Crkvena opština u Cirihu eparhija Austrijsko-Švajcarska
Svetotrojični hram
Svetouspenski hram

Žitija Svetih iz Žičkog prologa

Ponedeljak, 18.03. (05.03. po Starom kal.)

Sveti mučenik Konon Isavrijski

Sveti mučenik Konon Isavrijski

Poučen bi u veri Hristovoj i kršten u ime Presvete i Životvorne Trojice od samoga Arhangela Mihaila. I do same smrti njegove nevidljivo ga je pratio ovaj Arhistratig Božji. Bi prosvetljen i ojačan blagodaću Duha Svetoga, te ga srce nije vuklo ni za čim svetskim, nego samo za duhovnim i nebeskim. Kad ga roditelji silom oženiše, on prvo veče uze sveću i metnu pod sud, pa upita svoju nevestu: šta je bolje, svetlost ili tama? Ona odgovori: svetlost. Tada joj on poče govoriti o veri Hristovoj, i o duhovnom životu kao boljem i lepšem od telesnog. Te tako uspe, da i nju, a po tom i svoje roditelje privede u veru Hristovu. I behu on i žena mu kao brat i sestra. Uskoro umru mu i roditelji i žena, i on se povuče potpuno od svetskog života i preda molitvi, postu i bogomisliju. Učini velika čudesa, kojima mnoge obrati u hrišćanstvo. Između ostaloga, primora zle duhove da mu služe. Pri jednom gonjenju bi uhvaćen i mučen, i sav izboden noževima. NJegovom krvlju mazahu se bolesnici i isceljivahu. On požive posle toga još dve godine u svome gradu i prestavi se Gospodu. Ovaj divni svetitelj požive i postrada u II veku.

Sveti mučenik Konon Baštovan

Rodom bi iz Nazareta. Beše blag i nezlobiv, i u svemu Bogu ugodan. U vreme Dekijeva gonjenja bi mučen za Hrista. No on osta čvrst u veri, a neznabožačke sudije oštro izobliči zbog njihove gluposti. S ekserima u nogama, vezan za kola kneževa, ovaj dobri i nezlobni svetitelj bio je vučen sve dotle dokle nije sam iznemogao i pao. Tada se i poslednji put pomoli Bogu i predade Mu duh svoj 251. godine.

Prepodobni Isihije Posnik

Rođen beše blizu Bruse u VIII veku. No udalji se u jednu goru, zvanu Majonis, zloglasnu zbog demonskih priviđenja. Napravi tamo sebi kolibu i jednu crkvicu u čast svetog apostola Andreje. Sam ogradi gradinu koju obrađivaše, da bi mogao živeti od svoga truda. Molitvom svojom čudesa činio. Prorekao da će po smrti njegovoj na tom mestu biti ženski manastir. Na mesec dana pred smrt provideo dan i čas svoje smrti. U ponoć prorečenog dana videše ljudi njegovu kolibu obasjanu neobičnom svetlošću. I kad dođoše, nađoše ga mrtva. Sahranjen u crkvi svetog Andreje, a docnije Teofilakt, episkop amasijski, prenese ga u grad Amasiju. Skončao mirno i preselio se u carstvo Gospoda svoga 790. godine.

Prepodobni Marko Podvižnik

Asket i čudotvorac. Zamonašen od svog učitelja svetog Jovana Zlatousta u četrdesetoj godini svojoj, Marko provede još šezdeset godina u Nitrijskoj pustinji u postu, molitvi i pisanju poleznih knjiga. Znao celo Sveto Pismo naizust. Bio mnogo milostiv i plakao nad bedom svakog Božjeg stvorenja. Jednom se plačući pomoli Bogu za slepo štene jedne hijene, i štene progleda. Iz blagodarnosti donese mu hijena-majka jednu ovnujsku kožu. No svetitelj zabrani hijeni da ubuduće kolje ovce bednih ljudi. Primao pričešće iz ruku angelskih. NJegove besede o zakonu duhovnom, o pokajanju, o trezvenju itd. spadaju u prvoklasnu crkvenu književnost, pohvaljivaše ih i sam veliki Fotije patrijarh.

