Crkvena opština u Cirihu eparhija Austrijsko-Švajcarska
Svetotrojični hram
Svetouspenski hram

Žitija Svetih iz Žičkog prologa

Petak, 17.04. (04.04. po Starom kal.)

Veliki petak

Veliki petak

Nakon što ga je Juda izdao i što su ga tokom noći uhvatili, jevrejski prvosveštenici i narodne starešine predadoše Isusa Pontiju Pilatu, koji opra ruke i, dok je svetina vikala: „Raspni ga, raspni“ (Jn. 19, 6), dade da ga išibaju i razapnu. Onda mu obukoše purpurni ogrtač, staviše na glavu trnov venac i popljuvaše. Izneo je svoj krst na Golgotu, gde su ga na njega razapeli, zajedno sa dva razbojnika. „A stajahu kod Isusova krsta mati njegova, i sestra matere njegove Marija Kleopova, i Marija Magdalina“ (Jn. 19, 25), a od učenika samo Jovan Bogoslov. U 3 sata popodne Isus ispusti duh svoj, a Sunce se pomrači, zemlja zatrese i hramovna zavesa iscepa. Telo mu uze Josif iz Arimateje i položi u grob.

Sv. mučenica Fervuta

Sv. mučenica Fervuta i njena sestra udova i njihova robinja. U vreme cara persijskog Savorija bi pogubljen episkop sv. Simeon. Fervuta, sestra episkopa, bi uzeta u dvor po želji carice. No Fervuta beše neobične lepote, zbog čega navališe mnogi prosioci, među kojima i žreci i gatari neznabožački. Fervuta sve odbi; time izazva veliki gnev protiv sebe. Pa kako se u to vreme carica razboli, svi žreci objasniše caru, da je carica otrovana od Fervute, a kao lek bolesnoj carici preporučiše ovo: da se Fervuta, sestra njena, i robinja njihova, kao hrišćanke, prestružu testerom, da se tri polovine telâ stave na jednu stranu a tri na drugu, a carica da se pronese između njih. Car se saglasi s tim krvoločnim gatarskim predlogom. I Fervuta sa svojom sestrom i robinjom postrada tako za Hrista 343 god. zasluživši time neuveli venac u besmrtnom carstvu Gospoda svoga.

Prep. Zosim

Monah Jordanske obitelji u vremenu cara Teodosija mlađeg. On je pronašao, pričestio i sahranio sv. Mariju Egipatsku. U svojoj stotoj godini upokoji se u Gospodu, u VI stoleću.

Prep. muč. Nikita.

Slovenin iz Albanije. Kao svetogorski monah otišao u Serez, gde se prepirao s mulama o veri. Ne mogući ga nadjačati razlozima, Turci ga stave na muke, u kojima Nikita sveti skonča i preda dušu svoju Bogu, 1808 god.

Prep. Josif Pesmopisac

Prep. Josif Pesmopisac

Rođen u Siciliji, od roditelja blagočestivih i dobrodeteljnih, Plotina i Agatije. Po smrti roditelja pređe u Solun, gde se zamonaši. Kao monah bi uzor svima u postu, krajnjoj uzdržljivosti, neprestanom molenju, psalmopojanju, bdenju i trudu. Solunski episkop rukopoloži ga za jeromonaha. Znameniti Grigorije Dekapolit posetivši Solun zavoli Josifa dušom i srcem zbog njegovog retkog karaktera, te ga uze sobom u svoj manastir u Carigradu. Kad opet buknu plamen ikonoborske jeresi pod Lavom Jermeninom ovaj Josif bi upućen u Rim, da pozove papu i rimsku crkvu u borbu za pravu veru. No na putu uhvate ga pirati i dovezu na Krit, gde su ga jeretici držali 6 godina u tamnici. Josif se radovao što se udostojio stradati za Hrista, i neprestano je za to blagodario Bogu smatrajući železne verige na sebi kao ukrase od zlata. Šeste godine, na Božić, izjutra zli car Lav bi ubijen na jutrenji u crkvi. U taj sami čas javi se sv. Nikolaj Josifu u tamnici i reče mu: „ustani i sleduj meni!" Josif se oseti kao dignut u vazduh; i na jedanput obre se pred Carigradom. NJegovom dolasku obraduju se svi pravoverni. Ispevao je kanone i stihire mnogim svetiteljima. Imao je dar prozorljivosti, zbog čega ga patrijarh Fotije postavi za duhovnika i ispovednika sveštenstvu preporučujući ga kao: „čoveka Božjeg, angela u telu, oca otaca". U dubokoj starosti predade duh svoj Gospodu, kome je verno služio i delom i pesmom. Skonča mirno u oči Velikog Četvrtka 883 god.

