Crkvena opština u Cirihu eparhija Austrijsko-Švajcarska
Svetotrojični hram
Svetouspenski hram

Žitija Svetih iz Žičkog prologa

Petak, 19.04. (06.04. po Starom kal.)

Svetih stodvadeset mučenika postradalih u Persiji

Kada car persijski Sapor opljačka vizantijske zemlje, odvede u ropstvo stodvadeset hrišćana. Pošto ih uzalud prisiljavaše da se odreknu Hrista i poklone ognju, baci ih u oganj i žive sažeže. Među ovim mučenicima bilo je i devet devica, Bogu posvećenih. Česno svi postradanje, između 344. i 347. godine i preseliše se u dvore Cara Hrista.

Sveti Evtihije, patrijarh carigradski

Sveti Evtihije, patrijarh carigradski

Rođen u Frigiji od roditelja blagočestivih. Otac mu je bio oficir. Jednom se zabavljaše dečko Evtihije sa vršnjacima svojim, a zabava im beše u tome što svak pisaše ime svoje na steni i pored imena onaj čin, koji će, po slutnji, u životu i dobiti. Kada dođe red na Evtihija, on napisa: Evtihije patrijarh! U tridesetoj godini posta igumanom jednog manastira amasijskog. A kada mu beše četrdeseta, godina posla ga Amasijski mitropolit mesto sebe ne Peti vaseljenski sabor. Na saboru on blistaše kao sjajna zvezda među ocima crkve, kako svojom učenošću, tako i blagočešćem. Kada nasta prepirka, da li mogu jeretici posle svoje smrti biti predani anatemi, on zastupaše mišljenje da mogu pozivajući se na Knjigu Carstva, 13, 1-8 i na IV knj. Carstva 23, 16. I omile veoma caru Justinijanu i patrijarhu Mini. Car ga mnogo pitaše za savet, a Mina (u to vreme veoma bogat) naznači ga za svoga naslednika i umoli cara, da to privede u delo. Tako i bi. Dvanaest godina upravljaše sveti Evtihije crkvom mirno. No tada đavo diže buru protiv njega. Ta bura dođe do samoga cara Justinijana. Prelesti se car, naime, i pade u monofizitsku jeres aftartodoketa, koja lažno učaše, da je Gospod Isus i pre vaskrsenja imao telo božansko i netruležno, bez osećanja gladi i žeđi i bola. Evtihije odlučno ustane protiv te jeresi, zbog čega ga car odagna u progonstvo, u njegov prvobitni manastir. Tu prožive Evtihije dvanaest godina i osam meseci, i pokaza se velikim čudotvorcem, isceljujući ljude od raznih bolesti molitvama i pomazivanjem jelejem. Justinijan se pokaja i umre, a njega nasledi Justin, koji povrati Evtihija opet na presto patrijaraški, na kome ovaj svetitelj osta do smrti mirno upravljajući crkvom Božjom. U svojoj sedamdesetoj godini preseli se u carstvo Hrista Gospoda, kome je verno i hrabro služio celoga svoga života, 582. godine.

Evtihije Hrista caru svedočaše...

Evtihije Hrista caru svedočaše:
— Hristos, reče, telo nemoćno imaše,
Telo podložno i gladi i bolu,
Slično no ne isto s telom na prestolu.
Zrak raba na zemlji Car slave ponese
No plot proslavljenu na nebo uznese.
Gde bi suze bile u prividnom telu?
Gde znoj, care, krvav na prividnom čelu?
„Gladan sam!" „Žedan sam!" zboraše Istina,
Zašto u laž teraš Božijega Sina?
Kad glad Svoju svetu On gladan svedoči
A ti NJemu: sit si! govoriš u oči?
Kad On žedan viče dok na krstu visi,
A ti Mu odvraćaš: nisi žedan, nisi!
O veliki care, ne zbor" nečestije,
Iza tvojih reči sam demon se krije.
Zalud crkve zidaš, kada veru rušiš,
I zalud kandila, kad im svetlost tuliš.
Hristove su muke od svih muka veće,
Sva se istorija oko Krsta kreće.
Krst je za to česan, celeban i strašan,
Što je izvor bola, prepun i izdašan.
Na Krstu je Hristos — čovek prikovani,
Krv, znoj i jecanje — a ne san sanjani.