Pesma iz Prologa

Angeli su braća naša starija i bolja,
Volja Tvorca Svevišnjega njihova je volja.
Od svetlosti svetliji su, brži i svetliji,
Od vazduha na planini lakši i svežiji,
U svetlost su odeveni, svetlost Tvorca svoga,
Trudbenici neumorni dela Hristovoga.
Za ljude su zabrinuti, briga im jedina:
Kako Bogu da povrate zabludelog sina,
Kako svoju mlađu braću iz zemlje uđinske
Da povrate u radosne dvore domaćinske.
Mihailo Arhistratig, prvi međ prvima,
Što Danica među zvezde, on međ angelima;
Pokajniku svakom hita da ga Bogu digne,
Kol'ko da je pokajnika on svakome stigne.
Služit, služit, i služiti - to je radost njemu,
Prvenstvo je i na nebu u službi bližnjemu.
Služba Koja život krepi, i majku veseli,
Služba koju ukrašuju venci neuveli,
Ta je služba angelima radost i veselje
Jer na slavu Božju ide, ljud'ma na spasenje.

RASUĐIVANJE

Ali zašto neki ljudi, dobro školovani, i kršteni kao hrišćani, otpadaju od Hrišćanstva i padaju na filosofiju i na naučne teorije, kao tobož na nešto istinitije od Hrišćanstva? Iz dva glavna razloga: ili iz sasvim površnog poznavanja Hrišćanstva ili zbog greha. Površno poznanje Hrišćanstva odbija od ovoga, a greh beži od Hrista kao zločinac od sudije. Površni i poročni hrišćani često su bivali isto tako ogorčeni neprijatelji Hrišćanstva kao i neznabošci. Površnim i poročnim ugodnije je kupati se u plitkoj bari ljudskih mišljenja nego na opasnoj dubini Hristovoj. Jer one koji iskreno pođu za Hristom, Hristos neprestano poziva na veću i veću dubinu kab negda apostola Petra: hajde na dubinu Sveti Marko Podvižnik piše, da se zakon Božji razume shodno ispunjenju zapovesti Božjih. "Neznanje nagoni (čoveka) govoriti nasuprot onom što je korisno, a drskost umnožava poroke."

SOZERCANJE

Da sozercavam Tajnu Pričešća kao tajnu savršene ljubavi i to:
1. zbog toga što ona od Hristove strane znači davanje svega Sebe Svojim vernim,
2. zbog toga što verni od svoje strane s verom i poverenjem primaju Hrista u sebe,
3. zbog toga što ona vodi radosnom i plodotvornom i spasonosnom sjedinjenju Boga sa čovekom.

BESEDA

o putovanju s Hristom na dubinu
Hajde na dubinu (Lk. 5, 4)
Tako naredi Gospod Petru i ostalim apostolima kada presta govoriti. To znači, da On prvo daje pouku, pa odmah zatim poziva na delo. To isto i za nas važi: čim se naučimo nešto iz Jevanđelja, odmah treba da pođemo da to ostvarimo. Učenici delatelji mili su Gospodu, a ne samo učenici.
Hajde na dubinu! Ukraj obale, iz plićine, govorio je Gospod narodu, koji je manje posvećen u tajne carstva Božjega, a apostole On poziva na dubinu. U plićini je manja opasnost, ali je i lov manji. U plićini su zmije i žabe i drugi manji gadovi vodeni — to je sva opasnost; i u plićini su samo malene ribe — to je sav lov. A na velikoj dubini je i opasnost velika. Tamo su veliki zverovi morski i velike bure — to je opasnost; no tamo su i velike i dobre ribe u ogromnoj količini — to je lov. O posvećeni, hajde, dakle, na dubinu!
Hajde na dubinu tajanstvenog mora životnog, no ne kreći se bez Hrista na lađi svojoj. Nipošto. Jer ne samo što možeš provesti svu noć svoga života ne ulovivši ništa kao što se Petar žaljaše: svu noć smo se trudili, i ništa ne uhvatismo — ne samo to, nego možeš i gore proći, ako Hristos nije na lađi. Mogu te bure skovitlati i u ponor baciti, mogu te i golemi zverovi morski pojesti. Bure to su strasti tvoje sopstvene, o posvećeni, koje idu s tobom neminovno, ako se kreneš na dubinu bez Hrista. Golemi zverovi morski to su demoni, koji za tren oka mogu tebe upropastiti kao što za tren oka upropastiše veliki krd svinja od dve hiljade.
Ideš li pak s Hristom na dubinu, ne boj se ništa, no radosno i hrabro idi, pripijen uz Gospoda. Ulovićeš najbolji lov, i napunićeš njime obe lađe, i telesnu i duševnu. Najbolji lov ulovićeš, o posvećeni, i bez opasnosti izaći ćeš na obalu, na obalu Carstva Hristovoga. Samo nikud bez Hrista! Ni u plićinu, ni na dubinu. U plićini će ti dosaditi i glad i mnogi sitni gad, a na dubini će te zlo preveliko snaći.
Ti si naš krmanoš, naša odbrana, naše pristanište, o svemoćni Spasitelju! Tebi slava i hvala vavek. Amin.