Evanđelja

Evanđelje na Veliki petak

 

Mt. 27. 1-61

(Zač. 110).

1. A kad bi jutro, učiniše vijeće svi prvosvsštenici i starješine naroda protiv Isusa da ga pogube.

2. I svezavši ga odvedoše, i predaše ga Pontiju Pilatu, namjesniku.

(Zač. 111).

3. Tada vidjevši Juda, izdajnik njegov, da ga osudiše, raskaja se, i vrati trideset srebrnika prvosveštenicima i starješinama

4. Govoreći: Sagriješih što izdadoh krv nevinu. A oni rekoše: Šta mi marimo za to? Ti ćeš vidjeti.

5. I bacivši srebrnike u hramu, iziđe, i otide te se objesi.

6. A prvosveštenici, uzevši srebrnike, rekoše: Ne valja ih metnuti u hramovnu riznicu, jer su cijena za krv.

7. Nego se dogovoriše te kupiše za njih lončarevu njivu za groblje strancima.

8. Zato se ta njiva i prozva Krvna njiva do danas.

9. Tada se ispuni što je kazano preko proroka Jeremije koji govori: I uzeše trideset srebrnika, cijenu cijenjenoga, koga su cijenili sinovi Izrailjevi;

10. I dadoše ih za njivu lončarevu, kao što mi kaza Gospod.

11. A Isus stade pred namjesnikom, i zapita ga namjesnik govoreći: Jesi li ti car judejski? A Isus mu reče: Ti kažeš.

12. I kad ga tužahu prvosveštenici i starješine, ništa ne odgovori.

13. Tada mu reče Pilat: Zar ne čuješ koliko protiv tebe svjedoče?

14. I ne odgovori mu ni na jednu riječ, tako da se namjesnik divljaše veoma.

15. A o Prazniku bijaše običaj u namjesnika da narodu pusti po jednoga sužnja koga oni hoće.

16. A tada imahu poznatoga sužnja po imenu Varavu.

17. I kada se sabraše, reče im Pilat: Koga hoćete da vam pustim? Varavu ili Isusa nazvanoga Hrista?

18. Jer znađaše da su ga iz zavisti predali.

19. A kada sjeđaše u sudu, poruči mu žena njegova govoreći: Ne miješaj se ti ništa u sud toga pravednika, jer danas u snu mnogo postradah zbog njega.

20. A prvosveštenici i starješine nagovoriše narod da ište Varavu, a Isusa da pogube.

21. A namjesnik odgovarajući reče im: Koga hoćete od ove dvojice da vam pustim? A oni rekoše: Varavu.

22. Reče im Pilat: Šta da činim sa Isusom nazvanim Hristom? Rekoše mu svi: Da se razapne!

23. Namjesnik pak reče: A kakvo je zlo učinio? A oni iz glasa povikaše govoreći: Da se razapne!

24. A kad vidje Pilat da ništa ne pomaže, nego još veća buna biva, uze vodu te umi ruke pred narodom govoreći: Ja sam nevin u krvi ovoga pravednika; vi ćete vidjeti.

25. I odgovarajući sav narod reče: Krv njegova na nas i na djecu našu!

26. Tada im pusti Varavu, a Isusa, šibavši, predade da se razapne.

(Zač. 112).

