Crkvena opština u Cirihu eparhija Austrijsko-Švajcarska
Svetotrojični hram
Svetouspenski hram

Žitija Svetih iz Žičkog prologa

Ponedeljak, 18.02. (05.02. po Starom kal.)

Sveta mučenica Agatija

Sveta mučenica Agatija

Ova slavna devica i mučenica Hristova rodi se u sicilijanskom gradu Palermu od roditelja blagorodnih i imućnih. Kada car Dekije podiže gonjenje na hrišćane, bi i Agatija sveta uhvaćena i na sud pred sudiju Kvintijana izvedena. Vide sudija Agatiju, prekrasnu u licu, i poželi je imati za ženu. Kada on to predloži Agatiji, odgovori mu Agatija da je ona nevesta Hristova, i da ne može biti neverna svome obručniku. Sudija je stavi na teške muke: Agatija bude šibana, rugana, uz drvo vezivana i bijena do krvi. Po tom joj sudija ponovo posavetuje, da se odrekne Hrista, i da tako izbegne dalje muke, na što nevesta Hristova odgovori: "Ove muke meni su vrlo korisne, kao što pšenica ne može doći u žitnice pre nego se očisti od pleve, tako ni duša moja ne može ući u Raj, ako telo moje najpre ne bude sokrušeno mukama". Tada mučitelj naredi te joj se odseku ženske grudi, pa je onda bace u tamnicu. U tamnici joj se javi sveti apostol Petar i povrati joj celost telesnu i zdravlje. Ponovo bi izvedena na mučenje, i ponovo bačena u tamnicu gde i predade dušu svoju Bogu, 251. godine u gradu Katani, a u vreme cara Dekija. Po smrti Agatinoj njen mučitelj Kvitijan pođe da zagrabi imanje njeno. No usput se razbesne konji pod njim i pod vojnicima, te ga svega izgrizu po licu, svale na zemlju i istopotaju nogama namrtvo. Tako ga ubrzo postiže kazna Božja za divlji zločin nad svetom Agatijom.

Sveta mučenica Teodula

Postradala za Hrista u vreme Dioklecijana, nečastivog cara rimskog. Pri mučenju, Teodula urazumi jednog od mučitelja, Eladija, i privede ga veri Hristovoj. Kada Eladije javno ispovedi svoju veru u Hrista, bi mačem posečen. Teodula se držaše vrlo hrabro na sudu, zbog čega je sudija nazva bezumnom. Reče mu na to Teodula: "Bezumni ste vi koji zaboraviste jedinog istinitog Boga, pa se klanjate mrtvom kamenju". Sudija je vrže na muke ljute koje Teodula junački izdrža, i svojim junaštvom na mukama mnoge zadivi i ka Hristu obrati. Među onima behu i dva ugledna građanina, Makarije i Evagrije. Sa ovom dvojicom i mnogim drugim Teodula bi bačena u usijanu peć gde česno svi skončaše i Hristovog se carstva udostojiše.

Sveti Polievkt, patrijarh carigradski (+ 970. godine)

Zbog svog visokog uma, revnosti verske i časnorečivosti nazvan drugim Zlatoustom. U vreme patrijarha Polievkta i cara Konstantina Porfirogenita dođe u Carigrad ruska kneginja Olga, i tu se krsti 957. godine. Patrijarh ju je krstio, a car joj bio kum. Proročki joj rekne sveti Polievkt: "Blagoslovena si ti među ženama ruskim, jer si zavolela svetlost i odbacila tamu, blagosiljaće te sinovi ruski do poslednjeg kolena". Iz prostih monaha Polievkt je bio uzet za patrijarha 946. godine i ostao je na prestolu patrijaršijskom do svoje smrti 970. godine.

