Crkvena opština u Cirihu eparhija Austrijsko-Švajcarska
Svetotrojični hram
Svetouspenski hram

Žitija Svetih iz Žičkog prologa

Subota, 18.04. (05.04. po Starom kal.)

Velika subota

Velika subota

U subotu po raspeću, dođoše prvosveštenici i fariseji kod Pilata da traže od njega da postavi stražu ispred Hristovog groba. Ovo su uradili zato što su se plašili da će neko od Hristovih učenika ukrasti NJegovo Telo, i tako će narod poverovati da je Isus vaskrsao, kao što je i najavljivao, “Poslije tri dana ustaću” (Mt. 27, 63). „Reče im Pilat: Imate stražu, idite te utvrdite kako znate. A oni otišavši utvrdiše grob sa stražom i zapečatiše kamen“ (Mt. 27, 65-66). Na Veliku subotu, telom u grobu, a dušom u Adu, Hristos je razrušio vrata pakla. Smrt koja je do tada vladala nad preminulim dušama, pobegla je od Spasitelja. Tada je Gospod duše pravednika iz ada uveo u rajska naselja.

Prep. Marko Tračeski

Naziva se još i Atinskim jer mu Atina beše rodno mesto. Kada svrši visoke škole u Atini, umreše mu roditelji. On pomisli u sebi, da je smrt i za njega neizbežna, i da se treba pripremati blagovremeno za česan izlazak iz ovoga sveta. Razdavši sve imanje sirotinji, on sede na jednu dasku u moru s tvrdom verom u Božju pomoć i s molitvom, da ga Bog odvede gde je NJemu volja. I Bog Promislitelj sačuva ga i dovede u Liviju (ili Etiopiju), u planinu zvanu Tračeska. Na toj planini podvizavaše se Marko 95 godina, ne videći ni čoveka ni zvera. Punih 30 godina vođaše strašnu borbu sa zlim dusima i mučaše se i glađu i žeđu i mrazom i žegom. Jeo je zemlju i pio morsku vodu. Posle 30 godina najžešćeg stradanja pobeđeni demoni pobegnu od njega, a angel Božji počne mu svaki dan donositi hranu, u vidu hleba, ribe i voća. Pred samu smrt posetio ga sv. Serapion koji je posle i objavio čudesno žitije ovoga Marka. Upita Marko Serapiona, da li sad u svetu ima hrišćana, koji kad bi rekli gori ovoj: „digni se odavde i baci se u more," — da se tako i zbude? U tom času pokrete se planina, na kojoj behu, poput mora. A Marko mahnu rukom i zaustavi je. Takvu čudotvornu silu imaše ovaj Božji čovek. Pred smrt pomoli se za spasenje ljudi i predade dušu svoju Bogu. Sv. Serapion vide angele gde uzeše dušu Markovu i pruženu ruku s neba, koja je prihvati. Požive sv. Marko 130 godina i upokoji se oko 400 god.

Sv. muč. Agatopod i Teodul

Prvi beše đakon a drugi čtec crkve u Solunu; prvi ukrašen staračkom sedinom a drugi mladićskom celomudrenošću. U vreme Dioklecijanove hajke na hrišćane ova dvojica budu pozvati na sud. S radošću oni se odazvaše, i držeći jedan drugog za ruku iđahu vičući: „mi smo hrišćani!" Svi saveti sudije, da se odreku Hrista i poklone idolima ostaše uzaludni. Posle dužeg tamnovanja i gladovanja biše osuđeni na smrt, i to potopljenjem u more. Tada im vezaše ruke naopako i obesiše im po jedan težak kamen o vrat i povedoše da ih potope. Kada prvo htedoše gurnuti Agatopoda u dubinu, on uzviknu: „evo drugim krštenjem peremo se od svih greha naših i odlazimo čisti Hristu Isusu!" — NJihova potopljena tela more uskoro izbaci na obalu, i hrišćani ih česno sahrane. Sv. Teodul se javi svojim poznanicima, kao angel svetao, u belom odelu, i naredi im, da sve njegovo zaostalo imanje razdele siromasima. Ovi divni Hristovi vojnici česno postradaše u vreme cara Dioklecijana i solunskog kneza Faustina, 303 godine.

Evanđelja

Evanđelje na Veliku subotu

 

Mt. 27. 62-66

(Zač. 114).

62. Sutradan pak po petku sabraše se prvosveštenici i fariseji kod Pilata

63. Govoreći: Gospodaru, sjetismo se da onaj varalica kaza još za života: Poslije tri dana ustaću.

64. Zato zapovjedi da se utvrdi grob do trećega dana da ne dođu kako učenici njegovi noću, da ga ne ukradu i ne kažu narodu: Ustade iz mrtvih; i biće posljednja prevara gora od prve.

65. Reče im Pilat: Imate stražu, idite te utvrdite kako znate.

66. A oni otišavši utvrdiše grob sa stražom i zapečatiše kamen.

Mt. 28. 1-20

(Zač. 115).

1. A pošto minu subota, na osvitku prvog dana nedjelje, dođoše Marija Magdalina i druga Marija da osmotre grob.

2. I gle, zemlja se zatrese veoma; jer anđeo Gospodnji siđe s neba. i pristupivši odvali kamen od vrata grobnih i sjeđaše na njemu.