27. Tada vojnici namjesnikovi uzeše Isusa u sudnicu i skupiše na njega svu četu vojnika.

28. I svukavši ga, obukoše mu purpurni ogrtač.

29. I opletavši vijenac od trnja, metnuše mu na glavu, i dadoše mu trsku u desnicu; i kleknuvši na koljena pred njim, rugahu mu se govoreći: Zdravo, care judejski!

30. I pljunuvši na njega, uzeše trsku i biše ga po glavi.

31. I kad mu se narugaše, svukoše s njega ogrtač, i obukoše ga u haljine njegove, i povedoše da ga razapnu.

32. I izlazeći nađoše čovjeka iz Kirine po imenu Simona i natjeraše ga da mu ponese krst.

(Zač. 113).

33. I došavši na mjesto koje se zove Golgota, to jest: Mjesto lobanje,

34. Dadoše mu da pije ocat pomiješan sa žuči, i okusivši ne htje da pije.

35. A kad ga razapeše, razdijeliše haljine njegove bacivši kocku.

36. I sjeđahu ondje te ga čuvahu.

37. I staviše mu iznad glave krivicu njegovu napisanu: Ovo je Isus car judejski.

38. Tada raspeše s njim dva razbojnika, jednoga s desne i jednoga s lijeve strane.

39. A koji prolažahu huljahu na njega mašući glavama svojima

40. I govoreći: Ti koji hram razvaljuješ i za tri dana sagrađuješ, spasi sam sebe; ako si Sin Božiji, siđi sa krsta!

41. A tako i prvosveštenici sa književnicima, starješinama i farisejima podsmijevajući se govorahu:

42. Druge spase a sebe ne može da spase. Ako je car Izrailjev, neka siđe sad s krsta, pa ćemo vjerovati u njega.

43. Uzdao se u Boga, neka ga izbavi sad, ako mu je po volji; jer govoraše: Ja sam Sin Božiji.

44. Tako isto i razbojnici raspeti s njim rugahu mu se.

45. A od šestoga časa bi tama po svoj zemlji do časa devetoga.

46. A oko devetoga časa, povika Isus iz svega glasa govoreći: Ili, Ili, lima savahtani? To jest: Bože moj, Bože moj, zašto si me ostavio?

47. A neki od onih što stajahu ondje čuvši to govorahu: Ovaj zove Iliju.

48. I odmah otrča jedan od njih te uze sunđer, i napuni octa, pa natače na trsku, te ga pojaše.

49. A ostali govorahu: Ostavi da vidimo hoće li doći Ilija da ga izbavi.

50. A Isus opet povika iz svega glasa, i ispusti duh.

51. I gle, zavjesa hrama razdrije se na dvoje, od gornjega kraja do donjega; i zemlja se potrese, i kamenje se raspade;

52. I grobovi se otvoriše, i ustadoše mnoga tijela svetih koji su pomrli;

53. I izišavši iz grobova po vaskrsenju njegovu, uđoše u sveti grad i pokazaše se mnogima.

54. A kapetan i koji s njim čuvahu Isusa, vidjevši da se zemlja trese i šta bi, uplašiše se vrlo govoreći: Zaista ovaj bijaše Sin Božiji.

55. I ondje bijahu i gledahu izdaleka mnoge žene koje su išle za Isusom iz Galileje i služile mu.

56. Među kojima bijaše Marija Magdalina i Marija, mati Jakovljeva i Josijina, i mati sinova Zevedejevih.

57. A kad bi uveče, dođe čovjek bogat iz Arimateje, po imenu Josif, koji je takođe bio učenik Isusov.

58. Ovaj pristupivši Pilatu zamoli za tijelo Isusovo. Tada Pilat zapovjedi da mu dadu tijelo.

59. I uzevši Josif tijelo, zavi ga u platno čisto.

60. I stavi ga u svoj novi grob što je bio isjekao u kamenu; i navalivši veliki kamen na vrata od groba, otide.

61. A ondje bješe Marija Magdalina i druga Marija, koje sjeđahu prema grobu.

 

