Crkvena opština u Cirihu eparhija Austrijsko-Švajcarska
Svetotrojični hram
Svetouspenski hram

Žitija Svetih iz Žičkog prologa

Sreda, 17.06. (04.06. po Starom kal.)

Sveti Mitrofan, prvi patrijarh carigradski

Sveti Mitrofan, prvi patrijarh carigradski

NJegov otac Dometije, brat rimskog cara Prova, izbeže iz Rima kao hrišćanin u vreme gonjenja hrišćana i dođe u Vizantiju. Episkop vizantijski Tit posveti ga za prezvitera. Po smrti Titovoj Dometije posta episkop vizantijski. Po smrti Dometijevoj presto episkopski zauze njegov stariji sin Prov, a po končini ovoga, presto episkopski zauze Mitrofan. Kada car Konstantin prvi put vide Mitrofana, zavoli ga kao oca. U vreme Prvog vaseljenskog sabora Mitrofan već beše starac od stotinu sedamnaest godina, pa ne mogavši sam uzeti učešća u poslovima saborskim, odredi svoga horoepiskopa Aleksandra za svoga zamenika. Car mu ishodatajstvova kod Sabora nazvanje patrijarha. I tako on bi prvim patrijarhom konstantinopoljskim. Još pozva car ceo Sabor, da posete bolesnoga i prestarelog arhipastira. Kad car upita, koga želi sebi za naslednika na prestolu patrijaršijskom: Mitrofan imenova Aleksandra; zatim reče Aleksandru Aleksandrijskom: "O brate, preizrjadna naslednika ostavićeš ti!" I uze za ruku arhiđakona Atanasija, docnije Atanasija Velikog, patrijarha aleksandrijskog, i pohvali ga pred svima. Posle ovoga proročanstva oprosti se sa svima, i nakon deset dana predade dušu Bogu 325. godine.

Sveti mučenik Konkordije

Bi isposnik veliki, i čudotvorac za života na zemlji. U vreme cara Antonina uhapšen zbog vere u Hrista. Posle muka i tamnovanja bi izveden pred kamenog idola Dia, da mu se pokloni. On pljunu na idola, i zbog toga bi odmah posečen.

Sveti mučenici Frontasije, Severin, Severijan i Silan.

Mučeni u vreme cara Klavdija, u Francuskoj. Kada im glave behu odsečene, oni se digoše, uzeše svoje glave u ruke, pređoše preko reke Il, i dođoše do crkve svete Bogorodice, u kojoj se Bogu moljaše episkop Fronton. Ušav u crkvu, položiše svoje glave pred noge episkopove, a oni legoše i prekrstiše ruke na prsi. Tu biše česno sahranjeni. Pri njihovoj sahrani čulo se pojanje nevidljivih vojski angelskih.

Svete Marta i Marija

Sestre Lazareve. Po vaznesenju Gospoda Lazar je otišao da propoveda Jevanđelje. U ovome su mu pomagale sestre njegove. Ne zna se gde su skončale.

Prepodobni Zosim, episkop Vavilona Novog

Prepodobni Zosim, episkop Vavilona Novog, grada u Misiru. Podvizavao se na Gori Sinajskoj. Došao poslom u Aleksandriju, bi posvećen od blaženog patrijarha Apolinarija za episkopa vavilonskog. Beše izrjaden pastir stadu Hristovom. No kada ga savlada starost i zamorenost, povuče se opet na Sinaj, gde predade dušu svoju Bogu i primi venac slave među velikim jerarsima. Živeo i skončao u VI veku.

Sveštenomučenik Astije, episkop drački

Postradao u vreme Trajanovo. Najpre bijen olovnim prutovima, a potom obnažen, i nag raspet na drvo. Nago telo njegovo bi namazano medom, da bi ga ose i stršljenovi ujedali. U najvećim mukama sveti Astije slaveći Boga izdahnu, i primi dva venca, i kao mučenik i kao jerarh.

