Glavom našom prizvani.
O Gospode Isuse, Glavo Sveta Crkve svete, udostoj nas večno biti članovima tela Tvoga prečistoga. Tebi slava i hvala vavek. Amin.