Crkvena opština u Cirihu eparhija Austrijsko-Švajcarska
Svetotrojični hram
Svetouspenski hram

Žitija Svetih iz Žičkog prologa

Nedelja, 17.11. (04.11. po Starom kal.)

Prep. Joanikije Veliki

Prep. Joanikije Veliki

Ovo veliko svetilo duhovno rodi se u selu Marikati u oblasti Vitinijskoj, od oca Miritrikija i majke Anastasije. Kao dečko beše čobanin ovaca. Pasući ovce on se često povlačio u samoću i po vazdan ostajao na molitvi ogradivši stado svoje krsnim znamenjem, da se ne bi udaljavalo i razilazilo. Po tom bude uzet u vojsku, gde pokaza čudo od hrabrosti, naročito u ratovima protiv Bugara. Posle vojničke službe Joanikije se povuče na Olimp Azijski, gde se zamonaši i sav predade podvigu, od koga ne odstupaše do duboke starosti i svoje smrti. Podvizavao se preko 50 godina, i to na raznim mestima. Imao od Boga vrlo obilat dar čudotvorstva: lečio sve bolesti i muke, izgonio demone, ukroćavao zverove, naročito imao vlast nad zmijama, prelazio je preko vode kao po suhu, bivao nevidljiv za ljude kada je to poželeo, proricao buduće događaje. Odlikovao se prevelikim smirenjem i krotošću. Po spoljašnjem izgledu beše kao div, krupan i silan. Uzimao je živa učešća u sudbi crkve Božje. U vreme ikonoborstva najpre se i on bio prelastio, no posle trgao i postao vatren pobornik poštovanja ikona. Imao je veliko prijateljstvo sa Metodijem patrijarhom Carigradskim. Požive Joanikije 94 godine i upokoji se mirno u Gospodu, 846. god. Pre i posle smrti velik čudotvorac.

Svešt. muč. Nikandr ep. Mirski i Ermej prezviter

Obojica rukopoloženi od apostola Tita. Odlikovahu se velikom revnošću u veri i velikim trudoljubljem u pridobivanju neznabožaca za Hrista Gospoda. Zbog toga behu optuženi nekome sudiji Livaniju, koji ih stavi na ljuta istjazanja. Behu bijeni kamenjem i vučeni po kamenju; tamnovahu i gladovahu, i druge mnoge muke pretrpeše, koje smrtan čovek nijedan ne bi mogao pretrpeti bez naročite Božje pomoći. A njima se Gospod javljaše na razne načine, i posla im angela Svoga, kada behu bačeni u peć ognjenu, te im angel rashladi oganj. Najzad behu od bezdušnih mučitelja živi u grobove sahranjeni i zemljom zatrpani. No uzalud ljudi ubijaju, kad Gospod oživljuje: i uzalud beščeste, koga Gospod proslavlja.