Pesma iz Prologa

Evtihije Hrista caru svedočaše:
— Hristos, reče, telo nemoćno imaše,
Telo podložno i gladi i bolu,
Slično no ne isto s telom na prestolu.
Zrak raba na zemlji Car slave ponese
No plot proslavljenu na nebo uznese.
Gde bi suze bile u prividnom telu?
Gde znoj, care, krvav na prividnom čelu?
„Gladan sam!" „Žedan sam!" zboraše Istina,
Zašto u laž teraš Božijega Sina?
Kad glad Svoju svetu On gladan svedoči
A ti NJemu: sit si! govoriš u oči?
Kad On žedan viče dok na krstu visi,
A ti Mu odvraćaš: nisi žedan, nisi!
O veliki care, ne zbor" nečestije,
Iza tvojih reči sam demon se krije.
Zalud crkve zidaš, kada veru rušiš,
I zalud kandila, kad im svetlost tuliš.
Hristove su muke od svih muka veće,
Sva se istorija oko Krsta kreće.
Krst je za to česan, celeban i strašan,
Što je izvor bola, prepun i izdašan.
Na Krstu je Hristos — čovek prikovani,
Krv, znoj i jecanje — a ne san sanjani.

RASUĐIVANJE

Za jednoga drevnog besednika priča se, da se trudio i danju i noću, da se usavrši u besedništvu. Neko mu reče: „Demosten ti ne da da budeš prvi besednik!" Na što on njemu odmah odvrati: „ni ja njemu, da bude jedini!" — Ako ne možeš biti prvoklasni svetitelj, kao sveti Antonije, ne opusti ruke i ne reci: od mene ne može biti ništa! Nego uloži trud, da udvostručiš svoj talant. U domu oca mojega mnoge su obitelji, rekao je Gospod. Ako zaslužiš da se nastaniš i u najmanju od tih obitelji, bićeš slavniji i srećniji od svih careva na zemlji, koji su ikada postojali. Svak prema svome talantu. Niti ćeš ti biti sveti Antonije, niti će sam sveti Antonije zauzeti celo carstvo Božje.

SOZERCANJE

Da sozercavam vaskrsenje Gospoda Isusa, i to:
1. kako grobna ploča ne puče niti se pečati na njoj pokvariše;
2. kako svesilni i krotki Gospod ne pokvari grob pri Svom vaskrsenju kao što ne pokvari utrobu devičansku pri Svome rođenju.

BESEDA

o pobedi nad poslednjim neprijateljem
Poslednji će se neprijatelj ukinuti — smrt (I Kor. 15, 26).
Čoveku je prvi neprijatelj đavo, drugi greh, treći smrt. Gospod Isus pobedio je sva tri ova neprijatelja roda ljudskog. Svojim poniženjem pobedio je gordoga đavola; Svojom smrću pobedio je greh, a Svojim vaskrsenjem pobedio je smrt. Pobedivši sve neprijatelje naše On nas priziva da uzmemo učešća u NJegovoj slavnoj pobedi. Ne da mi pobedimo, nego samo da se pribijemo uz Pobedioca. Samo NJegova sila pobeđuje, samo NJegovo oružje kosi. Mi smo bez sile i bez oružja, a neprijatelji naši su strašni. Ali s NJim i uz NJega mi pobeđujemo jače od sebe. Po kakvu cenu On nam nudi Svoju pobedu? Po jevtinu cenu, braćo moja; po vrlo jevtinu cenu nudi nam On najdragoceniju pobedu. Da se ponizimo i pokorimo volji Božjoj — to je cena, koju On traži, da bi pobedio đavola za nas. Da umremo sebi, da umremo telesnim željama i strastima — to je cena, koju On traži, da bi pobedio greh za nas. Da živimo NJemu a ne sebi, da uselimo NJega u srce svoje — to je cena, koju On traži, da bi pobedio smrt za nas. On je pobedio sve neprijatelje javno i potpuno, no ovo je cena, po koju On nudi Svoju pobedu svakome od nas. Apostol govori: Bogu hvala koji nam dade pobjedu kroz Gospoda našega Isusa Hrista (I Kor. 15, 57).
O vaskrsli Gospode, obasjaj nas i osnaži i izleči pobedom Tvojom! Blagodarni mi Ti uzdižemo slavu i hvalu vavek. Amin.