Crkvena opština u Cirihu eparhija Austrijsko-Švajcarska
Svetotrojični hram
Svetouspenski hram

Žitija Svetih iz Žičkog prologa

Petak, 19.01. (06.01. po Starom kal.)

Bogojavljenje

Bogojavljenje

Kada Gospod Isus beše navršio trideset godina od Svog telesnog rođenja, On otpoče Svoj učiteljski i spasiteljski posao. I sam, početak početka oznamenova krštenjem na Jordanu. Sveti Kiril Jerusalimski veli: "Početak sveta voda, početak Jevanđelja Jordan". Pri krštenju Gospoda u vodi objavila se svetu ona tajna koja se u Starom Zavetu nagoveštavala, o kojoj se u starom Misiru i Indiji samo basnoslovilo, tj. tajna božanske Svete Trojice. Otac se javio čuvstvu sluha, Duh se javio čuvstvu vida, a Sin se javio uz to još i čuvstvu dodira. Otac je izrekao Svoje svedočanstvo o Sinu. Sin se krstio u vodi a Duh Sveti u vidu goluba lebdeo je nad vodom. A kada Jovan Krstitelj zasvedoči i reče o Hristu: "Gle, Jagnje Božije koje uzima na se grijehe svijeta" (Jn 1, 29) i kada on pogruzi i krsti Gospoda u Jordanu, time se pokaza i misija Hristova u svetu i put našega spasenja. Naime: Gospod uze na se grehe roda čovečjeg i pod njima umre (pogruženje) i ožive (izlazak iz vode); i mi moramo umreti kao stari grehovni čovek i oživeti kao očišćeni, obnovljeni i preporođeni. Ovo je Spasitelj, i ovo je put spasenja. Praznik Bogojavljenja (Teofanija, grčki) prosvećuje pokazujući nam Boga kao Trojicu jednobitnu i nerazdelnu. To je jedno. I drugo: jer se svak od nas krštenjem u vodi prosvećuje time što postaje usinovljen od Oca Svetlosti, zaslugom Sina i silom Duha Svetoga.

Pesma iz Prologa

O Gospode sveti, sveti u stvaranju,
Sve što Rečju stvaraš, Duhom osveštavaš.
O Gospode krepki, krepki u stradanju,
Za svet u smrt hodiš, za svet vaskrsavaš.
Gospode besmrtni, pevamo Ti u glas:
Oče, Sine, Duše — Bože, pomiluj nas!
Oče što se javi glasom nad Jordanom,
Duše što ko golub mlečni letijaše,
Sin što se krsti prorokom Jovanom,
Tri zraka svetlosti, jedna svetlost sjaše,
Trojice javljena, pevamo Ti u glas:
Oče, Sine, Duše — Bože, pomiluj nas!

RASUĐIVANJE

Nekad su basne jeretičke dosađivale Crkvi Božjoj, a sada joj dosađuju basne bogoodstupničke. Istrajnošću u veri, prilježnom molitvom, ispovedništvom pa čak i mučeništvom pobeđena je ona dosada. Samo tim načinima biće pobeđena i ova nova dosada. I Crkva Božja, sasud Istine božanske, na kraju će trijumfovati, jer će vragu na kraju nestati oružja (Ps. 9, 7). Blaženi Kliment Aleksandrijski rekao je o jereticima koji napustiše crkvu: „Onaj ko je pao u jeres, putuje kroz suhu pustinju, napuštajući jedinoga istinoga Boga; odvojen od Boga on traži bezvodnu vodu, skuplja rukama besplodnost, ulazi u nenaseljenu i žednu zemlju." To isto se danas može reći o mnogim naučnim hipotetičarima i teoretičarima koji se rukovode maštom svojom a ne istinom Božjom.

SOZERCANJE

Da sozercavam događaj krštenja Gospoda i to:
1. NJegov skromni dolazak na Jordan, nepoznat svima osim Jovanu,
2. NJegovo pogruženje u vodu; lepršanje goluba nad NJim i glas s visine.

BESEDA

o tajanstvenom božanskom Trojstvu
Jer je troje što svjedoči na nebu:
Otac, Riječ i Sveti Duh; i ovo je troje jedno.
I troje je što svjedoči na zemlji:
duh, i voda, i krv; i troje je zajedno.
(I Jov. 5, 7—8)
Kad čitamo Sveto Pismo treba budno da motrimo na svaku reč. Brzom čitaocu, npr., neće pasti u oči razlika koju Jevanđelist povlači između nebeskog trojstva i zemaljskog trojstva. Za nebesko trojstvo on kaže: i ovo je troje jedno, a za zemaljsko: i troje je zajedno. Ogromna je razlika između biti jedno i biti zajedno. Otac, Sin i Duh Sveti su jedno, dok su duh i voda i krv samo zajedno, a ne jedno. Jer i neprijatelji mogu biti zajedno ali ne i jedno. Svi su ljudi na zemlji zajedno ali nisu jedno. Voda i krv čine telo, a duh je duh. Tijelo pak želi protiv duha a duh protiv tijela (Gal. 5, 17); nisu, dakle, jedno, ali su pak zajedno. I kad čovek umre, zajednica se kida i prestaje: krv i voda idu na jednu stranu, a duh na drugu. Dočim je božansko trojstvo na nebesima ne samo zajedno nego i jedno.
No ima jedno trojstvo u unutrašnjem nebu čovekovom, koje treba da bude ne zajednica nego jedinstvo, da bi čovek blažen bio i ovoga i onoga sveta. To je jedinstvo uma, srca i volje. Dokle je ovo troje samo u zajednici, dotle je čovek u ratu i sa samim sobom i sa nebeskim Trojstvom. Kada pak ovo troje postane jedno, tako da nijedno ne vlada i nijedno ne robuje, onda čovek biva ispunjen jednim mirom koji prevazilazi svaki um (Fil. 4, 7), svaku reč, svako objašnjenje, svaki strah i svaku žalost. Tada malo nebo u čoveku počinje ličiti na veliko nebo Božje, i obraz i podobije Božje biva tada jasno u čoveku.
Gospode trojedini, pomozi nam ličiti bar na one koji liče na Tebe. Tebi slava i hvala vavek. Amin.