3. A lice njegovo bijaše kao munja, i odijelo njegovo bijelo kao snijeg.

4. I u strahu od njega uzdrhtaše stražari, i postadoše kao mrtvi.

5. A anđeo odgovarajući reče ženama: Ne bojte se vi; jer znam da Isusa raspetoga tražite.

6. Nije ovdje; jer ustade kao što je kazao. Hodite da vidite mjesto gdje je ležao Gospod.

7. I idite brzo i recite učenicima njegovim da ustade iz mrtvih; i gle, on će pred vama otići u Galileju; tamo ćete ga vidjeti. Eto kazah vam.

8. I izišavši brzo iz groba, sa strahom i radošću velikom pohitaše da jave učenicima njegovim.

9. A kad iđahu da jave učenicima njegovim, i gle, srete ih Isus govoreći: Radujte se! A one pristupivši, uhvatiše se za noge njegove i pokloniše mu se.

10. Tada im reče Isus: Ne bojte se, idite te javite braći mojoj neka idu u Galileju, i tamo će me vidjeti.

11. A dok one iđahu, gle, neki od stražara dođoše u grad i javiše prvosveštenicima sve što se dogodilo.

12. A oni sastavši se sa starješinama učiniše vijeće, i dadoše vojnicima dovoljno novaca, govoreći:

13. Kažite: učenici njegovi dođoše noću i ukradoše ga dok smo mi spavali.

14. I ako to čuje namjesnik, mi ćemo ga uvjeriti i vas osloboditi brige.

15. A oni uzevši novce, učiniše kao što bijahu naučeni. I razglasi se ova riječ među Judejcima do danas.

(Zač. 116).

16. A Jedanaest učenika otidoše u Galileju, na goru kuda im je zapovjedio Isus.

17. I kad ga vidješe, pokloniše mu se; a neki posumnjaše.

18. I pristupivši Isus reče im govoreći: Dade mi se svaka vlast na nebu i na zemlji.

19. Idite, dakle, i naučite sve narode krsteći ih u ime Oca i Sina i Svetog Duha,

20. Učeći ih da drže sve što sam vam zapovjedio; i, evo, ja sam sa vama u sve dane do svršetka vijeka. Amin.

 

RASUĐIVANJE

„Živi tako kao da te nema u ovome svetu, i imaćeš mir". Tako je govorio sv. Antonije svome učeniku. Čudna pouka, no istinita. Najviše bede i nemira navlačimo mi na sebe time što želimo da se što više osetimo i pripoznamo u ovome životu. Što god se pak jedan čovek više povlači od sveta, što god češće sozercava ovaj svet kao postojeći i bez njega, i što god se jače udubljuje u misao o svojoj nepotrebnosti ovome svetu, to će on stajati bliže Bogu i imaće dublji mir duševni. Svaki dan umirem, kune se apostol Pavle (I Kor. 15, 31), t. j. svaki dan se osećam kao da me nema u ovome svetu. Ali za to se on osećao duhom svaki dan kao građanin nebeski. Kada mučitelj Faustin upita sv. Teodula: „zar nije bolji život od ljute smrti?" odgovori Teodul: „Vaistinu i ja tako pojmih, da je bolji život od smrti, zbog čega se i reših da prezrem ovo smrtno i malovremeno životarenje na zemlji, da bi bio učasnik besmrtnog života."

SOZERCANJE

Da sozercavam vaskrsenje Gospoda Isusa, i to:
1. kako se zemlja potrese pri NJegovom povratku u telo kao i pri NJegovom rastanku sa telom;
2. kako se angeli spustiše na grob da posluže NJemu kao što su Mu služili uvek kad je On to odobravao.

BESEDA

o ispunjenju proročanstva
Ne ćeš ostaviti duše moje u adu, niti
ćeš dati da svetac tvoj vidi trulenja
(Ps. 16, 10).
To su reči nadahnutog tajnovidca, reči svetle, proročke. To David govori za Hrista Gospoda, za dušu NJegovu i za telo NJegovo, to jest za ono što je čovečansko u NJemu. Da se ove Davidove reči odnose na Hrista vaskrsloga to je posvedočio apostol Petar u prvom svom govoru odmah posle silaska Duha Svetoga. (Dela Ap. 2, 27). Jer veli: David umrije, i ukopan bi, i grob je njegov među nama do ovoga dana. Ne mogu se, dakle, one reči odnositi na Davida, i ako on to govori kao od sebe i o sebi, nego na nekog potomka Davidovog po telu. Davidovo je telo istrulelo, istrulela su i tela drugih njegovih potomaka. Hristos je pak njegov potomak po telu, koji niti osta u Adu niti Mu telo vide trulenja.
Predvidjevši govori (David) za vaskrsenije Hristovo. Zaista, sjajno proročanstvo! Zaista, čudesna vidovitost! Kako su ove reči morale zvučati i kao nerazumljive i kao nerazumne za sve jevrejske tumače Psalama pre vaskrsenja Gospoda! Kad se pečat skide sa grobne ploče, skide se pečat i sa mnogih sasvim tamnih i nejasnih proročanstava. Hristos vaskrse, i tajne postaše java. Grobna ploča diže se ne samo sa NJegovog svetog tela nego i sa mnogobrojnih reči i vizija proročkih. Hristos vaskrse, i proročke reči vaskrsoše. Silaskom u Ad Gospod izvede duše pravednih otaca i proroka u nebesnu svetlost, a Svojim vaskrsenjem iznese reči i vizije njihove u svetlost razuma i istine.
Hristos vaskrse, i sve što je dobro, pravedno i istinito, pre i posle Vaskršnjega jutra, vaskrse.
O vaskrsli Gospode, uvrsti i nas u vaskrsle građane carstva Tvoga besmrtnoga! Tebi slava i hvala vavek. Amin.