Crkvena opština u Cirihu eparhija Austrijsko-Švajcarska
Svetotrojični hram
Svetouspenski hram

Žitija Svetih iz Žičkog prologa

Sreda, 19.02. (06.02. po Starom kal.)

Sveti Fotije, patrijarh carigradski

Sveti Fotije, patrijarh carigradski

Veliki svetionik Crkve. Carski srodnik i unuk slavnog patrijarha Tarasija. Neodoljivi zaštitnik crkve od vlastoljublja papskog i ostalih rimskih izopačenja vere. Za šest dana prošao sve činove od svetovnjaka do patrijarha. Postao patrijarhom na Božić 857, a skončao u Gospodu 891. godine.

Sveta mučenica Fausta

Postradala za Hrista u vreme cara Maksimijana (između 305-311. godine.). Svojim junaštvom zadivila i u hrišćanstvo obratila mučitelje svoje: osamdesetogodišnjeg žreca Evilasija i Maksima eparha. Kad je sudija pretio Fausti još strašnijim mukama, ona mu rekne da izradi njenu ikonu sa izobraženjem sviju onih muka, kojima joj on preti. Kada ikona bi gotova i njoj pokazana, rekne Fausta sveta: "Kao što ova ikona ne oseća nikakve muke, tako ni moje telo ne oseća muke od tvojih kazni, jer je duša moja utvrđena u Gospodu". Sudija je baci u kotao vrele vode gde ova sveta trinaestogodišnja devojčica skonča s molitvom na ustima, i ode dušom u Raj.

Sveti Vukol, episkop smirnski

Sveti Vukol, episkop smirnski

Učenik svetog Jovana Bogoslova, koji ga i posveti za episkopa grada Smirne. U Smirni beše tada malo krštenih. U tami neznaboštva sveti Vukol svetljaše kao jasna sveća. Odlikovao se svima vrlinama, a naročito blagošću i krotošću. Pred smrt svoju Vukol posveti slavnog Polikarpa sebi za naslednika u episkopstvu, a on mirno skonča i ode ka Gospodu.

Prepodobni Varsonufije i Jovan

Veliki podvižnici od Gaze, prozorljivci i čudotvorci. Ostavili znamenitu knjigu Odgovora na mnoga pitanja o duhovnom životu. Živeli u VI veku.

Sveti mučenici Marta i Marija i brat im Likarion

Sve troje raspeti na krst za Hrista, pa onda izbodeni i umrtvljeni kopljem.

Sveta mučenica Doroteja

Ugledna i krasna devica iz Kesarije Kapadokijske. Upravnik oblasti Saprikije dadne Doroteju dvema neznabožačkim sestrama, Hristini i Kalisti, da bi je one odvratile od Hrista. No dogodi se obratno; Doroteja uspe te obrati obe sestre u veru Hristovu. Naljućen Saprikije naredi te vežu te dve sestre leđima jednu za drugu i bace u kacu sa smolom, pa zapale. Tada i Doroteju osude na smrt. Ona radosno sasluša presudu, i uzviknu: "Blagodarim Ti dušeljupče Hriste, što me prizivaš u Tvoj Raj, i uvodiš me u presvete dvore Tvoje!" Neki prisutni velmož Teofil nasmeje se na ove reči pa doviknu Doroteji: "Čuj, nevesto Hristova, pošalji mi jabuka i cveća od šipaka iz Raja tvoga ženika!" "Zaista ću to učiniti!" odgovori mu mučenica. Kad je Doroteja bila na gubilištu, najedanput se pojavi jedan krasan dečko sa tri divne jabuke i tri crvena cveta od šipka. To beše angel Božji. A vreme beše zimsko. Reče Doroteja angelu da to odnese Teofilu i da mu kaže: "Evo ti što si želeo!" Kada Teofil primi poruku i vide, dar, beše sav prestravljen. U njemu se sve prevrnu, i on, okoreli neznabožac, posta hrišćanin. I on bi mučen i ubijen za Hrista, te ode dušom u Raj Gospoda Isusa uskoro za svetim Dorotejom.

RASUĐIVANJE

Sv. Varsonufije, koji je pedeset godina živeo zatvoren u keliji, i nije se dao videti ni od jednog živog čoveka, dostigao je bio kroz bogomislije i molitvu neobičnu čistotu i prozorljivost. Evo nekoliko njegovih misli iz knjige odgovori: "Svaka pomisao, kojoj ne prethodi tišina smernosti, ne proishodi od Boga. Sve što je od đavola, biva sa smućenošću i metežom." - "Kada se moliš i Bog odlaže da te usliši, to On čini na tvoju polzu, da bi te naučio dugotrpljivosti." - "Vidljivi razbojnici su sluge razbojnika nevidljivih, misaonih." - "Gospod Isus Hristos pretrpeo je sve, i najzad se uspeo na sveti krst, što označava umrtvljenje tela i strasti, i sveto i savršeno upokojenje." - "Gospod hoće da ti poštuješ svakog čoveka više od sebe samog."
Kada su pitali starca da li da uzmu i plate zastupnika u jednom sporu manastira s nekim ljudima, on odgovori: "Ako budete kupili zastupništvo ljudi, to vas Bog neće zastupiti."

SOZERCANJE

Da sozercavam Gospoda Isusa kao radnika i to:
1. kao fizičkog radnika kroz dug niz godina,
2. kao radnika duhovnog koji je neprestano učio ljude, tešio, lečio, dajući novi zakon svetu,
3. kao radnika neumornog koji je ostavio zapovest: delujte dokle svetlost imate.

BESEDA

o uzajamnom poznavanju Oca i Sina
Ja Ga znam, jer sam od NJega, i On me posla (Jov. 7, 29)
Niko se nikad nije usudio reći, da zna Boga. Mnogi su rekli samo, da veruju u Boga. Jedini je Gospod Isus izrekao reč: Ja Ga znam. I odmah je obrazložio, otkuda Ga On zna, govoreći: jer sam od NJega i On me posla. Prvi razlog jer sam od NJega svedoči o večnom biću Sina; a drugi razlog i On me posla svedoči o vremenoj pojavi Sina u telesnom svetu kao poslanika Svete Trojice.
Nama hristovernim nije dao da znamo Oca kao što Ga Sin NJegov jedinorodni zna, ali nam je dano i zapoveđeno da verujemo. Zasluga je naša u verovanju a ne u znanju. Kad bismo mi svi znali Boga kroz gledanje, niko ne bi imao zasluge. Jer kakva je zasluga ugledati i poznati? Međutim, ne videti a verovati - u tome je zasluga, u tome dobrodetelj, u tome spasenje naše. Mi nismo dostojni da Boga vidimo i viđenjem poznamo, jer smo grehom raslabljeni i od Boga udaljeni. No milost Božja dala nam je veru u ovom životu, koja nas može približiti Bogu i uvesti u carstvo večnog gledanja i znanja u onom životu. - O braćo moja, verujmo Hristu Gospodu, jer On zna. On ne govori po veri nego po znanju.
Gospode milostivi, utvrdi veru u nama. Pruži nam skut Tvoj, da ga se držimo do kraja života. Tebi slava i hvala vavek. Amin.