Pesma iz Prologa

Tamna je tamnica, svetla mučenica,
U tami se sija sveta Agatija,
Nad tamnicom dvori, svetlošću obliti,
Tu mučitelj živi, sramotom pokriti,
Agatiji devi nove muke smišlja,
Mračan sred svetlosti, muči se, premišlja..
Ko se c Hristom venčo, tamnica mu sjajna,
A dušmanu pravde — palata očajna!
Tamna je tamnica, svetla mučenica,
Čim je Hrista čula sveta Teodula,
Za Hristom je pošla, čista golubica.
Zbog Hrista je rulja u tmu nizrinula,
Al' vesela stoji sveta Teodula,
Al' vesela stoji, nikog se ne boji.
Dok dušmani njeni zlobom ispunjeni,
Sred dvorova bajnih bednici očajni,
Samo o zlu misle, samo zlobi služe,
I sve im je prazno, i na sve se tuže,
Jer nemaju Boga, jer Hrista ne znaju,
Sve tajne života pogrešno čitaju!

RASUĐIVANJE

Pitali monasi velikoga avvu Ishiriona:
- Šta smo mi uradili?
- Mi smo ispunjavali zanovesti Božje, - odgovori Ishirion.
- A šta će raditi oni što posle nas dođu?
- Oni će raditi ovo što mi radimo, no upola manje.
- A oni posle njih?
- Oni pri svršetku vremena neće nikako držati monaško vežbanje, no njih će postići takve napasti i takva iskušenja, da će oni kroz trpljenje tih napasti i iskušenja pokazati se u carstvu Božjem većim od nas i od otaca naših.

SOZERCANJE

Da sozercavam Gospoda Isusa kao jedinog istinitog prosvetitelja i to:
1. kao prosvetitelja svakog pojedinog čoveka,
2. kao prosvetitelja, sledstveno, i društva i vascelog čovečanstva,
3. kao prosvetitelja koji osvetljava neprolaznom svetlošću i um
i srce i volju čovekovu.

BESEDA

o smrti kao spavanju
Lazar, naš prcjatelj, zaspa;
nego idem da ga probudim
(Jov. 11, 11)
Gospodar života naziva smrt spavanjem. O kakva neiskazana uteha za nas! O kakva slatka novost za svet! Smrt telesna, dakle, ne znači uništenje čoveka nego samo zaspalost od koje može probuditi Onaj koji je i prvu prašinu probudio u život rečju Svojom.
I kad Gospod viknu: Lazare! čovek se probudi i ožive. Gospod zna ime svakome od nas. Kad je Adam znao ime svakome stvorenju Božjem, kako ne bi Gospod znao svakoga od nas po imenu! Ne samo da zna, nego On nas i viče po imenu. O slatkog i životvornog glasa Jedinog Čovekoljupca! Taj glas može od kamenja stvoriti sinove Božje! Kako da nas ne probudi od sna grehovnoga!
Neki čovek beše digao kamen da ubije brata svoga. No u tom trenutku učini mu se da ču glas majke gde ga zove po imenu. Samo ču glas majčin - i ruka mu zadrhta. On ispusti kamen i zastide se od greha nameravanog. Glas majčin probudi ga od smrti grehovne. Pa kad glas majčin spasava i budi od smrti, kako li tek glas Stvoritelja i Životodavca!
Kad god je Gospod viknuo nekoga ko je bio mrtav samo telom, svaki se probudio i ustao. No nije se svaki probudio i ustao od onih koji su bili umrli dušom, kad ih je Gospod viknuo. Jer za ovo probuđenje, za ovo vaskrsenje, treba i saglasnost volje umrloga. Juda! zar celivom izdaješ? Tako viknu životvorni glas, no mrtvac osta mrtvac, i grešnik se ne probudi. Savle, Savle, što me goniš? viknu isti životvorni glas, i uspavan grehom probudi se, i mrtvi ožive. Vaistinu, dublji je san grehovni od smrti, i spavač se ne budi lako.
Slatki Gospode, probudi nas od sna grehovnog, probudi Gospode! Tebi slava i hvala vavek. Amin.