Evanđelja

PRVA POSLANICA SVETOG APOSTOLA PAVLA SOLUNJANIMA 5:1-8

1. A o vremenima i rokovima, braćo, nije potrebno da vam se piše;

2. Jer vi sami dobro znate da će Dan Gospodnji doći kao lopov u noći.

3. Jer kada govore: Mir je i sigurnost, tada će naići na njih iznenada pogibija, kao bol na trudnu ženu, i neće izbjeći.

4. Ali vi, braćo, niste u tami, da vas taj Dan zateče kao lopov.

5. Jer ste vi svi sinovi svjetlosti i sinovi dana; nismo noći niti tame.

6. Zato nemojmo spavati, kao i ostali, nego bdijmo i budimo trijezni.

7. Jer koji spavaju, noću spavaju, i koji se opijaju noću se opijaju.

8. A mi koji smo sinovi dana budimo trijezni i obučeni u oklop vjere i ljubavi i s kacigom nade spasenja.

SVETO JEVANĐELJE OD LUKE 11:47-54

47. Teško vama što zidate grobnice prorocima, a vaši su ih očevi pobili.

48. Vi, dakle, svjedočite i odobravate djela otaca svojih; jer ih oni pobiše, a vi im grobnice zidate.

49. Zato i premudrost Božija reče: Poslaću im proroke i apostole, i od njih će jedne pobiti, a druge protjerati;

50. Da se ište od roda ovoga krv sviju proroka prolivena od postanja svijeta.

51. Od krvi Aveljeve sve do krvi Zaharije, koji pogibe između žrtvenika i hrama. Da, kažem vam, iskaće se od roda ovoga.

52. Teško vama zakonicima, što uzeste ključ od znanja: sami ne uđoste, a one koji bi ušli sprečiste.

53. A dok im on ovo govoraše, počeše književnici i fariseji žestoko da ga napadaju i da navaljuju raznim pitanjima,

54. Vrebajući ga i tražeći ne bi li što ulovili iz usta njegovih da bi ga okrivili.

Pesma iz Prologa

O svetče Božji, Joanikije,
Milost si naš’o u Hrista Boga,
Milost i za nas isprosi grešne,
Blagodat svetu Duha Svetoga.
Posluži narod Joanikije,
Narod i knjaza sa mnogo žara
Pa se povuče od svega, svega,
Da služi slavi nebesnog Cara.
Veliki vojnik Joanikije
Za veru svetu, za pravdu čistu,
S plačem i trudom pola stoleća
On se moljaše, moljaše Hristu.
Bogataš slavni Joanikije,
Bogat prebogat silom nebesnom,
Borbu vođaše, psalme pojući.
Sa svakom silom mračnom, prelesnom.
Čudesan svetac Joanikije,
Čudesa mnoga divna sotvori.
Imenom Hrista i silom krsta
Demonske spletke moćno razori.

RASUĐIVANJE

Milost je plod vere. Tamo gde ima prave vere, ima i prave milosti; Sv. Joanikije prohođaše jednom pored nekog ženskog manastira, u kome među mnogim monahinjama behu i neka mati i kći. Navališe zli dusi s telesnim iskušenjem na mladu kćer, i rasplamteše bludnu pohot u njoj u tolikoj meri da ona htede otići iz manastira, da se udaje. Uzalud je majka savetovaše da ostane. Ne hte ćerka ni da čuje. Kada majka vide sv. Joanikija, ona ga umoli, da i on savetuje ćerku njenu, da ne ide iz manastira i ne izlaže dušu svoju pogibelji. Joanikije prizva devicu i reče joj: „kćeri, položi ruku tvoju na moje rame!” Devica tako učini. Tada se svetitelj milosrdni pomoli Bogu u srcu, da Bog izbavi devicu od iskušenja, i da njena telesna strast pređe na njega. Tako se i dogodi. Devica se smiri potpuno, i ostade u manastiru, a svetitelj Božji ode svojim putem. No idući raspali se u njemu strasna pohot i sva mu krv zakipi kao u ognju. On poželi pre umreti nego li dati strasti na volju. Pa ugledav nekakvu veliku zmijurinu, pritrča joj, da bi bio ujeden od nje i umrtvljen. No zmija ga ne hte ujesti. On je poče dražiti, da bi ga ujela, no čim se dohvati do nje, zmija crče. U tom času i plamen pohote iščeze iz Joanikija.

SOZERCANJE

Da sozercavam javljanje Gospoda Pavlu u noćnoj utvari (Dela Ap. 18), i to:
1. kako se Gospod javi Pavlu u Korintu u noćnoj utvari;
2. kako mu reče, da se ne boji no da propoveda jer, veli, imam veliki narod u ovome gradu;
3. kako Pavle posluša i osta tu godinu i po.

BESEDA

o naslednicima carstva kroz Hrista Gospoda
Kroz kojega i našljednici postasmo (Efes. 1, 11).
Sve od Gospoda Isusa Hrista, sve kroz Gospoda Isusa Hrista, sve Gospodu Isusu Hristu. Mimo NJega mi nemamo pravilne veze ni normalnog opštenja ni s Bogom, ni s ljudima, ni s drugim stvorenjima. On je glava naša, On um naš. Kroz NJega i našljednici postasmo. Čega naslednici? Carstva Božjega. Zašto se hrišćani često u Novom Zavetu nazivaju naslednicima? Nasleđe je skopčano uvek sa nečijom smrću. Treba jedan da umre, da bi ga drugi nasledio. Hrišćani još u ovom životu postaju naslednici, jer umire u njima stari čovek, a na njegovo mesto dolazi kao naslednik novi čovek. Onaj ko nadživljuje, onaj i nasleđuje. Kada telo umre, duša ga nadživljuje; duša, dakle, i nasleđuje sve ono što je čovek u telu sabrao, bilo dobra dela za spasenje bilo zla dela za osudu. Kroz Gospoda Isusa Hrista nama se još otvori i ono nasleđe koje sam Gospod uživa, t.j. besmrtno carstvo Božje. To carstvo nasledićemo onda kada ostavimo carstvo zemno; kada umremo za zemlju nasledićemo nebo; kada raskinemo savez sa satanom bićemo sanaslednici Hristovi. O braćo moja, pomislite, kakvo nas bogato nasleđe čeka! Da ga samo ne prodamo onako jevtino kao Isav svoje starešinstvo!
O Gospode Isuse Hriste, Bože naš i Spasitelju naš, smiluj se na nas do kraja i spasi nas. Tebi slava i hvala vavek. Amin.