RASUĐIVANJE

Ko proslavlja Boga, i Bog njega proslavlja. To se pokazalo jasno i obilno u životu svetitelja. Sv. Josif Pesmopisac zaista proslavi Boga i delom, i stradanjem, i pesmom. A Bog njega proslavi i za života i po smrti. Za života javi mu se sv. otac Nikolaj u tamnici i oslobodi ga tamnice. A kada sv. Josif premišljaše, da li da speva kanon sv. apostolu Vartolomeju, javi mu se ovaj apostol, obučen u bele odežde, i reče Josifu, da je Bogu ugodno, da on speva taj kanon. Kada se Josif upokoji doznade jedan građanin iz Carigrada za slavu, kojom Bog proslavi ugodnika svoga. Taj čovek beše došao u crkvu sv. Teodora Fanerota, da se moli ovome svetitelju, da mu javi, gde se sakrio jedan njegov odbegli sluga. Jer sv. Teodor beše poznat u narodu kao svetitelj, koji javlja, gde se nalazi nešto izgubljeno ili ukrađeno, zbog čega beše i prozvat Fanerot (Otkrivač). Tri dana i tri noći moljaše se čovek, pa kad ne dobi nikakva odgovora od svetitelja, htede otići. U tom času javi mu se sv. Teodor u viziji i reče: „što se ljutiš, čoveče? Josif Pesmopisac rastavljaše se dušom od tela, te smo bili kod njega; pa kad se upokoji ove noći, svi mi, koje je on slavio pesmama, sprovedosmo dušu njegovu na nebesa, i pred lice Božje postavismo. Zato odocnih, da se tebi javim".

SOZERCANJE

Da sozercavam vaskrsenje Gospoda Isusa, i to:
1. kako se duša NJegova vraća iz Ada ponovo u telo:
2. kako On Svojom silom božanskom, kojom je vaskrsavao druge mrtvace, vaskrsava i Svoje sopstveno telo.

BESEDA

o crkvi tela Gospodnjega
Razvalite ovu crkvu, i za tri dana ću je podignuti (Jov. 2, 19).
Tako Gospod govoraše zlobnim Jevrejima za crkvu tijela Svoga. No kako zlobnim nije dato ništa da razumeju, tako ni Jevreji ne razumeše i narugaše Mu se. Gospod ih ne ukori za to, ali što reče, ono se i zbi. Jevreji razoriše telo NJegovo, a On Ga vaspostavi i uzdiže u slavi i sili. Zlobni kazniše Boga razorenjem, a Bog ukori zlobne sazidanjem. Zlobnim je zadovoljstvo da pokažu svoju silu ubijanjem, a Bogu je radost da pokaže Svoju silu oživljenjem. Ništa kraće nije od trijumfa zlobe niti išta trajnije od trijumfa Istine. Razvalite ovu crkvu. Gospod naziva telo Svoje crkvom. Ta crkva, razvaljena, bila je stešnjena u jedan mračan grob, i teškim kamenom sprečen joj pristup svetlosti. No ta crkva nije ni potrebovala svetlost od sunca; Ona je imala Svoju svetlost, Svoje Sunce Pravde, koje je iznutra svetlilo. Nežna nebeska ruka uklonila je kamen od groba, i Gospod je ustao u slavi i sili. To što se desilo jednom sa prečistim telom Hristovim, dešavalo se docnije više puta sa Crkvom Svetih na zemlji. Protivnici crkve bezdušno su gonili i mučili crkvu, razvaljivali je i u tamu sahranjivali. No Crkva je posle takvih uboja i stešnjenja ustajala sa većom slavom i silom. Kao što je crkva tela NJegovog vaskrsla, tako će na kraju krajeva u punoći i savršenstvu vaskrsnuti i Crkva Svetih NJegovih.
O Vaskrsli Gospode, ne predaj nas truleži i večnoj smrti, no vaskrsni nas u život besmrtni. Tebi slava i hvala vavek. Amin.