RASUĐIVANJE

Strašno je ubiti čoveka. Nema reči, koja bi opisala užas, koji spopada čovekoubicu. Dok se čovek sprema da ubije čoveka, on pomišlja, da je svejedno ubiti čoveka što i ubiti vola. No kad svoj umišljeni zločin izvrši, onda se najedanput oseti, da je objavio rat nebu i zemlji, i da je postao kao izgnan i odsečen i od neba i od zemlje. Ubijeni mu ne daje mira ni danju ni noću. Sv. Zosimu dođe na Sinaj neki poznati razbojnik i zamoli, da ga zamonaši. Zosim ga obuče u monašku rizu i posla u manastir prep. Doroteja kod Gaze, da se tamo u kinoviji podvizava. Posle 9 godina dođe mu natrag zamonašeni razbojnik i potraži svoje mirsko odelo dajući mu rasu natrag. Na pitanje zašto to čini, odgovori razbojnik, da se 9 godina usrdno Bogu molio, postio, bdio i vršio svako poslušanje; da oseća da su mu mnogi gresi oprošteni, no da ga jedan greh njegov muči neprestano. Ubio je nekad jedno nevino dete, i to dete mu se javlja i danju i noću i pita: „Zašto si me ubio?“ Zato se rešio, da ide i preda se vlastima, da bi ga vlast pogubila i tako platio krv krvlju. Obukavši se u svoje pređašnje odelo, ode u grad Diospolj, gde prizna svoj zločin i bi posečen. I tako svojom krvlju opra krvavi greh svoj.

SOZERCANJE

Da sozercavam čudesno isceljenje Gadarinskih ludaka (Mat. 8, 28)) i to:
1. kako Gospod izgoni demone iz ludaka, i ludaci postaju mirni i krotki,
2. kako Gospod stoji kraj mene i čeka, da bude pozvat da mi pomogne i očisti me od svakog zlog duha, koji me drži protiv Boga i odvaja od Boga.

BESEDA

o uzdanju u Gospoda a ne u svoj razum
Uzdaj se u Gospoda svijem srcem svojim, a na svoj razum ne oslanjaj se. (Priče Sol. 3, 5)
Kad bi se sve planine krenule na tebe, da li bi ih ti mogao rukama odgurnuti? Ne bi. A kad bi se mrak za mrakom svih tajni na nebu i na zemlji navalio na malenu svećicu tvoga razuma, da li bi ih tvoj razum mogao osvetliti? Još manje. Ne oslanjaj se na svoj razum, jer i od te ništavne stvari, koju ti nazivaš razumom, veći deo ništa drugo nije do mrtav pepeo. Ne oslanjaj se na svoj razum, jer i on pita, a ne odgovara. O čoveče, ne oslanjaj se na svoj razum, jer to je drum, po kome juri svetina, gladna, i žedna, šarena i radoznala, svetina čulnih utisaka.
Uzdaj se, o čoveče, u Gospoda svijem srcem svojim. U NJega je razum beskonačni i svevidoviti. Moj je razum moja je sila (8, 14), govori Gospod. On gleda staze kojima krv tvoja teče, i sva raspuća kojim misli tvoje lutaju. On ti se sa sažaljenjem i ljubavlju nudi za vođu, a ti se uzdaš u tvoj pomračeni i ništavni razum! A gde bi tvoj razum pre tvoga rođenja? I gde bi tvoj razum onda, kada ti se telo uobličavaše, kada ti srce poče vriti krvlju, kada ti se oči počeše otvarati, kada ti glas poče iz grla teći? Po čijem razumu bi sve to dok tvoj još spavaše kao ugalj u rudokopu? Pa i od kad ti se tvoj razum probudio, možeš li nabrojati sve obmane, na koje te je naveo, sve laži, u koje te je upleo, sve opasnosti, koje nije predvideo? O brate moj, uzdaj se jedino u Gospoda svijem srcem svojim! On te je bezbroj puta izbavio do sada od tvoga sopstvenog razuma, od obmana i laži njegovih, od opasnosti, u koje te je gurao. Što je slepac prema okatom, to i tvoj razum prema razumu Božjem. Uzdaj se u vođu, o slepče. Uzdaj se, brate, jedino u Gospoda svijem srcem svojim.
O Gospode Svevideći, Večni i Nepogrešni Razume, dublji od vasione i svetliji od sunca, izbavi nas i od sada od zabluda našeg razuma. Tebi slava i hvala vavek. Amin.